Kolorektalni karcinom i uspostavljanje njegove dijagnoze veliki su izazov, jer on često ne pokazuje simptome dok se ne proširi. Kada se pojave simptomi, često se obavljaju gastrointestinalni (GI) testovi kako bi se isključile druge komplikacije ili uzroci.
Koje su uobičajene vrste kolorektalnog karcinoma
Postoji nekoliko različitih vrsta kolorektalnog karcinoma. Svi nastaju usled nekontrolisanog rasta ćelija u tkivu debelog creva ili rektuma i mogu se proširiti na druge delove tela. Čini se da se neke vrste kolorektalnog karcinoma razvijaju zbog genetske predispozicije ili porodične istorije, dok druge ne pokazuju genetsku vezu.
- Adenokarcinom: Ovaj rak čini oko 95 procenata slučajeva kolorektalnog karcinoma i počinje u ćelijama debelog creva i rektuma, odgovornim za lučenje proteina koji podmazuju ovaj deo digestivnog trakta. Postoji nekoliko slojeva zida debelog creva, uključujući sloj sluzokože i submukoze, ispunjen ćelijama koje su najčešće pogođene ovim adenokarcinomima.
Ostalih otprilike 5 procenata kolorektalnog karcinoma sastoji se od sledećeg:
- Gastrointestinalni stromalni tumor (GIST): Više od polovine njih počinje u želucu, a većina drugih počinje u tankom crevu, iako se mogu pojaviti bilo gde u GI traktu. To je redak tumor i čini oko 0,1 odsto svih kolorektalnih karcinoma, a rezultat je nekontrolisanog rasta specifičnih ćelija koje normalno deluju kao nervne ćelije koje stimulišu mišiće creva. Retko se formira u debelom crevu, a neki su benigni.
- Karcinoidni tumori: Ovo su retki tipovi kolorektalnog karcinoma i obično se formiraju u sluznici GI trakta.
- Limfom: Ova vrsta raka debelog creva počinje u limfnim čvorovima i utiče na debelo crevo i GI trakt. Ovo je ređi oblik kolorektalnog karcinoma i pogađa samo oko 0,5 procenata slučajeva GI limfoma.
- Tumor skvamoznih ćelija: Ova vrsta raka je retka i čini samo 1 procenat kolorektalnih slučajeva. Obično se javlja u kasnijoj fazi i ima lošu prognozu.
- Leiomiosarkom: Ovaj retki karcinom formira se u vezivnom tkivu glatkog mišića, uključujući anus.
Koji su simptomi i rani znaci kolorektalnog karcinoma
Rak debelog creva obično se ne manifestuje simptomima u ranijim fazama, što ga čini težim za otkrivanje.
Kako kolorektalni rak napreduje, uobičajeni su sledeći simptomi:
- krv u stolici
- rektalno krvarenje (uporno i često praćeno bolom)
- promene u pražnjenju creva (tj. konstipacija, dijareja, promene u veličini ili učestalosti)
- bol u stomaku (grčevi u stomaku)
- mučnina ili povraćanje
- anemija
- neobjašnjivi gubitak težine
Pošto brojna medicinska stanja mogu izazvati mnoge od ovih simptoma, neophodno je konsultovati lekara ako primetite bilo koji da biste isključili druge uzroke.
Šta uzrokuje kolorektalni karcinom
Tačan uzrok kolorektalnog karcinoma je nepoznat, ali se veruje da je uključeno nekoliko faktora, a jedan od njih su polipi.
Mnogi ljudi imaju polipe, male grupe ćelija, u sluzokoži debelog creva. Većina polipa je bezopasna, međutim, neki mogu da se razviju u kolorektalni karcinom. Oni su poznati kao neoplastični polipi. Polipi se mogu razviti zbog promena u ekspresiji gena ili navika u ishrani i životnih navika. Pošto polipi obično nemaju simptome, redovni skrining je važan za otkrivanje.
Koji su mehanizmi stoje iza kolorektalnog karcinoma
Slično svim vrstama raka, kolorektalni kancer nastaje kada se ćelije nekontrolisano razmnožavaju. Ćelije u debelom crevu i rektumu nastaviće da se dele neprirodnom brzinom sve dok se ne razviju u tumor kancera.
Za koga je verovatnije da će razviti kolorektalni karcinom
I genetika i promenljivi faktori igraju ulogu u riziku od raka debelog creva. Dok su potrebna dalja istraživanja da bi se razumelo zašto su oni sa rođacima u prvom kolenu koji su imali rak debelog creva izloženi većem riziku, postoji neosporna korelacija, sa procenjenom naslednom komponentom od oko 35 procenata. Čini se da se ovi porodični karcinomi razvijaju bez nekog drugog poznatog uzroka. Skrining se preporučuje ranije u životu za osobe čiji su rođaci imali rak debelog creva.
U većem riziku od raka debelog creva su i sledeće osobe:
- pušači
- teški alkoholičari
- radnici u noćnoj smeni
- ljudi sa dijabetesom tipa 2
- ljudi sa prekomernom težinom ili gojaznošću
- osobe koje konzumiraju mnogo prerađenog mesa
- osobe sa sedentarnim načinom života
- ljudi stariji od 50 godina
- osobe sa porodičnom istorijom raka debelog creva
- ljudi sa Linčovim sindromom, najčešćim naslednim sindromom kolorektalnog karcinoma; osobe sa ovim stanjem treba da počnu sa redovnim kolonoskopskim skriningom u ranim 20-im godinama
- ljudi sa porodičnom adenomatoznom polipozom (FAP), sindromom koji karakteriše stotine hiljada benignih polipa; zbog stope razvoja kolorektalnog karcinoma od skoro 100 odsto pre 50. godine, osobe sa ovim genom treba da počnu kolonoskopski skrining već u dobi od 10 do 15 godina
- osobe sa inflamatornim crevnim stanjima, kao što je inflamatorna bolest creva (IBD)
- ljudi sa Peutz-Jeghersovim sindromom, koji uključuje polipe hamartoma; preporučuje se skrining koji počinje u ranoj adolescenciji ako se dijagnostikuje ovaj sindrom
- osobe sa polipozom povezanom sa MUTIH, uzrokovanom mutacijom koja dovodi do mnogih polipa; ljudi sa ovom genetskom mutacijom treba da počnu sa skriningom između 25 i 30 godina.
- osobe sa sindromom juvenilne polipoze (JPS), retkim genetskim stanjem koje pogađa oko 1 od 100.000 ljudi i koje može dovesti do raka debelog creva ako se proliferacija polipa ne leči.
Koje su faze kolorektalnog karcinoma
Određivanje stadijuma kolorektalnog karcinoma je složeno, ali se uglavnom odnosi na faze od 0 do 4 i one su:
Faza 0
Rak je u najranijoj fazi i nije se proširio preko unutrašnjeg sloja debelog creva ili rektuma.
Faza 1
Rak je prorastao kroz sluzokožu i u submukozu, ali se nije proširio na limfni sistem ili udaljena mesta.
Faza 2
Faza 2 podeljena je u tri kategorije:
- 2A: rak je izrastao u spoljašnje slojeve debelog creva i/ili rektuma, ali nije prorastao kroz ove slojeve
- 2B: rak je prorastao kroz zidove debelog creva i/ili rektuma, ali se nije proširio na druga tkiva ili limfni sistem
- 2C: rak se proširio na obližnja tkiva
Faza 3
Faza 3 podeljena je u tri kategorije:
- 3A: rak se proširio na mišićne slojeve i obližnje limfne čvorove
- 3B: rak se ili proširio kroz najudaljenije slojeve i do tri limfna čvora, ili se nije proširio preko najudaljenijih slojeva, ali je zahvatio četiri ili više limfnih čvorova; nije se proširio na udaljena mesta
- 3C: rak se proširio izvan mišićnih slojeva i u limfne čvorove, ali se nije proširio na udaljena mesta
Faza 4
Faza 4 podeljena je u tri kategorije:
- 4A: rak se proširio na jedan udaljeni organ ili udaljene limfne čvorove; može ili ne mora da je prorastao kroz kolorektalni zid i može, ali ne mora biti u obližnjim čvorovima
- 4B: rak se proširio na više od jednog organa ili područja, što može uključivati udaljeni limfni čvor
- 4C: rak se proširio na udaljeni deo sluznice stomaka
Kako se dijagnostikuje kolorektalni karcinom
Redovno testiranje u ranijoj dobi za pojedince genetski predisponirane za kolorektalni rak je veoma važno. Za skrining ispitivanje kolorektalnog karcinoma najčešće se koristi kolonoskopija, ali i drugi testovi kao što su test stolice, sigmoidoskopija i endoskopija kapsule.
Ako su prisutni simptomi ili skrining test ukazuje na abnormalne nalaze, mogu se obaviti naknadni testovi da bi se potvrdila ili isključila dijagnoza. Ovi testovi uključuju:
- Fizički pregled: Lekar će pritisnuti ili palpirati abdomen u potrazi za masom i može obaviti digitalni rektalni pregled kako bi osetio bilo koja abnormalna područja i proverio da li ima krvi u stolici.
- Analize krvi: Kompletna krvna slika može pomoći u proceni da li osoba ima anemiju, povišene enzime jetre ili specifične tumorske markere kao što je karcinoembrionalni antigen (CEA).
- Kolonoskopija: Celokupno debelo crevo i rektum pregledaju se malom video kamerom pričvršćenom na fiberoptičku cev.
- Proktoskopija: Unutrašnjost rektuma ispituje se malom kamerom.
- Biopsija: Mali komad tkiva se uklanja tokom kolonoskopije i analizira na ćelije raka.
- Testovi imidžinga: Testovi imidžinga kao što su rendgenski snimci, kompjuterska tomografija (CT), ultrazvuk ili snimanje magnetnom rezonancom (MRI) mogu da se urade kako bi se pomoglo u pregledu sumnjivih područja u telu ili da bi se procenilo da li tretman deluje.
Ako se potvrdi dijagnoza kolorektalnog karcinoma, lekar će odrediti stadijum raka, što pomaže u određivanju tretmana koji mogu biti najefikasniji.
Koje su komplikacije kolorektalnog karcinoma
Kolorektalni karcinom može da se razvije sa nekoliko komplikacija, pri čemu su područja koja su najviše pogođena probavni sistem i nervi unutar ovog sistema.
Neke od najčešćih akutnih komplikacija su sledeće:
- Krvarenje: Unutrašnje krvarenje može biti uobičajena komplikacija kolorektalnog karcinoma koja se obično manifestuje i dijagnostikuje uz pomoć testa krvi koji pokazuje anemiju zbog nedostatka gvožđa. U stolici može biti i krv zbog krvarenja u debelom crevu.
- Opstrukcija: Opstrukcija creva obično može da se pojavi kao komplikacija kolorektalnog karcinoma. Ako neko doživi opstrukciju, može imati intenzivan bol u stomaku praćen povraćanjem, akumulacijom tečnosti u začepljenom crevu, a samim tim i dehidracijom i niskim nivoom elektrolita. Pored toga, infekcija može nastati zbog opstrukcije, jer se bakterije i toksini mogu nakupiti zbog neeliminacije.
- Perforacija: Ovo je ređa komplikacija kolorektalnog karcinoma zbog opstrukcije. Dešava se kada tumor raste, opstruira i prodre u crevni zid, što zahteva hitnu operaciju.
- Žutica: Žutica se manifestuje žutilom kože koje može da se pojavi zbog nakupljanja bilirubina u telu. Ako se rak proširio na žučne kanale jetre, utiče na metabolizam bilirubina, što uzrokuje žuticu.
