Depresija je nevidljiva bolest koja se tiče svih nas

Depresija i druge mentalne bolesti ne vide se na prvi pogled, ali menjaju svaki deo života. Pravovremena pomoć i empatija mogu spasiti život.

Mnogi ne prepoznaju prve znake narušenog mentalnog zdravlja, a još više ljudi ćuti — iz straha, stida ili osećaja da „moraju sami da se izbore“. I dok se spolja sve možda čini u redu, iznutra se vodi tiha borba. Mentalno zdravlje utiče na svaki deo života — na posao, školu, odnose sa porodicom i prijateljima. Njegova nevidljivost često skriva ozbiljne posledice. Svaki neprepoznat simptom, svaki dan bez adekvatne podrške, može da pogorša stanje i utiče ne samo na onoga ko boluje, već i na ljude oko njega.

Potražite pomoć bez straha i osude

Preporučujemo

Veliki broj ljudi u Srbiji i dalje ima predrasude prema problemima mentalnog zdravlja. Upravo zato većina onih koji pate ne potraži pomoć na vreme.

– Cilj Svetskog dana mentalnog zdravlja je da smanjimo stigmu i ohrabrimo sve kojima je pomoć potrebna da je potraže bez straha ili osude. Važno je da svakog dana, ne samo danas, posvetimo pažnju svom mentalnom zdravlju, da pružimo podršku onima koji se bore i zajedno gradimo društvo razumevanja i empatije. Prevencija, pravovremena dijagnoza i adekvatno lečenje ključni su za smanjenje posledica depresije i drugih poremećaja – ističe prof. dr Čedo Miljević, predsednik Udruženja psihijatara Srbije.

Depresija – bolest tišine koja menja život

Depresija je jedan od najčešćih i najtežih oblika mentalnih poremećaja. U Srbiji od nje boluje oko 250.000 ljudi, a i dalje je nedovoljno prepoznata i lečena. Najčešći simptomi su gubitak osećanja zadovoljstva, tuga, beznadežnost, poremećaj sna, gubitak apetita i energije. Osoba se sve teže nosi sa svakodnevnim obavezama, povlači se i gubi interesovanje za stvari koje su je ranije radovale. Kvalitet života obolelih je značajno narušen, a često trpe i njihova porodica, posao i društveni odnosi.

– Depresija ozbiljno remeti funkcionisanje i kvalitet života. Lečenje obično podrazumeva lekove, psihoterapiju ili njihovu kombinaciju. Važno je naglasiti da benzodiazepini nemaju nikakve efekte na lečenje depresije. Lekovi prvog izbora su antidepresivi, koji su efikasni i većina pacijenata na njih odgovori. Međutim, kod oko 15 odsto pacijenata nema poboljšanja nakon primene dva ili više različitih oralnih antidepresiva, pa je potrebno primeniti naprednu terapiju koja daje dobre rezultate i za koju se nadamo da će uskoro biti dostupna u svakodnevnoj praksi – objašnjava dr Maja Pantović Stefanović, klinički asistent i sekretar za edukaciju Udruženja psihijatara Srbije.

Važnost lečenja i razumevanja

Depresija je vodeći uzrok invaliditeta u svetu, a rizik od samoubistva kod obolelih je četiri puta veći nego u opštoj populaciji. Kod osoba sa teškim oblicima bolesti taj rizik je i do 20 puta veći, a procene pokazuju da je dve trećine osoba koje su izvršile suicid bolovalo od depresije.

Posledice nisu samo lične – depresija nosi i ogroman društveni i ekonomski teret. Smanjena produktivnost, odsustvovanje sa posla i troškovi lečenja pogađaju i porodicu i širu zajednicu.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), ulaganje u mentalno zdravlje je i humano i ekonomski opravdano – svaki dolar uložen u lečenje depresije i anksioznosti vraća se kroz četiri dolara u poboljšanom zdravlju i radnoj sposobnosti.

Potražite pomoć stručnih lica

Briga o mentalnom zdravlju je neophodna. Ako prepoznate simptome kod sebe ili nekog bliskog – potražite stručnu pomoć. Razgovor sa lekarom nije znak slabosti, već prvi korak ka ozdravljenju. Empatija, razumevanje i otvorenost mogu spasiti život.