Ultraprerađena hrana se često nalazi u našem jelovniku, tako raste i rizik od prerane smrti – pokazuje nova velika analiza sprovedena na više od 240.000 ljudi.
– Posmatrali smo rizik od prerane smrti kod osoba koje između 30. i 69. godine života konzumiraju veće količine ultraprerađene hrane – rekao je koautor studije, profesor Karlos Augusto Monteiro sa Univerziteta u Sao Paulu u Brazilu.
Rezultati su pokazali da se sa svakim povećanjem unosa kalorija iz ultraprerađene hrane za 10 odsto, rizik od prerane smrti povećava za skoro 3 odsto. Monteiro je još 2009. godine uveo termin „ultraprerađena hrana“, zajedno sa sistemom NOVA koji klasifikuje hranu prema stepenu obrade.
Šta se klasifikuje kao ultraprerađena hrana?
Prema ovoj klasifikaciji:
Grupa 1 obuhvata neprerađene ili minimalno prerađene namirnice kao što su voće, povrće, meso, mleko i jaja.
Grupa 2 su kulinarski sastojci poput soli, biljaka i ulja.
Grupa 3 uključuje prerađene proizvode nastale kombinacijom prve dve grupe, kao što su konzervisano povrće ili smrznute mešavine.
Grupa 4 čini ultraprerađena hrana – proizvodi sa malo ili nimalo celovite hrane, napravljeni od hemijski izmenjenih, jeftinih sastojaka i sintetičkih dodataka koji ih čine ukusnim, primamljivim i često stvaraju zavisnost.
Monteiro upozorava da nema razloga verovati da se ljudsko telo može u potpunosti prilagoditi ovakvim proizvodima. Naprotiv, organizam ih može prepoznati kao beskorisne ili štetne, što može dovesti do oštećenja različitih organa u telu.
Kritike industrije i upozorenja stručnjaka
Industrija hrane, očekivano, brani ultraprerađene proizvode. Sara Galo iz Asocijacije proizvođača hrane tvrdi da „demonizacija“ ovih proizvoda može ograničiti pristup „pristupačnoj i praktičnoj hrani“ i izazvati druge zdravstvene probleme.
Međutim, ultraprerađenu hranu nije teško prepoznati: to su krofne, gotovi obroci, grickalice, industrijski prerađene žitarice za doručak, smrznuta jela, slatka i dijetalna pića.
Iako se čini da jedna porcija dnevno ne može mnogo da šteti, istraživanja pokazuju suprotno:
Rizik od smrti usled bolesti srca i mentalnih poremećaja može porasti za čak 50%.
Rizik od anksioznosti raste za 53%, gojaznosti za 55%, poremećaja spavanja za 41%, dijabetesa tipa 2 za 40%, dok se rizik od depresije i prerane smrti povećava za oko 20%.
Dodavanje samo 10% ultraprerađene hrane dnevno može povisiti rizik od kognitivnog pada, moždanog udara, pa čak i pojedinih karcinoma gornjeg dela sistema za varenje.
Šokantni podaci: Koliko nas to stvarno košta života?
Nedavno objavljena studija u časopisu American Journal of Preventive Medicine procenjuje da bi eliminacijom ultraprerađene hrane u osam zemalja bilo moguće sprečiti između 4% i čak 14% prerano izgubljenih života, u zavisnosti od nivoa konzumacije.
Sjedinjene Američke Države su svetski lider – gotovo 55% kalorija u američkoj ishrani dolazi iz ultraprerađene hrane. Prema procenama, da se ishrana ove hrane svela na nulu, moglo je biti izbegnuto više od 124.000 smrti u SAD-u samo tokom 2017. godine.
U zemljama poput Kolumbije i Brazila, gde je konzumacija niža (15%–17%), eliminacija ovakvih proizvoda mogla je spasiti hiljade života godišnje.
Važno je i ono što studije ne mogu da kažu
Treba biti oprezan: stručnjaci ističu da ovakve analize ne mogu sa sigurnošću dokazati da ultraprerađena hrana direktno uzrokuje smrt. Moguće je da su povezani faktori poput slabije fizičke aktivnosti ili lošijeg kvaliteta ishrane stvarni krivci. Ipak, kada se slične veze ponavljaju u različitim kulturama i zemljama, teško je ignorisati ozbiljna upozorenja.
Kakav god stav imali o ovoj temi ne treba zaboraviti – svaki zalogaj ultraprerađene hrane je zalogaj o kome vredi ozbiljno razmisliti.
