Život sa jednim bubregom, šta god da je razlog za to, svakako u prvom trenutku zvuči traumatično. Međutim, ljudi mogu normalno da žive i sa jednim ovim organom upravo zbog složene morfologije i kompleksne uloge bubrega u urinarnom traktu čoveka.
Koji su mogući razlozi za život sa jednim bubregom
Kada se neko rodi samo sa jednim bubregom (što je retko ali se događa), reč je o renalnoj agenezi. Displazija bubrega uzrokuje da se čovek rodi sa oba bubrega, ali sa samo jednim funkcionalnim. Većina ljudi koji su rođenjem ostali bez jednog bubrega živi normalno jer drugi bubreg, ako je zdrav, obavlja funkciju na zadovoljavajućem nivou za ceo organizam. Tako ovi pacijenti imaju dobru prognozu za normalan, prosečan životni vek.
Drugi primer su osobe kojima je iz drugih, ne urođenih razloga morao da bude odstranjen jedan bubreg. Operativnim putem se otklanja bubreg koji je doživeo tešku traumu (povredu) ili je u pitanju maligna bolest (primarni tumor u bubregu ili metastaze sa nekih drugih organa). Neke osobe nastavljaju život sa jednim bubregom ako su kao podudarni ili dobrovoljni davaoci donirali bubreg osobi, kojoj je bio potreban organ zbog otkazivanja bubrega.
Rizici u nastavku života za ljude sa jednim bubregom
Najveći broj ljudi koji živi sa jednim zdravim bubregom nema velike zdravstvene probleme, ali postoje pojedini faktori rizika za komplikacije. Pre svega, to se odnosi na one koji su rođeni sa jednim bubregom ili im je odstranjen u ranom detinjstvu. U posebnom su riziku za razvijanje blage bubrežne insuficijencije naročito posle 25 godina ili duže od gubitka jednog bubrega.
Takođe, pacijenti koji žive sa jednim bubregom prepisponirani su za razvoj hipertenzije. Iako je funkcija bubrega kompleksna (najodgovorniji su za adekvatnu detoksikaciju tela kroz izbacivanje štetnih materija putem urina), jedan zdrav bubreg može da je obavlja kao i da imamo dva. Takođe, i jedan transplantirani bubreg može da adekvatno da vrši funkciju oba bubrega.
Redovne kontrole: Koliko često ih raditi kada se živi sa jednim bubregom
Poželjna su redovni kontrolni pregledi urinarnog trakta, posebno mokraćnih puteva, jer će lekari tako moći da reaguju ukoliko primete opasnost potencijalnih oštećenja, pa treba obratiti pažnju na stanja kakva su:
- albuminurija (pojava proteina albumina u urinu)
- smanjena glomerularna filtracija (smanjena filtracija krvi unutar bubrega)
- visoki krvni pritisak
Međutim, ove analize nije potrebno raditi češće od jednom godišnje ukoliko ne postoje neki upozoravajući simptomi ili su osobe u izuzetnom riziku (već imaju visok krvni pritisak ili osećaju bubrežnu slabost). Misli se pre svega na kontrolu urina i laboratorijske analize krvi, sa kompletnom biohemijom.
Mere opreza i prevencije
Za osobe sa jednim bubregom najbolji savet je baš kao i za sve druge: umerenost u svemu. Ne treba im, kažu stručnjaci, čak ni posebna dijetalna ishrana osim ako nemaju smanjenu bubrežnu funkciju. Dobro je posavetovati se sa stručnim licem o najboljem modusu jelovnika. Generalni savet balansirana, uravnotežena ishrana sa smanjenim unosom soli i ograničenim unosom alkohola.
Kako su ove osobe ipak u riziku od visokog krvnog pritiska i minimalnog porasta proteina, svakako treba izbegavati ljutu, začinjenu i previše slanu hranu. Preporučeno je izbegavati sportove u kojima je dominantan fizički kontakt sa opasnošću od udaraca (boks, hokej, fudbal, košarka, rvanje, rukomet..). Možete biti umereno fizički aktivni (to je i preporučljivo), ali profesionalno bavljenje sportom, posebno rizičnim zbog velikih napora i mogućnosti povreda je upitno.
Ne postoje posebne mere opreza prilikom trudnoće osobe sa jednim bubregom, osim kontrola i uobičajenih rizika.
Redovne kontrole krvnog pritiska, ishrana sa navedenim smernicama i održavanje zdrave telesne težine su pravac koga bi se trebalo pridržavati u nastavku života.
