Kako bakterije u bebinim crevima mogu uticati na njenu mentalno zdravlje kad poraste

Naučnici upozoravaju da mentalno zdravlje možda počinje – u crevima. I da bakterije koje beba nosi u stomaku mogu uticati na to koliko će kao odrasla osoba biti otporna na stres i depresiju

Nova studija Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu (UCLA) pokazala je da sastav bakterija u crevima beba (mikrobiom) može imati dugoročne posledice na mentalno zdravlj. Rad je objavljen u Neuroscience, 30. oktobra 2025. godine. Prema nalazima istraživača, određene vrste bakterija koje se razvijaju u crevima u najranijem periodu života povezane su s većim rizikom od depresije i anksioznosti u kasnijim godinama.

Veza između creva i mozga: gde zapravo počinje raspoloženje

Preporučujemo

Naučnici odavno znaju da mikrobiom – mikroorganizmi koji nastanjuju creva – utiče na rad mozga, emocije i raspoloženje. Čak 90 odsto serotonina, hormona koji reguliše raspoloženje, san i sposobnost koncentracije, proizvodi se upravo u crevima. Kada mikrobiom nije u ravnoteži, oslobađaju se upalni proteini koji mogu narušiti komunikaciju između creva i mozga, što povećava rizik od depresije i anksioznosti.

Koje bakterije prave problem?

Tim istraživača iz UCLA otkrio je da su deca kod koje su u ranom uzrastu u crevima dominirale bakterije Clostridiales i Lachnospiraceae kasnije češće razvijala emocionalne i mentalne poteškoće.

Ove bakterije ranije su dovođene u vezu s depresijom kod odraslih i s povećanom osetljivošću na stres.

• Clostridiales se često unose kontaminiranom hranom ili površinama, a najčešće nepravilno termički obrađenim mesom.
• Lachnospiraceae su deo normalne crevne flore, ali njihovo prekomerno prisustvo može biti povezano sa autoimunim bolestima i upalnim procesima.

– Naša studija pruža rane dokaze da mikrobi u crevima mogu oblikovati mentalno zdravlje tokom ključnih godina razvoja. Kada tačno identifikujemo koje bakterije najviše utiču, možemo reagovati jednostavnim metodama, probioticima, ishranom ili promenom navika – objašnjava dr Bridžit Kalahan, glavna autorka istraživanja.

Zdrav mikrobiom – ulaganje u budućnost deteta

Iako su ova saznanja tek početak, naučnici veruju da bi prevencija depresije mogla početi već u prvim godinama života. Briga o mikrobiomu bebe zapravo znači brigu o njenom emocionalnom i kognitivnom razvoju u budućnosti.

Stručnjaci savetuju roditeljima da obrate pažnju na ishranu – posebno u prvim mesecima kada se gradi crevna flora. Dojenje, pravilna ishrana majke, pažljivo uvođenje čvrste hrane i izbegavanje nepotrebne upotrebe antibiotika mogu pomoći da se od samog početka formira „zdrava osovina creva i mozga“.

Na kraju, ovo istraživanje donosi jednostavnu, ali snažnu poruku: Briga o crevima naše dece danas, zapravo je briga o njihovom umu, raspoloženju i emocionalnoj otpornosti sutra.