Ispovest žena koje su dobile rak jajnika: Kad pobediš najsmrtonosniji ženski kancer, spoznaš gde je sreća

Šta je za nas sreća? Šta je sreća za ženu koja je bolesna ili kojoj je neko blizak bolestan? Šta je sreća za žene kada dobiju rak jajnika? Sreća u lečenju, sreća izvan bolesti? Kako da srećnih trenutaka bude i tokom bolesti?

Rak jajnika: Borba u filmu i priča o bolesti, nadi i prevenciji

Ovo su samo neka od pitanja na koja su pacijentikinje obolele od raka jajnika pokušale da daju odgovore kroz dokumentarni film „Sreća, pazi, snima se“. One su progovorile o svojim osećanjima i spremne su da svoju istinu podele sa drugima.

„Sreća, pazi, snima se“ je film o raku jajnika. Nije to film o bolesti, nego o borbi protiv bolesti. O načinama kako se dolazi do svetla na kraju tunela i koliko je podrška na tom putu značajna i dragocena.

Film je nastao kao inicijativa Udruženja za borbu protiv raka jajnika i grlića materice „Progovori“, sa željom da se još jednom skrene pažnja na sve pacijentkinje u Srbiji, ali i da se apeluje na ostale žene, da brinu o svom zdravlju i da redovno odlaze na ginekološke preglede.

Zašto ovaj film?

– Dokumentarni film „Sreća, pazi, snima se“ je priča o dve žene iz Udruženja „Progovori“ koje su pobedile rak jajnika, najsmrtonosniji ginekološki kancer, ali pre svega ovo je priča o sreći. Film daje svojevrstan odgovor na mnoga pitanja – šta je za nas bolesne sreća, kako da sreće ima više nego danas, kako u malim trenucima svakodnevnice pronaći sreću. Naša autentična svedočenja navode na razmišljanje, ali i na akciju. Ovo je još jedan od kontinuiranih načina podizanja svesti o ovoj teškoj bolesti, ali i pruža ohrabrenje, nadu i podstrek svima koji se bore sa rakom. Zašto ovaj film? Nama tri žene dnevno obole od raka jajnika, a 450 godišnje izgubi bitku. I zato, na različite načine pokušavamo da podignemo svest javnosti, da motivišemo i inspirišemo žene da idu na ginekološke preglede, da osluškuju svoj organizam i simptome koji alarmiraju promenu. Ovo je vid borbe za savremeno lečenje, pravovremenu dijagnostiku i rano otkrivanje bolesti, jer rak je izlečiv ako se otkrije na vreme – kaže Gorica Đokić, učesnica u filmu i članica Udruženja za borbu protiv raka jajnika i grlića materice „Progovori“.

Šta misliti o sreći kada dobiješ rak jajnika sa 25 godina

Selena Ribić, još jedna je pacijentkinja i akter u filmu „Sreća, pazi, snima se“, koja se pre skoro pet godina izborila sa ovom opakom bolešću.

– Dobila sam dijagnozu rak jajnika, a nisam napunila ni 25 godina i bilo je trenutaka kada nisam verovala u bolje sutra. Kada sve kosti bole, a svaki pokret podseća na narušeno zdravlje, teško je ponekad pronaći sreću. „Kad sve prođe, onda ću biti srećna“, pomislila sam u sebi, pa sam shvatila da možda bolest nikad neće proći, a ja propuštam svoju šansu – i to nisam mogla da dozvolim. Odlučila sam da je tražim u svakom, ma koliko malom trenutku sa porodicom, prijateljima, pa i sama… I ubrzo je sreća počela da mi bode oči i kao da viče: „Tu sam, tu sam, samo si se malo uplašila!“ Vremenom, što je bilo manje straha, bilo je više sreće – a rak? Rak je postao samo jedna stanica u mojoj sreći što sam živa! I nadam se da će ovaj naš film pomoći svakoj ženi koja je na svom putu izlečenja, a i potrage za srećom – istakla je Selena, iz Udruženja „Progovori“.

Zašto je rak jajnika najsmrtonosniji ženski ginekološki malignitet

Rak jajnika zauzima neslavno osmo mesto od svih maligniteta po smrtnosti, a prema najnovijim statistikama 1 od 78 žena suočava se sa ovim problemom. Petogodišnja stopa preživljavanja u ranoj fazi je veća od 90 odsto, ali na žalost kada se rak jajnika dijagnostikuje u uznapredovalom stadijumu bolesti, preživljavanje ne prelazi 30 odsto. U cilju borbe protiv ove razočaravajuće statistike, važno je što ranije otkrivanje bolesti, svest kod žena o simptomima, pravovremena dijagnostika i savremeno lečenje.

– U početnim stadijumima, bolest praktično ne izaziva tegobe i zbog toga se retko otkriva u ovoj fazi. Kada se pojave, simptomi karcinoma jajnika ni tada nisu specifični i lako se mogu pripisati i nekom drugom, manje ozbiljnom stanju. Najčešći simptomi su oticanje stomaka, neredovna stolica, nadimanje, povraćanje, bol u predelu karlice i osećaj pritiska u stomaku. Pošto ovi simptomi nisu dramatični, obično je potrebno dosta vremena da bi se žena zbog njih obratila lekaru, a bolest u međuvremenu napreduje. Više od 70 odsto bolesnica u trenutku postavljanja dijagnoze ima bolest u trećem ili četvrtom stadijumu. Pravi uzrok nastanka raka jajnika je nauci još uvek nepoznat. Samim tim mogućnosti prevencije su dosta skromne. Zato nam kao jedini način da se bolest otkrije u ranijoj fazi ostaje podizanje svesti žena da redovno idu na ginekološke preglede – objašnjava prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Srbije i dodaje:

Bolest ne zahvata samo jajnike

– Klinika za ginekologiju i akušersvo UKCS, kao referentni centar za hirurško lečenje raka jajnika, koji se već stotinu godina od svog osnivanja bavi lečenjem ove bolesti, ima iskusne i uigrane timove za radikalne i multidisciplinarne operacije kakve su neophodne u većini ovih slučajeva. S obzirom na to da se radi o intraabdominalnoj bolesti, odnosno da u odmaklim stadijumima bolest zahvata više ginekoloških, ali i drugih stomačnih organa, neophodno je da se ove operacije rade u ovakvim velikim i specijalizovanim centrima kao što je naš, uz često multidisciplinarni rad, učešće kolega i drugih specijalnosti.

Zašto je potrebna radikalna hirurgija i kako odrediti modalitet lečenja?

Karcinom jajnika i dalje zadaje stručnjacima dosta nedoumica. Ono što je važno nakon dijagnostike jeste odluka o modalitetu lečenja. Jedanod načina jeste hirurgija, koja predstavlja osnovni temelj za dalju terapiju, ali ove pacijentkinje nekad zbog proširenosti, pridruženih bolesti, ne mogu podneti uglavnom radikalne i ozbiljne operacije.

– Sa većim razvojem medicine i sve većim istraživanjem ipak se pomerilo znanje o karcinomu jajnika, gde je petogodišnje preživljavanje ovih pacijentkinja nekada bilo do 30 odsto. Sada uz prepoznavanje značaja, određivanja nekih biomarkera u genetskoj alteraciji, a na osnovu saznanja o samoj onkogenezi karcinoma jajnika, primenom takozvane personalizovane medicine, imamo značajno bolji efekat lečenja nego da se primenjuje samo hemioterapija, koja je do juče bila standard terapije. Ona je i danas osnovica dodatne terapije nakon hirurgije ili pre hirurgije, ali sa mogućnostima ove specificne terapije koja je danas dostupna u Srbiji za prvu liniju lečenja, kao i za drugu liniju kod povratka bolesti kod pacijentkinja koje su dobro odreagovale u prvoj liniji hemioterapije (bile bez bolesti šest i više meseci) – objašnjava prof. dr Aljoša Mandić, načelnik odeljenja ginekološke onkologije u Institutu za onkologiju Vojvodine i zaključuje:

Nove perspektive u lečenju i veliki izazovi

– To su grupe pacijentkinja kod kojih se ispituje mutacija na BRCA gene i noviju HRD alteraciju otvarajući novu spoznaju o mogućnostima lečenja. Naravno da se medicina razvija, pa tako i terapijski modaliteti se dalje šire, ali nekad se zbog zahtevnih finansijskih izdataka ne može sve obezbediti za samo jednu vrstu maligniteta. U jednom zdravstvenom sistemu mora se misliti na brojne izazove i teškom mukom postavljati prioritete prilikom određivanja postavljanja neke vrste terapije na račun države. Svakako da se lekari i zdravstveni sistem trude da budu u korak sa savremenom današnjom medicinom.