Kako mozak čuva stare uspomene dok uči nešto novo? Naučnici iz Španije otkrili važan mehanizam

Kako možemo da naučimo nešto novo, a da zbog toga ne zaboravimo ono što smo već naučili? Naučnici iz Španije otkrili su mehanizam u jednom delu mozga koji pomaže da se nove informacije „uklope“ u postojeće uspomene, a da ih ne izbrišu ili pomešaju. Zamislite da se u vašem komšiluku gradi nova zgrada. Vaš mozak može da zapamti kako je to mesto izgledalo pre početka radova, šta se na njemu dešavalo tokom gradnje i kako izgleda kada je zgrada završena. Iako se sva ta iskustva odnose na isto mesto, mozak ih ne spaja u jednu zbrkanu uspomenu. Umesto toga, uspeva da sačuva različite verzije događaja.

Deo mozga koji pomaže da razlikujemo slična sećanja 

Odgovor bi mogao da se krije u načinu na koji određene nervne ćelije u hipokampusu regulišu aktivnost drugih neurona.  Studija tri španske naučne institucije, objavljena u časopisu PLOS Biology, pokazala je da važnu ulogu u ovom procesu ima zubati girus (dentate gyrus), deo hipokampusa koji učestvuje u formiranju i razlikovanju novih sećanja.

Preporučujemo

Istraživači iz Laboratorije za plastičnost neuronskih mreža pri Institutu za neuronauke na Miguel Hernández University otkrili su da određene nervne ćelije u zubatom girusu mogu da „utišaju“ aktivnost drugih ćelija. Na prvi pogled, to može da zvuči kao nešto što otežava pamćenje. Međutim, upravo suprotno - ova kontrola aktivnosti pomaže mozgu da napravi dovoljno prostora za nove informacije, a da pritom ne izgubi ono što je već zapamtio.

Mozak ne koristi uvek istu količinu „kočenja“

Da bi ispitali kako ovaj mehanizam funkcioniše, naučnici su proučavali miševe i menjali nivo inhibicije, odnosno procesa kojim određene nervne ćelije smanjuju aktivnost drugih neurona. Rezultati su pokazali nešto veoma zanimljivo: manje kočenja nije uvek bolje, ali nije ni više kočenja uvek korisnije. Kada su miševi dobijali manju količinu novih informacija, smanjena inhibicija omogućavala im je da zapamte više detalja i lakše prizovu prethodna sećanja.

- Kada su nivoi inhibicije bili niži od uobičajenih, ponašanje miševa bilo je u skladu sa boljim privlačenjem sećanja i detaljnijim prisećanjem - objašnjava Encarni Marcos, jedna od vodećih autorki studije sa IN CSIC-UMH.

Ali, kada je količina novih informacija bila velika, situacija se menjala. U tim okolnostima, premalo inhibicije moglo je da dovede do toga da se različita sećanja međusobno „preklapaju“. Drugim rečima, mozgu je tada potrebna veća kontrola kako bi informacije ostale razdvojene.

Mozak stalno prilagođava način na koji pamti

Istraživači su uz pomoć kompjuterskog modela pokazali da ne postoji jedan idealan nivo inhibicije koji bi mozak trebalo stalno da koristi. Kada ima malo novih informacija, veća fleksibilnost može da pomogne da zapamtimo više detalja. Kada je informacija mnogo, snažnija kontrola aktivnosti neurona može da pomogne da se nova i stara sećanja ne pomešaju. To znači da mozak ne pamti informacije na potpuno isti način u svakoj situaciji. On prilagođava način rada onome što pokušavamo da naučimo i količini novih informacija sa kojima se suočavamo.

- Ono što izdvajamo iz ovih rezultata jeste saznanje da u mozgu postoji mehanizam koji dinamički prilagođava način rada koristeći proces inhibicije - kaže Marcos.

Zašto je ovo važno?

Jedan od velikih izazova za mozak jeste da istovremeno bude dovoljno stabilan da sačuva ono što smo već naučili i dovoljno fleksibilan da može da usvaja nove informacije. Kada bismo svako novo iskustvo doveli u vezu sa prethodnim, sličnim iskustvima, sećanja bi mogla da se preklapaju. S druge strane, kada bi mozak previše strogo čuvao postojeće uspomene, bilo bi mu teže da nauči nešto novo. Nova studija ukazuje da zubati girus ima važnu ulogu u održavanju te ravnoteže.

Jednostavno rečeno, mozak mora da zna kada da „otvori vrata“ novim informacijama, a kada da zaštiti ono što već zna. Istraživanje je sprovedeno na miševima i ne znači da je isti mehanizam u potpunosti dokazan kod ljudi. Ipak, rezultati pružaju novi uvid u način na koji mozak organizuje sećanja i omogućava nam da tokom života učimo nove stvari, a da pritom ne izgubimo ono što smo ranije naučili.

(eKlinika.rs)