Prim. dr Goran Stojanović: Kada je reč o zračenju, novina je stereotaksična terapija, koja predstalja ciljano i precizno zračenje primarnog tumora i metastaza, što ranije nije moglo Foto: Lj. Petrović, Shutterstock
Lečenje raka pluća zavisi od njegove vrste tj. tipa tumora, veličine i lokalizacije, stepena proširenosti (da li se proširio izvan pluća), opšteg zdravstvenog stanja bolesnika i pridruženih bolesti.
Kada su u pitanju novi lekovi, da bi se neki od njih dali, potrebno je da se urade određena molekularna testiranja i to EGFR testiranje, ALK i PDL-1 i to su tri testa koja su neophodna i za target terapiju, odnosno PDL-1 za imunoterapiju.
– Kada je reč o zračenju, novina je stereotaksična terapija, koja predstalja ciljano i precizno zračenje primarnog tumora i metastaza, što ranije nije moglo. Zračenje se obavlja u Institutu za onkologiju Vojvodine, a naši pacijenti ne čekaju na terapiju – kaže prim. dr Goran Stojanović upravnik Klinike za pulmološku onkologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.
Naš sagovornik kaže da godišnje u Vojvodini imaju između 1.300 i 1.400 novih slučajeva raka pluća, koji se nalaze u njihovom registru.
– Od toga je 15 odsto mikrocelularni karcinom, a ostalo čini nemikrocelularni karcinom pluća. Kada je reč o nemikrocelularnom karcinomu, najčešći je adenokarcinom i oboleli od ove vrste raka najviše dobijaju tu inovativnu terapiju. Uz inovativnu terapiju preživljavanje je duže, bolji je kvalitet života i manji su neželjeni efekti terapija – navodi dr Stojanović.
Kako objašnjava, pacijenti koji su ranije imali četvrti stadijum bolesti i bili na hemioterapiji prosečno preživljavanje im je bilo jednu godinu, a sa ovim inovativnim lekovima preživljavanje je i duže od dve godine. Pacijenti koji dobijaju ciljanu terapiju piju tablete kao za neku hroničnu bolest, a oni koji dobijaju imunoterapiju dolaze jednom mesečno i dobiju lek kroz infuziju.
– Za ciljanu terapiju za nemikrocelularni karcinom pluća od 10 do 12 odsto pacijenata ima EGFR mutaciju i može da dobije savremenu ciljanu terapiju. To je grupacija lekova tirozin kinaza inhibitori (TKI). ALK inhibitori se daju pacijentima koji imaju tu ALK pozitivnost, takođe za nemikrocelularni karcinom i njih je oko pet odsto – objašnjava dr Stojanović.
– Republički fond za zdravstveno osiguranje odobrava šest lekova za ciljanu terapiju. Mnogo pacijenata ih dobija, a neki i više od četiri godine – kaže dr Stojanović i ocenjuje kako terapija daje dobre rezultate.
Smatra da je najveći bum u onkologiji napravila imunoterapija i navodi da se iz te grupe jedan lek daje o trošku RFZO, dok su ostali pacijentima dostupni preko donacija ili u okviru kliničkih ispitivanja.
– Nadamo se da će od jeseni biti uveden još jedan lek, kao i da će biti nastavljena primena jednog leka iz donacije – kazao je dr Stojanović.
On napominje kako se sve ove novine u lečenju odnose na nemikrocelularni karcinom. Naime, imunoterapija se daje i kod mikrocelularnog karcinoma, ali rezultati nisu značajni i u nekim slučajevima je dobro kada se ovi lekovi kombinuju sa hemioterapijom. Dr Stojanović ističe kako se u svetu, ali ne i kod nas, u slučajevima kada je više organa zahvaćeno udaljenim metastazama, daje kombinovano hemioterapija i imunoterapija.
– U lečenju karcinoma pluća prate se evropske i američke preporuke, ali ne može sve da se primeni, jer svi ti lekovi nisu registrovani u našoj zemji – istakao je dr Stojanović.