Odluka o proglašenju epidemije majmunskih boginja (Mpox) globalnom krizom, doneta je na osnovu sastanka saveta Hitnog komiteta IHR-a, sastavljenog od nezavisnih stručnjaka, koji su se okupili kako bi analizirali podatke prezentovane od strane SZO-a i pogođenih zemalja. Komitet je obavestio generalnog direktora da smatra da porast slučajeva majmunskih boginja predstavlja PHEIC (Public Health Emergency of International Concern), sa potencijalom za dalje širenje u afričkim zemljama a moguće van afričkog kontinenta.
Pojava novog soja majmunskih boginja
Proglašavajući javnozdravstvenu krizu od međunarodnog značaja, dr Tedros je izjavio:
– Pojava novog soja majmunskih boginja, njegovo brzo širenje na istoku Demokratske republike Konga i izveštaji o slučajevima u nekoliko susednih zemalja su veoma zabrinjavajući. U kombinaciji sa epidemijama drugih sojeva majmunskih boginja u DR Kongu i drugim afričkim zemljama, jasno je da je potrebna koordinisana međunarodna reakcija kako bi se ove epidemije zaustavile i sačuvali životi.
Regionalna direktorka SZO-a za Afriku, dr Matshidiso Moeti, izjavila je:
– Značajni napori su već u toku o bliskoj saradnji sa zajednicama i vladama, a naši timovi na terenu rade na jačanju mera za suzbijanje majmunskih boginja. Sa širenjem virusa, pojačavamo aktivnosti kroz koordinisane međunarodne akcije kako bismo pomogli zemljama da stave epidemiju pod kontrolu.
Predsednik Komiteta, profesor Dimie Ogoina, izjavio je:
– Trenutni porast slučajeva majmunskih boginja u delovima Afrike, zajedno sa širenjem novog soja virusa koji se prenosi seksualnim putem, predstavlja hitnu situaciju, ne samo za Afriku, već i za ceo svet. Majmunske boginje, koje potiču iz Afrike, bile su zanemarene u tom regionu, a kasnije su izazvale globalnu epidemiju 2022. godine. Vreme je za odlučnu akciju kako bi se sprečilo ponavljanje istorije.
Širenje majmunskih boginja putem seksualnog kontakta
Ovo je druga PHEIC odluka u poslednje dve godine koja se odnosi na majmunske boginje. Izazvane ortopoksvirusom, majmunske boginje su prvi put otkrivene kod ljudi 1970. godine u Demokratskoj republici Kongu, a bolest je endemska u zemljama centralne i zapadne Afrike.
U julu 2022. godine, izbijanje majmunskih boginja u više zemalja proglašeno je PHEIC-om zbog brzog širenja putem seksualnog kontakta u zemljama u kojima virus ranije nije bio prisutan. Ta PHEIC odluka ukinuta je u maju 2023. godine nakon stalnog pada broja slučajeva širom sveta.
Majmunske boginje se prijavljuju u Demokratskoj republici Kongu više od decenije, a broj prijavljenih slučajeva svake godine konstantno raste. Prošle godine zabeležen je značajan porast, a već je broj prijavljenih slučajeva ove godine premašio ukupan broj prošlogodišnjih slučajeva, sa više od 15.600 slučajeva i 537 smrtnih ishoda.
Posebno zabrinjava pojava i brzo širenje novog soja virusa, genetske klade 1b, u Demokratskoj republici Kongu prošle godine, koji se čini da se prvenstveno širi kroz seksualne kontakte, kao i njegovo otkrivanje u susednim zemljama Demokratske republike Konga. To je jedan od glavnih razloga za proglašenje PHEIC-a.
Tokom prošlog meseca, više od 100 laboratorijski potvrđenih slučajeva genetske klade 1b prijavljeno je u četiri susedne zemlje DR Konga koje ranije nisu prijavljivale majmunske boginje: Burundi, Kenija, Ruanda i Uganda. Stručnjaci veruju da je stvarni broj slučajeva veći, jer veliki deo klinički kompatibilnih slučajeva nije testiran.
Šta treba znati o majmunskim boginjama
Način prenošenja:
Majmunske boginje se prenose kada osoba dođe u kontakt sa zaraženom životinjom, čovekom ili preko kontaminiranih predmeta. Virus u telo ulazi preko rane na koži (čak i ako nije vidljiva), respiratornog trakta ili sluzokože (oči, nos ili usta). Prenos sa životinje na čoveka dešava se ugrizom ili ogrebotinom, pripremanjem mesa za ishranu, direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima ili preko kontaminiranih predmeta. Smatra se da do prenošenja sa čoveka na čoveka dolazi prvenstveno putem velikih respratornih kapljica i produženim direktnim kontaktom.Ostali metodi prenošenja majmunskih boginja, uključuju direktan kontakt sa telesnim tečnostima zaražene osobe ili korišćenjem kontaminirane odeće ili posteljine.
Prvi simptomi i period inkubacije majmunskih boginja:
Simptomi majmunskih boginja su slični simptomima malih boginja, ali su blaži. Majmunske boginje počinju groznicom, glavoboljom, bolovima u mišićima i iscrpljenošću. Glavna razlika između simptoma malih i majmunskih boginja je u tome što kod majmunskih boginja dolazi do oticanja limfnih čvorova (limfadenopatija) dok se kod malih boginja to ne dešava.
Period inkubacije (vreme od kontakta do pojave privih simptoma) je između 7 i 14 dana, ali nekada može da varira od 5 do 21 dan. Prvi simptomi koji se javljaju kada je osoba zaražena majmunksim boginjama su: groznica, glavobolja, bolovi u mišićima, bol u leđima, otok limfnih čvorova, malaksalost.
U periodu od 1 do 3 dana nakon pojave groznice, pojavljuje se osip, koji često počinje na licu, a zatim se širi na druge delove tela. Osip na telu prolazi kroz nekoliko faza, dok kraste ne otpadnu. Bolest obično traje od dve do četiri nedelje.
Vakcine protiv majmunskih boginja
U različitim zemljama zabeležene su epidemije različitih sojeva majmunskih boginja, sa različitim načinima prenosa i različitim nivoima rizika.
Dve vakcine koje se trenutno koriste za majmunske boginje preporučene su od strane Strateške savetodavne grupe eksperata za imunizaciju SZO-a, i odobrene su od strane nacionalnih regulatornih tela, kao i od strane pojedinačnih zemalja, uključujući Nigeriju i DR Kongo.
Prošle nedelje, generalni direktor je pokrenuo proces za hitnu upotrebu liste vakcina protiv majmunskih boginja, što će ubrzati pristup vakcinama za zemlje sa nižim prihodima koje još nisu izdale svoja nacionalna regulatorna odobrenja. Ovaj proces takođe omogućava partnerima, uključujući Gavi i UNICEF, da nabavljaju vakcine za distribuciju.
SZO sarađuje sa zemljama i proizvođačima vakcina na potencijalnim donacijama vakcina, i koordinira se sa partnerima kroz privremenu Mrežu medicinskih kontramera kako bi se olakšao pravičan pristup vakcinama, lekovima, dijagnostici i drugim alatima.
Kako bi se omogućilo trenutno proširenje aktivnosti, SZO je izdvojila 1,45 miliona američkih dolara iz Fonda za hitne slučajeve SZO-a i možda će biti potrebno izdvojiti još sredstava u narednim danima.
