Loša sećanja mogu da se izbrišu, tvrde istraživači koji su pronašli način za brisanje nemilih, potresnih sećanja. Mogućnost brisanja loših uspomena i traumatskih flešbekova može da pomogne u lečenju mnoštva različitih problema mentalnog zdravlja, a naučnici su pronašli novi pristup da urade upravo ovo – slabljenje negativnih uspomena ponovnim aktiviranjem pozitivnih.
Trening pamćenja postepeno može da briše loaš sećanja
U eksperimentu koji je trajao nekoliko dana, a koji je objavljen u PNAS, međunarodni tim istraživača zamolio je 37 učesnika da povežu nasumične reči sa negativnim slikama, pre nego što pokušaju da reprogramiraju polovinu tih asocijacija i „ometaju“ loša sećanja.
– Otkrili smo da je ovaj postupak oslabio prizivanje averzivnih sećanja i takođe povećao nehotične prodore pozitivnih sećanja – naveli su naučnici u svojo studiji za koju su koristili priznate baze podataka slika klasifikovanih kao negativne ili pozitivne. Na primer, učesnici studije trebalo je da pomislite na ljudske povrede ili opasne životinje, u poređenju sa mirnim pejzažima i nasmejanom decom.
Prve večeri korišćene su vežbe za trening pamćenja kako bi se volonteri naveli da povežu negativne slike sa besmislenim rečima koje su napravljene za studiju. Sledećeg dana, nakon sna, kako bi konsolidovali ta sećanja, istraživači su pokušali da povežu polovinu reči sa pozitivnim slikama u glavama učesnika.
Tokom druge noći spavanja, puštani su snimci izgovorenih besmislica, tokom faze spavanja bez brzih pokreta očiju (NREM) za koju se zna da je važna za skladištenje memorije. Aktivnost mozga je praćena elektroencefalografijom. Videlo se da aktivnost teta-opsega u mozgu, koja ima veze sa obradom emocionalne memorije, raste kao odgovor na zvučne memorijske znakove i bila je značajno veća kada su korišćeni pozitivni znakovi.
Neinvazivna intervencija spavanja može tako da modifikuje averzivno pamćenje i afektivne odgovore
Putem upitnika, sledećeg dana, i nekoliko dana nakon toga, istraživači su otkrili da su učesnici studije bili manje sposobni da se prisete negativnih uspomena koje su pomešane sa pozitivnim. Veća je verovatnoća da će im pozitivna sećanja iskočiti u glavama nego negativna za određene reči, i na njih se gledalo sa pozitivnijom emocionalnom pristrasnošću.
– Neinvazivna intervencija spavanja može tako da modifikuje averzivno pamćenje i afektivne odgovore. Sve u svemu, naši nalazi mogu da ponude nove uvide relevantne za lečenje patološkog ili traumatskog sećanja – ističu naučnici.
Oni podsećaju da je ovo istraživanje bio strogo kontrolisan laboratorijski eksperiment, što je dobro u smislu poverenja u tačnost rezultata, ali ne odražava tačno razmišljanje u stvarnom svetu i formiranje pozitivnog ili negativnog pamćenja. Na primer, istraživački tim kaže da gledanje averzivnih slika u laboratorijskom eksperimentu ne bi imalo isti stepen uticaja na formiranje pamćenja kao doživljavanje traumatskog događaja.
Jačanjem dobrih sećanja mogu da se izbrišu loša
Znamo da mozak čuva uspomene tako što ih nakratko reprodukuje tokom spavanja, a mnoge studije su već razmatrale kako ovaj proces može da se kontroliše kako bi se ojačala dobra sećanja ili izbrisala loša. Sa toliko mnogo varijabli u igri – u smislu tipova sećanja, područja mozga i faza spavanja istraživači kažu da će biti potrebno neko vreme da se shvati kako tačno može da se desi uređivanje memorije i koliko dugotrajni efekti mogu da budu. Ipak, naučnici naglašavaju da ovaj proces prepisivanja negativnih uspomena pozitivnim – dosta obećava, jer njihovi nalazi otvaraju široke puteve za pokušaj slabljenja averzivnih ili traumatskih sećanja.
