Čvorići u plućima (nodusi) u velikom broju slučajeva su dobroćudne prirode. Moderna dijagnostika omogućila je stručnjacima da lakše otkriju ove promene na plućima koje su česte, posebno kod osoba starijih od 50 godina. Nije, i uglavnom nije, svaki čvorić u plućima karcinom. Stručnjaci okupljeni oko udruženja American Thoracic Society iznose podatke prema kojima se, čvorići u plućima, rendgenskim snimkom grudnog koša ili CT skeniranjem, otkriju kod polovine odraslih. Maligne promene dijagnostikuju se kod manje od 5 odsto svih čvorića u plućima. S druge strane, moguće je da se neki nodusi spontano ili pod delovanjem terapije povuku.
Više faktora odlučuje o tome da li su čvorići u plućima karcinom
Karcinom pluća češći je kod starijih pacijenata sa nodusima u plućima, pušača ili bivših pušača, kod pacijenata kod kojih su dijagnostikovani nodusi većeg obima. Kako bi procenili verovatnoću za malignitet nodusa u plućima, stručnjaci uzimaju u obzir više faktora.
– Najpre, to su karakteristike samog pacijenta: životna dob, pušačke navike, profesionalna izloženost kancerogenim agensima (azbest, silicijum, čađ, berilijum, hrom, arsen, nikl, kadmijum, radon, isparenja goriva). Bitan je podatak o lečenom raku pluća, postojanju malignog tumora drugih regija, pojavi raka pluća u porodici, postojanju drugih oboljenja pluća (hronična opstruktivna bolest pluća, fibroza pluća, tuberkuloza), za koje je u određenim istraživanjima pokazana povezanost sa rakom pluća – kaže za portal eKlinika načelnik Klinike za pulmologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu pukovnik docent dr sc. med. Rade Milić.
Veličina čvora snažno je povezana sa verovatnoćom za malignitet
Odlike nodusa kao što su veličina, brzina rasta i druge karakteristike lekari utvrđuju na osnovu snimaka dobijenih na skeneru.
– Veličina čvora snažno je povezana sa verovatnoćom za malignitet i predstavlja temelj u proceni u svim preporučenim algoritmima. Na osnovu praćenja visokorizičnih pacijenata iz studija skrininga raka pluća, granični dijametar ispod 6 mm je preporučen u većini smernica, kao indikator prihvatljivo niskog rizika za malignitet (manjeg od 1 odsto). Sledeći klinički značajan granični dijametar je veći od 8 mm za solidne noduse, koji nosi veću verovatnoću za rak pluća od 9.7 odsto, a dobijen je na osnovu podataka NELSON studije – precizira dr Milić.
Kada je veća verovatnoća da su nodusi maligni?
Kako bi procenili rizik od maligniteta nodusa stručnjaci prate, pre svega, brzinu rasta čvorića u plućima. Prate povećanje dijametra nodusa tokom vremena ili vreme udvostručavanja zapremine, dr Milić kaže da je ovo najosetljiviji marker maligniteta, iako se ređe koristi u kliničkoj praksi.
– Većina malignih tumora ima vreme udvostručavanja zapremine do 400 dana, rizik je najveći kod promena koje se udvostruče za manje od 100 dana, ali rizik nije moguće potpuno isključiti ni kod promena koje udvostruče zapreminu za više od 400 dana. U jednom istraživanju holandskih autora, rak pluća je dijagnostikovan kod 1 odsto ispitanika koji su imali vreme udvostručavanja zapremine veće ili jednako 1.000 dana. Iako je jasno potvrđen značaj stope rasta nodula u proceni rizika za malignitet, u studiji američkih autora objavljenoj 2013. godine, približno petina nodusa za koje je na kraju dokazano da su maligni su se smanjili u nekom trenutku praćenja. Iz tog razloga važno je zajedno procenjivati više faktora, a ne samo pojedinačne karakteristike – ističe sagovornik portala eKlinika.
Dr Milić dodaje da pored prethodno navedenih, u prilog verovatnoće da je u pitanju malignitet, govori pojava takozvanih spikulacija nodusa, odnosno nejasne ograničenosti čvorića, koji se zrakastim izdancima šire ka okolini.
– Nodusi u gornjim plućnim režnjevima imaju veću verovatnoću da budu maligni, u odnosu na druge lokalizacije – objašnjava nam dr Rade Milić.
Kada nije neophodno lečenje čvorića u plućima, kada se savetuje operacija?
Ukoliko stručnjaci procene da su nodusi benigne prirode i da ne stvaraju simptome, lečenje nije neophodno. Operacija se savetuje kod nodusa koji su na CT-u visoko sumnjivi na malignitet ili je to dokazano drugim dijagnostičkim procedurama, ističe dr Milić.
– Nekada se u nejasnim slučajevima može uraditi dijagnostička operacija, kada se odstrani deo pluća oko nodusa, a tkivo analizira mikroskopski (patohistološki pregled) u cilju utvrđivanja prirode osnovnog oboljenja. Zavisno od njihove prirode, neki čvorići prestaju da rastu i ne menjaju svoje karakteristike tokom vremena, što je dodatni dokaz njihove benigne prirode. Moguća je i regresija, odnosno iščezavanje nodusa, spontano ili pod dejstvom terapije, što se često viđa kod inflamatornih (zapaljenskih) oboljenja – naglašava dr Milić.
Kada se preporučuje samo praćenje nodusa?
Kod nodusa koji nisu sumnjivi na malignitet, lekari savetuju praćenje, odnosno ponavljanje CT pregleda u intervalu od 3, 6 ili 12 meseci, zavisno od kategorije nodusa, odnosno njegovih karakteristika koje su prethodno opisane, kaže dr Milić.
– Ukoliko tokom praćenja ne dođe do promene broja i/ili njihove zapremine, veća je verovatnoća da se radi o benignim promenama, tako da se na osnovu procene lekara kliničara period kontrolisanja može produžiti. Ukoliko dođe do povećanja veličine ili broja nodusa, to svakako zahteva posebnu opreznost i nekada dodatna ispitivanja, ali to nije odlika samo malignih lezija. S druge strane, među malignim tumorima postoji čitav spektar u biološkom potencijalu, odnosno brzini rasta, tako da izostanak brzog rasta nije pouzdan dokaz da se ne radi o malignoj promeni – naglašava dr Milić.
Možemo li da sprečimo pojavu čvorića u plućima?
I pored toga što ne postoji specifična prevencija pojave nodusa u plućima, dr Milić kaže da možemo dobrim navikama da smanjimo mogućnosti za njihovu pojavu. Bitno je da se kako navodi doktor, pridržavamo opštih mera za očuvanje zdravlja disajnog sistema i tako umanjimo rizik od bolesti pluća.
– Ove mere podrazumevaju prestanak pušenja, izbegavanje izloženosti štetnim materijama na radnom mestu ili u životnoj sredini, zaštitu od izloženosti radonu, zdravu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, zaštitu od respiratornih infekcija i slično – navodi dr Rade Milić.
