Iza dobrih medicinskih rezultata kriju se i loša iskustva: Na šta se pacijenti sa karcinom najčešće žale

Ljudi koji prolaze kroz najteže životne situacije često ne govore samo o bolesti. Njihove priče kriju nešto drugo – neizrečeno, a jednako važno, pokazalo je jedno naučno istraživanje

Na prvi pogled, švedski zdravstveni sistem u lečenju raka beleži odlične medicinske rezultate. Ali, kada se posluša glas pacijenata, slika postaje mnogo složenija.  Istraživanje objavljeno u ScienceDirect pokazuje da je više od polovine onkoloških bolesnika bilo nezadovoljno načinom komunikacije sa zdravstvenim radnicima – od trenutka dijagnostike, pa sve do kraja lečenja.

Glavne zamerke – pacijenti nisu saslušani

Preporučujemo

Analizom pritužbi 692 pacijenta u periodu od pet godina otkriveno je da su najčešće žalbe bile na:

• nedostatak informacija o bolesti i rezultatima analiza,
• osećaj da ih lekari ne slušaju i ne uzimaju njihove simptome ozbiljno,
• neprimeren način saopštavanja važnih vesti – telefonom, pismom ili u javnom prostoru, bez podrške bliskih osoba,
• hladan, neljubazan ili čak podrugljiv ton zdravstvenog osoblja.

– Pacijenti su govorili da su se osećali neshvaćeno, omalovaženo i da nisu bili uključeni u donošenje odluka o sopstvenom lečenju – navode autori istraživanja.

Problemi nisu pojedinačni, već sistemski

Zanimljivo je da je čak 73% pacijenata uputilo više od jedne žalbe na isti tok lečenja. To pokazuje da komunikacijski problemi nisu izolovani slučajevi, već deo šireg obrasca.

Iako švedska onkologija ima visoke standarde i moderne terapije, izveštaj ukazuje da ljudska strana medicine zaostaje – pacijenti se često osećaju kao broj, a ne kao osoba.

– Komunikacija je ključ poverenja, a kada izostane, čak i najbolje medicinske intervencije gube na vrednosti – upozoravaju istraživači.

Kako greške utiču na pacijente

Žalbe su obuhvatale sve faze lečenja:

• dijagnostiku – propušteni ili odloženi pregledi, kasna otkrivanja tumora,
• terapiju – pogrešni lekovi, kašnjenja u primeni terapije, nuspojave bez adekvatnog objašnjenja,
• administraciju – izgubljeni nalazi, kašnjenje sa uputstvima, nejasni medicinski zapisi,
• organizaciju – stalne promene lekara, loša koordinacija između bolnica i nedostatak kontinuiteta u podršci

U svakoj od ovih kategorija, problem komunikacije bio je „skriven između redova“ – pacijenti su osećali da nisu dovoljno informisani, uvaženi niti podržani.

Zašto je komunikacija važna kao i lek

Stručnjaci naglašavaju da poverenje između pacijenta i lekara počiva na razgovoru. Kada pacijent razume svoju bolest i terapiju, oseća se sigurnije, motivisanije i spremnije da učestvuje u lečenju. S druge strane, nedostatak empatije i jasnih informacija povećava stres, strah i osećaj bespomoćnosti.

Upravo zato autori istraživanja poručuju:

– Žalbe pacijenata treba da budu shvaćene kao dragocen izvor informacija, a ne kao napad na zdravstveni sistem. One mogu poslužiti kao alarm da komunikacija mora postati centralni deo onkološke nege.

Lekcija i za druge zdravstvene sisteme

Iako je studija sprovedena u Švedskoj, poruka je univerzalna – nijedan zdravstveni sistem, ma koliko uspešan, ne može zanemariti ljudsku dimenziju lečenja. Pacijenti žele da ih lekar pogleda u oči, da sasluša njihove strahove i da im objasni sledeće korake. To je osnova poverenja i najbolja dopuna svakoj terapiji.

Rak ne pogađa samo telo, već i dušu. Zato je dobra komunikacija jednako važna kao i lek – ona vraća osećaj dostojanstva i sigurnosti u najtežim trenucima.