Profesionalni fudbaleri pokazuju znake smanjenja mozga u srednjim godinama, otrkrili britanski naučnici

I taman što se Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. približava kraju, stižu nova otkića studije koja ističu mračniju stranu sporta sa kojom se susreću profesionalni fudbaleri. Naime, profesionalni fudbaleri pokazuju znake smanjenja mozga, saopštili su istraživači na Međunarodnoj konferenciji Udruženja za Alchajmerovu bolest održanoj u Londonu. Na taj način fudbal može da uzme danak mozgu profesionalnih igrača.

Profesionalni fudbaleri imaju problema i pre nego se neurodegenerativna bolest pojavi

Bivši profesionalni fudbaleri srednjih godina izgleda imaju veće smanjenje u ključnim regionima mozga nego ljudi koji nikada nisu igrali kontaktne sportove, izveštavaju istraživači na Alzheimer's Association International Conference u Londonu.

Preporučujemo

- Ovi nalazi ukazuju na to da mogu da postoje merljivi efekti na zdravlje mozga kod bivših elitnih fudbalera čak i u srednjim godinama, pre nego što se obično pojavi klinički očigledna neurodegenerativna bolest - smatra glavna autorka studije Caleigh Grace Lynch, istraživački tehničar na Imperial College London u Velikoj Britaniji.

Penzionisani igrači takođe su obično imali više simptoma depresije i anksioznosti i prijavili su poteškoće sa razmišljanjem i donošenjem odluka, rekli su istraživači.

- Iako nismo pronašli značajne razlike u objektivnom kognitivnom testiranju između grupa, primetili smo važne razlike u simptomima i strukturi mozga - istakla je Lynch.

31 odsto bivših fudbalera ima klinički značajne simptome depresije

Ponavljajući udarci glavom javljaju se u fudbalu, uglavnom zbog udaranja lopte glavom radi usmeravanja njenog kretanja, navode istraživači. U drugim sportovima, ovi ponavljajući udarci dovode se u vezu sa hroničnom traumatskom encefalopatijom (HTE), degenerativnom bolešću mozga koja ima veze sa potresima mozga i traumom glave.

Za novu studiju, istraživači su uporedili 142 bivša profesionalna fudbalera sa grupom od 56 ljudi koji su služili u vojsci, ali nisu imali istoriju ponavljajućih udaraca glavom ili kontaktnih sportova. Među igračima je bilo 126 muškaraca koji su imali profesionalni ugovor sa punim radnim vremenom najmanje tri godine i 16 žena koje su se takmičile u profesionalnom fudbalu u Velikoj Britaniji. Svi su imali između 30 i 60 godina.

Rezultati su pokazali da je skoro trećina, 31 odsto bivših fudbalera imalo klinički značajne simptome depresije, u poređenju sa 9 procenata kontrolne grupe. Isto tako, 42 odsto fudbalera imalo je ozbiljne simptome anksioznosti, u poređenju sa 25 procenata u  kontrolnoj grupi.

Snimci mozga dobijeni magnetnom rezonancom otkrili smanjenje sive mase 

Snimci mozga dobijeni magnetnom rezonancom igrača otkrili su smanjenje sive mase u nekoliko regiona mozga koji igraju važnu ulogu u pamćenju, pažnji, donošenju odluka i emocionalnoj regulaciji, navode istraživači. Generalno, igrači su imali manji volumen mozga od kontrolne grupe.

Istraživači planiraju da nastave da prate fudbalere tokom vremena kako bi videli da li gubitak volumena mozga dovodi do simptoma hronične tromboembolije, demencije ili Alchajmerove bolesti.

- Praćenjem učesnika tokom vremena, nadamo se da ćemo bolje razumeti kako ponavljajući udarci glavom mogu da utiču na dugoročno zdravlje mozga i neurodegenerativne bolesti i pomognu u informisanju strategija za bezbednije sportove za buduće generacije - naglašava klinički predavač i neurolog dr Thomas Parker sa Imperial College London. 

Ovi nalazi mogu da pomognu igračima, lekarima i sportskim organizacijama da bolje razumeju rizike kontaktnih sportova i kako bezbedno da se učestvuje u njima, smatraju istraživači.

(eKlinika.rs)