Senzitivne, suptilne promene u mozgu, koje se mogu otkriti naprednim snimanjem, analizom krvi i cerebrospinalne tečnosti, događaju se otprilike dvadeset godina pre nego što se klinički postavi dijagnoza motornih simptoma kod osoba kod kojih se razvije Hantingtonova bolest. To pokazuje nova studija, koju su vodili istraživači sa University College London (UCL).
Otkrivanje oštećenja mozga i Hantingtonova bolest: Šokantno otkriće naučnika
Istraživanje, objavljeno u časopisu Nature Medicine, sprovedeno je u saradnji sa stručnjacima sa univerziteta u Glazgovu, Geteborgu, Ajovi i Kembridžu.
Tim je otkrio da iako funkcije poput kretanja, mišljenja i ponašanja ostaju normalne dugo pre pojave simptoma Hantingtonove bolesti, suptilne promene u mozgu počinju da se dešavaju i do dve decenije ranije.
Ovi nalazi otvaraju put budućim preventivnim kliničkim ispitivanjima i daju nadu za ranije intervencije, koje bi mogle da sačuvaju moždanu funkciju i poboljšaju ishode za osobe pod rizikom od Hantingtonove bolesti.
Šta je Hantingtonova bolest
Hantingtonova bolest je razorna neurodegenerativna bolest koja utiče na kretanje, mišljenje i ponašanje. Reč je o genetskom oboljenju, a osobe koje imaju roditelja sa ovom dijagnozom imaju i 50 odsto šanse da naslede mutaciju gena za Hantingtonovu bolest. To znači da će razviti simptome, obično u srednjem životnom dobu.
Bolest nastaje zbog ponavljajućih ekspanzija tri DNK nukleotida (C, A i G) u genu huntingtin. Ovaj niz se tokom života osobe može dodatno proširiti u određenim ćelijama, u procesu poznatom kao somatska CAG ekspanzija, koja ubrzava neurodegeneraciju, čineći moždane ćelije sve ranjivijim tokom vremena.
Kako je izgledala nova studija
U novoj studiji, veća grupa istraživača je proučavala 57 osoba sa genskom ekspanzijom Hantingtonove bolesti, za koje je procenjeno da su u proseku 23,2 godine udaljene od predviđene kliničke motorne dijagnoze.
Ispitanici su praćeni na dva vremenska intervala u periodu od otprilike pet godina, kako bi se analizirale promene u njihovim telima i mozgovima. Rezultati su upoređeni sa 46 ispitanika u kontrolnoj grupi, koji su bili pažljivo usklađeni prema godinama, polu i nivou obrazovanja. Svi učesnici dobrovoljno su prošli sveobuhvatne procene mišljenja, kretanja i ponašanja, uz snimanje mozga i analizu uzoraka krvi i cerebrospinalne tečnosti.
Važno je napomenuti da kod osoba sa ekspanzijom gena za Hantingtonovu bolest nije primećen pad u bilo kojoj kliničkoj funkciji (mišljenje, kretanje ili ponašanje) tokom perioda istraživanja, u poređenju sa kontrolnom grupom.
Međutim, u poređenju sa kontrolnom grupom, kod osoba sa ekspanzijom gena otkrivene su suptilne promene na snimcima mozga i biomarkerima u cerebrospinalnoj tečnosti. Ovo ukazuje na to da neurodegenerativni proces počinje mnogo pre nego što simptomi postanu očigledni i pre nego što se postavi klinička dijagnoza motornih simptoma.
Biomarkeri ranih promena
Istraživači su identifikovali povećane nivoe neurofilamentnog lakog lanca (NfL), proteina koji se oslobađa u cerebrospinalnu tečnost kada su neuroni oštećeni, kao i smanjene nivoe proenkefalina (PENK), neuropeptidnog markera zdravog stanja neurološkog sistema. To može da ukaže na rane promene u odgovoru mozga na neurodegeneraciju.
Profesor dr Sarah Tabrizi, vodeći autor studije sa UCL Huntington Research Centre i UK Dementia Research Institute, istakla je:
– Naša studija potvrđuje značaj somatske CAG ekspanzije u pokretanju najranijih neuropatoloških promena kod osoba sa ekspanzijom gena za Hantingtonovu bolest. Zahvalni smo učesnicima naše studije jer zahvaljujući njihovoj posvećenosti tokom proteklih pet godina verujemo da će klinička ispitivanja usmerena na prevenciju Huntingtonove bolesti uskoro postati stvarnost.
Mogućnost za tretman decenijama pre ispoljavanja simptoma
Nalazi sugerišu da postoji vremenski okvir u kojem su osobe pod rizikom od razvoja Hantingtonove bolesti još uvek funkcionalne i bez simptoma, ali već pokazuju suptilne znakove neurodegeneracije. Identifikovanje ovih ranih biomarkera od suštinskog je značaja za buduća klinička ispitivanja kako bi se procenilo da li neki tretman ima efekta.
Koautor studije, dr Rachael Scahill iz UCL Huntington Research Centre i UCL Queen Square Institute of Neurology, rekla je:
– Ova jedinstvena grupa pojedinaca sa ekspanzijom gena za Hantingtonovu bolest i kontrolnih učesnika pruža nam do sada neviđene uvide u najranije procese bolesti pre pojave kliničkih simptoma. Sve to ima moguće implikacije ne samo za Hantingtonovu već i za druge neurodegenerativne bolesti, poput Alchajmerove.
Po čemu je ova studija važna i jedinstvena
Ova studija je prva koja uspostavlja direktnu vezu između somatske CAG ekspanzije merene u krvi i ranih promena u mozgu, decenijama pre kliničke dijagnoze motornih simptoma Hantingtonove bolesti.
Budući da su tretmani usmereni na suzbijanje somatske CAG ekspanzije trenutno u razvoju, istraživanje kvalifikuje ovaj mehanizam kao obećavajuću terapijsku metu i predstavlja u ovom trenutku ključni napredak ka budućim preventivnim ispitivanjima Hantingtonove bolesti.
