Timus može da otkrije ko će imati bolji odgovor na imunoterapiju protiv raka

Iako je imunoterapija poslednjih godina promenila tok lečenja mnogih malignih bolesti, lekari i dalje ne mogu sa sigurnošću da predvide ko će od nje imati najveću korist. Upravo zato naučnici tragaju za novim biomarkerima, pokazateljima koji bi pomogli da se terapija što preciznije prilagodi svakom pacijentu.

Novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature skreće pažnju na timus, malu žlezdu smeštenu iza grudne kosti, koja ima važnu ulogu u sazrevanju T limfocita, ćelija koje pokreću i usmeravaju imuni odgovor protiv tumora.

Zašto je timus važan za imunoterapiju

Imunoterapija deluje tako što „sklanja kočnice” sa imunog sistema i omogućava T ćelijama da efikasnije prepoznaju i napadnu ćelije raka. Međutim, ako je imuni sistem oslabljen ili nema dovoljno funkcionalnih T ćelija, efekat lečenja može da bude slabiji.

Tu u priču ulazi timus. Iako se dugo smatralo da ovaj organ u odraslom dobu gubi značaj, jer se sa godinama smanjuje i postepeno menja, novo istraživanje pokazuje da njegovo stanje i te kako može da bude važno za ishod lečenja.

Naučnici su pošli od pretpostavke da bolje očuvan timus znači i bolju sposobnost organizma da stvara i održava raznovrsne T ćelije, što može da poveća šansu da imunoterapija deluje.

Šta je pokazalo veliko istraživanje

Autori studije analizirali su podatke 3.476 pacijenata sa različitim vrstama raka koji su primali imunoterapiju. Među njima su bili pacijenti sa nemikrocelularnim karcinomom pluća, melanomom, rakom dojke, rakom bubrega i drugim malignitetima.

Posebna vrednost istraživanja je u tome što je zdravlje timusa procenjivano na osnovu rutinskih CT snimaka grudnog koša, uz pomoć sistema veštačke inteligencije. To znači da pacijenti nisu morali da prolaze kroz dodatne preglede ili invazivne procedure.

Rezultati su pokazali da su osobe sa bolje očuvanim timusom imale bolje ishode lečenja. Kod pacijenata sa rakom pluća to je značilo manji rizik od napredovanja bolesti, ali i manji rizik od smrti u poređenju sa onima koji su imali lošije stanje timusa.

Važno otkriće i kod pacijenata sa niskim PD-L1

Danas se u proceni koristi od imunoterapije često posmatraju tumorski biomarkeri, pre svega PD-L1 i takozvano tumorsko mutaciono opterećenje. Međutim, njihova prognostička vrednost nije savršena, jer i pacijenti sa „dobrim” biomarkerima nekad ne reaguju na terapiju, dok neki sa lošijim vrednostima ipak imaju korist.

Novo istraživanje pokazalo je da zdravlje timusa donosi dodatnu informaciju, nezavisno od ovih već poznatih parametara. Posebno je zanimljivo što su i pacijenti sa veoma niskom ekspresijom PD-L1, koji se obično smatraju manje pogodnim kandidatima za dobar odgovor na imunoterapiju, imali bolje ishode ako su imali visoko zdravlje timusa.

To praktično znači da nije važan samo tumor, već i to u kakvom je stanju imunološki sistem pacijenta.

Timus kao ogledalo imunološke snage

Da bi proverili da li je procena timusa zaista povezana sa stvarnom funkcijom imunog sistema, istraživači su dodatno analizirali posebnu grupu pacijenata sa rakom pluća u okviru studije TRACERx.

Kod osoba sa bolje očuvanim timusom otkriveni su znaci aktivnijeg i „spremnijeg” imunog sistema. Imali su više pokazatelja stvaranja novih T ćelija, veću raznovrsnost T ćelijskih receptora i više znakova imunološke aktivnosti u krvi i u tumorskom tkivu.

Drugim rečima, timus nije bio samo „lepa slika” na skeneru, već se njegovo stanje poklapalo sa realnom biološkom snagom imunog odgovora.

Značaj i za druge vrste raka

Iako su najupečatljiviji rezultati viđeni kod raka pluća, istraživanje je pokazalo da značaj timusa nije ograničen samo na jednu dijagnozu. Povezanost boljeg stanja timusa sa boljim preživljavanjem uočena je i kod melanoma, raka dojke i raka bubrega, a sličan trend primećen je i kod drugih tumora.

To otvara mogućnost da zdravlje timusa u budućnosti postane takozvani tumorski nezavisan biomarker, odnosno pokazatelj koji nije vezan samo za jednu vrstu raka, već može da bude važan u različitim oblastima onkologije.

Šta ovo može da znači za pacijente

Ako buduća istraživanja potvrde ove nalaze, procena timusa mogla bi da pomogne lekarima da preciznije planiraju lečenje. To bi značilo da se ranije prepoznaju pacijenti koji imaju veću šansu da imaju korist od imunoterapije, ali i oni kod kojih bi možda trebalo razmotriti druge opcije ili pažljivije praćenje.

Ovakav pristup mogao bi da doprinese personalizovanijem lečenju, da smanji izlaganje neefikasnoj terapiji i neželjenim efektima, ali i da rastereti zdravstveni sistem od skupih terapija koje kod nekih pacijenata ne daju očekivani rezultat.

Zašto otkriće ipak treba tumačiti oprezno

Iako rezultati deluju veoma ohrabrujuće, autori studije naglašavaju da je potrebno još rada pre nego što procena zdravlja timusa postane deo rutinske kliničke prakse.

Još ne postoje univerzalne granične vrednosti koje bi važile za sve pacijente, bolnice i uređaje. Takođe, potrebno je potvrditi nalaze u raznovrsnijim populacijama, jer su ispitanici u ovoj studiji uglavnom bili bele rase. Važno je i to što studija nije direktno upoređivala pacijente koji su primali imunoterapiju sa onima koji nisu, pa će dodatna istraživanja morati da potvrde kolika je tačno prediktivna snaga ovog biomarkera.

Timus više nije zanemaren organ

Najvažnija poruka ovog rada jeste da uspeh lečenja raka ne zavisi samo od osobina tumora, već i od toga koliko je organizam spreman da pokrene snažan imuni odgovor. Timus, organ koji je dugo bio potcenjen u odraslom dobu, mogao bi da postane važan saveznik u preciznijem izboru terapije.

Ako se nalazi potvrde, u budućnosti bismo mogli da dobijemo brži, neinvazivan i široko dostupan način za procenu ko će imati više koristi od imunoterapije. To bi bio važan korak ka medicini koja, osim tumora, pažljivo posmatra i snagu pacijentovog imunog sistema.

(eKlinika.rs)