Foto: Shutterstock
Udruženje „Punim Plućima“, Kinika za pulmologiju UKC Srbije i CESID, a uz podršku Ministarstva zdravlja, sproveli su istraživanje o informisanosti građana na temu raka pluća, prevencije i skrininga. U istraživanju je učestvovalo 600 građana Srbije u riziku, koji će i biti obuhvaćeni skriningom, stariji od 50 godina, pušači.
Prof. dr Nebojša Tasić, savetnik ministra zdravlja najavljujući početak skrininga na rano otkrivanje raka pluća rekao je da je ovo veoma važan dan ne se samo za prevenciju, nego za zdravstvenu zaštitu naše zemlje.
– Skrining i prevencija su veoma čvrsto povezani, jer je skrining upravo početak prevencije. Ono što je jako važno jeste da Ministarstvo zdravlja ima apsolutni prioritet i fokus na preventivnim aktivnostima. Srbija je na drugom mestu u Evropi po broju obolelih i umrlih od raka pluća. Ove brojke možemo promeniti jer rak pluća, kao i neke druge bolesti, može biti izlečiv ako se otkrije na vreme. Ta rana dijagnostika su ključ uspeha. Brojke su brojke, ali iza tih brojeva se kriju ljudske sudbine i svaka od njih je strašna i zato apelujem na sve građane da se obavezno odazovu skriningu na rak pluća, kao i ostalim skrininzima koji se obavljaju u našoj zemlji – rekao je prof. dr Tasić.
Dr Mihailo Stjepanović, prof. dr Nebojša Tasić, Olja Ćorović i Bojan Klačar Foto: Jelena Babić
Na svaka dva sata u Srbiji jedna osoba premine od karcinoma pluća. Rano otkrivanje jedan je od najvažnijih preduslova uspešnog lečenja, jer statistika pokazuje da se kod više od 70 odsto pacijenata karcinom otkrije u poslednjem stadijumu bolesti, kada su šanse za uspešno izlečenje gotovo iscrpljene. Reč je o podmukloj bolesti, jer u trenutku kada se osete prvi simptomi većina bolesnika je već u metastatskom stadijumu. Simptomi u početku mogu da budu vrlo nespecifični – kašalj koji duže traje i ne prolazi na primenu antibiotika, prolongirano febrilno stanje, malaksalost, gubitak apetita, bolovi u grudima. Dodatni problem predstavlja činjenica da većinu bolesnika, predstavljaju pušači koji su već navikli na kašalj i iskašljavanje. Na taj način ne primete kada kašalj postane uporniji, izraženiji i promeni intenzitet. Upravo u tom periodu često se izgubi dragoceno vreme, a bolest napreduje.
– Zato je izuzetno važno da krenemo sa skriningom, da promenimo sumornu statistiku u Srbiji i bolest otkrijemo na vreme. Za početak, u Klinici za pulmologiju ima optimalnih uslova da se započne skrining na rano otkrivanje raka pluća za građane iz Beograda. Imamo već spreman tim, koji čine tri radiologa i tri radiološka tehničara. Ukoliko bude odziv građana veći, uključićemo i ostale timove, ipak smo mi deo UKC Srbije. U Klinici za pulmologiju postoji aparat na kome će se obavljati skrining. Reč je o niskodoznom skeneru, uz pomoć kojeg se mogu prikazati manje tumorske senke, koje nije moguće videti uobičajenim dijagnostičkim postupcima. Kada krenemo sa skriningom, okupićemo sve direktore domova zdravlja u Beogradu i predočiti im na koji način pacijente mogu da upute na skrining – objasnio je dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju UKC Srbije.
Kakve su im pušačke navike, koliko su puta pokušali da ostave cigarete i zašto nisu uspevali u tome, koliko su informisani o učestalosti i uzrocima raka pluća i da li znaju kako se sprovodi skrining na rano otkrivanje raka pluća, samo su neka od pitanja na koja su odgovarali građani koji su učestvovali u istraživanju.
– Istraživanje koje je sprovedeno uključilo je pušačku populaciju stariju od 50 godina, kao najrizičniju grupu, s ciljem da se ispita njihov odnos prema raku pluća, prevenciji i skriningu. Rezultati istraživanja pokazuju da građani koji su odgovorili na pitanje uzroka raka pluća ocenjuju da su cigarete najčešći uzrok raka pluća (64%), 14% ispitanih navodi zagađenje, a po 9% ispitanih ističe stres i nasledni faktor. Više od polovine pušača starijih od 50 godina je pokušalo da ostavi pušenje, a među njima 46% tri ili više puta. Osećaj koji pruža nikotin i ritual paljenja cigarete i povlačenja dima su najčešće navedeni razlozi zašto nisu prestali da puše. Mali procenat građana zna kako se sprovodi skrining pluća (samo 3% građana kaže da je u pitanju niskodozni skener), ali bi većina podržala uvođenje organizovanog skrininga: 41% kaže da bi bezuslovno podržalo, 29% građana ako bi se dobio poziv da se dođe u zakazano vreme, a 20% građana ako bi ih uputio lekar. Na skrining pluća bi se odazvao nešto manji procenat građana nego onih koji podržavaju njegovo uvođenje: 28% građana bi se bezuslovno pojavilo na skriningu, 31% građana ako bi dobili poziv sa zakazanim vremenom i 23% građana ako ih na skirning uputi lekar – rekao je Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida.
Olja Ćorović, iz Udruženja pacijenata za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“ istakla je da se udruženje već godinama zalažemo da se pokrene skrining na rano otkrivanje raka pluća na teritoriji čitave zemlje.
– Potreba za skriningom je ogromna, jer podaci pokazuju da se u zemljama u kojima se sprovodi skrining, smrtnost od raka pluća smanjila i do 40 odsto. Ovo naše istzraživanje je pokazalo da bi se većina građana u riziku odazvala na skrining. Takođe, dobili smo i zanimljive podatke, koji su pre svega dragoceni za predstavnike zdravstvene vlasti, a koji pokazuju da bi se građani najradije odazvali na skrining kada bi ih uputili lekari ili ukoliko bi dobili poziv sa zakazanim terminom pregleda. Isto tako, jedan od glavnih utisaka iz istraživanja su pušačke navike naših građana. Poražavajuće je da gotovo polovina ispitanika nikada nije pokušala da ostavi cigarete. Od onih koji su pokušali, četvrtina je ostavljala cigarete više od pet puta, ali im se uvek iznova vraćala. Više od dve trećine ispitanika ne želi da zameni cigarete alternativnim proizvodima, jer ne smatraju da su manje štetne – kaže Ćorović.