Životni vek čoveka zabeležio je impresivni rast tokom 20. veka zahvaljujući medicinskom i tehnološkom napretku. Godine 1900. prosečni životni vek iznosio je tek nešto više od 30 godina, a 2021. godine život čoveka trajao je u proseku 71. godinu. Istraživanja su pokazala da su prosečnom životnom veku ljudi u razvijenim zemljama na svaku deceniju dodavane još po tri godine.
Kontraverzna studija o polemici koliko će životni vek čoveka da traje
Mnogi naučnici predviđali su da će produženje života ići u nedogled, ali, čini se da će uprkos velikom napretku medicine porast prosečnog životnog veka usporiti i dosegnuti prosek od oko 85 godina. Kako kažu, niti veruju niti očekuju da će se životni vek čoveka dalje produžavati jer dostigli smo „plafon“ što se tiče dužine trajanja života.
Gerontolog Jay Olshansky sa University of Illinois Chicago objavio je 1990. godine kontroverznu studiju koja se suprotstavila mišljenju da će se ljudski vek produžiti u beskonačno. Olhansky kaže kako je tada predvideo da će se produženje životnog veka usporiti, a medicinske intervencije imati manji učinak na očekivan životni vek. Danas, 34 godine kasnije, Olhansky je sa svojim saradnicima sproveo novu studiju koja je objavljena u časopisu Nature Aging i čini se da ona potvrđuje da je pre više od tridesetak godina bio u pravu. Iako se dugovečnost ljudi u razvijenim zemljama i dalje povećava, stopa uvećanja usporava što pokazuje da se ljudska vrsta približava biološkoj granici.
Da se životni vek čoveka radikalno produžavao, u Japanu bi 6 odsto ljudi živelo do 150 godina
Očekivano trajanje života naglo je počelo da se povećava u 19. i u prvoj polovini 20. veka. Neki naučnici su tada predviđali da će se trend rasta nastaviti. Međutim, analiza nove studije pokazala je da je tokom posmatranih decenija stopa povećanja usporila u Australiji, Francuskoj, Italiji, Japanu, Španiji, Švajcarskoj i u SAD.
Trajanje životnog veka čoveka u Južnoj Koreji i Hong Kongu jedina su išla u korak s predviđenim radikalnim produženjem života, ali naučnici pretpostavljaju da je to zato jer je kod njih produžetak životnog veka koncentrisan u poslednjim godinama. Istraživanja su zabeležila da je očekivani životni vek 1990. godine rastao za oko 2,5 godine po deceniji, a do 2010. godine se smanjio na 1,5 godinu, dok je u SAD situacija bila na „nuli“.
Da se životni vek radikalno produživao, u Japanu bi 6 odsto ljudi živelo do 150 godina, a svaka peta osoba doživela bi 120 godina. To se, naravno, nije dogodilo.
Ženska deca rođena 2019. godine u tim zemljama imaju 5,1 odsto šanse da žive do stote godine, a ta je šansa kod muškaraca znatno manja i iznosi 1,8 procenata.
Biološko starenje dominantan je faktor rizika
Neki se naučnici ne slažu sa nalazima studije i misle da bi napredak u prevenciji mogao da odloži bolesti koje se dovode u vezu sa starenjem.
– Postoje granice koliko daleko možemo da pomerimo granice ljudskog životnog veka. Ako živite dovoljno dugo, suočavate se s biološkim procesom starenja – navodi gerontolog Jay Olshansky i dodaje da je sve ipak posledica uspeha, jer ljudi sada žive dovoljno dugo da iskuse biološki proces starenja, koji je sada dominantan faktor rizika.
Možda nikada nećemo otkriti izvor mladosti, ali nadamo se da još uvek postoji mnogo toga što možemo da učinimo da naše vreme na zemlji bude što duže i zdravije, smatraju istraživači.
