Rak prostate uobičajeniji je kod starijih nego kod mlađih muškaraca. Ali sve češće kod mlađih muškaraca dijagnostikuje se rak prostate, koji je takođe poznat kao rak prostate u ranoj fazi.
Da li je rani rak prostate čest
Prosečna starost za prvu dijagnozu raka prostate je 68 godina. U SAD, oko 10 odsto muškaraca sa novodijagnostikovanim rakom prostate mlađe je od 55 godina. Rak prostate može da se pojavi i kod veoma mladih osoba, u tinejdžerskim godinama ili kod mladih odraslih osoba, iako je to izuzetno retko.
Širom sveta, došlo je do povećanja ranog raka prostate kod muškaraca između 15 i 40 godina. Stručnjaci nisu sigurni zašto je to tako. Povećanje može biti povezano sa određenim faktorima rizika ili i zbog promena u načinu na koji se dijagnostikuje. Pregledi su češći i ljudi su sve više svesni da rak prostate može da se pojavi kod mlađih muškaraca.
Šta uzrokuje rani početak raka
Još nije jasno zašto mlađi muškarci dobijaju rak prostate. Čini se da postoji veza između gena i ranog početka raka prostate. Naučnici treba da urade više studija kako bi videli da li stvari kao što su gojaznost, fizička aktivnost, HPV infekcija i izloženost stvarima u okruženju, poput agenasa koji izazivaju rak, igraju ulogu.
Koliko se rani rak prostate razlikuje
Lekari smatraju da tip raka prostate koji se javlja kod mlađih osoba može da se razlikuje od raka prostate sa kasnijim početkom i sprovode istraživanja kako bi saznali više.
U slučaju da se dijagnoza raka prostate uspostavi kod mlađih osoba, veća je verovatnoća da će biti u naprednijoj fazi. Takođe je veća verovatnoća da će imati nižu stopu preživljavanja nego muškarci srednjih godina i stariji muškarci.
U SAD, prosečna petogodišnja stopa preživljavanja za rak prostate je između 95 i 100 odsto za muškarce starosti 40-80 godina. Za mlađe muškarce, petogodišnja stopa preživljavanja je niža. Za muškarce od 25 do 34 godine iznosi 80 odsto, za one od 20 do 29 godina je 50 odsto, dok je za muškarce od 15-25 godina samo 30 procenata.
Lečenje raka prostate kod mladića
Postoji nekoliko opcija za lečenje ranog raka prostate. Tretman će zavisiti od uzrasta, stadijuma, simptoma i opšteg zdravlja.
Pomno praćenje
Kod starijih muškaraca, lekari mogu preporučiti da se sačeka sa lečenjem raka prostate kako bi videli da li će se pogoršati, a sve zbog toga kako bi izbegli neželjene efekte koji utiču na kvalitet života. Ovo se zove aktivni nadzor. Lekar prati rak kroz PSA testove, preglede i biopsije i odlučuje da ga leči ako raste.
Ovo je, međutim, izuzetno retko. Verovatnije je da će lekar preporučiti da se odmah počne sa lečenjem, jer mlađi muškarci imaju mnogo godina pred sobom. Pomno praćenje nije uobičajeno za mlađe muškarce, čak ni za one sa rakom prostate I stadijuma.
Radikalna prostatektomija
Ako je rak lokalizovan, što znači da se nije proširio izvan prostate, možda će biti urađena operacija koja se zove radikalna prostatektomija da bi ga uklonili pre nego što se proširi. Tokom operacije, lekar uklanja prostatu sa kapsulom koja je okružuje, semene kesice, okolne limfne žlezde i deo uretre. Operacija može biti otvorena, laparoskopska ili uz pomoć robota.
Radioterapija
Radioterapija koristi rendgenske zrake za uništavanje ćelija raka. Ova terapija deluje na tumor pomoću visokoenergetskih zraka koji uništavaju ćelije raka, dok su normalne ćelije maksimalno pošteđene. Zračenje se može koristiti za ciljanje raka u prostati ili drugim oblastima ako se proširi na različite delove prostate.
Postoje dve vrste: spoljašnje zračenje koje tehničar primenjuje izvan tela i brahiterapija, koju kliničar stavlja u prostatu.
Lekar može preporučiti zračenje nakon operacije ako tokom operacije vidi da se rak proširio izvan prostate. Može da ga preporuči i ako nivo PSA i dalje može da se otkrije nekoliko meseci nakon operacije.
Hormonska terapija
Testosteron pomaže u rastu ćelija raka prostate. Hormonska terapija sprečava telo da proizvodi testosteron ili ga sprečava da dođe do ćelija raka.
Hormonska terapija može da se sastoji od lekova koji sprečavaju telo da proizvodi testosteron, lekova koji blokiraju testosteron da stigne do ćelija raka ili drugih lekova koji pomažu u kontroli testosterona.
Lekar može preporučiti hormonsku terapiju ako nivo PSA ili Gleason rezultati pokažu da postoji veći rizik od recidiva. Hormonska terapija često se koristi sama za rak prostate IV stadijuma.
Lekar može preporučiti i kombinovanje sa hemoterapijom, terapijom zračenjem ili operacijom, što je mnogo ređe.
Hemoterapija
Lekar može preporučiti hemoterapiju ako se rak prostate proširio na druge delove tela ili ako hormonska terapija ne deluje. Hemoterapija usporava rast ćelija raka, pomaže da pacijent duže živi i može pomoći kod simptoma.
U hemoterapiji koriste se lekovi protiv raka koji putem krvi stižu do ćelija raka. Lekove mogu da se ubrizgaju u venu ili se uzimaju oralno. Hemoterapija može da se prima u ciklusima, sa periodom lečenja, a zatim periodom odmora. Ciklus obično traje 2-3 nedelje.
Imunoterapija
Ako se rak prostate širi ili je uznapredovao bez mnogo simptoma, ali ne reaguje na hormonsku terapiju, lekar može preporučiti imunoterapiju. Imunoterapija pomaže imunološkom sistemu organizma da prepozna i uništi ćelije raka.
Prva terapijska personalizovana vakcina za karcinom prostate, Sipuleucel-T (Provenge) jedina je odobrena vakcina za terapiju ovog tipa karcinoma. Ova vakcina jača imuni sistem kako bi specifično ciljao i napadao ćelije raka prostate. Ne sprečava rast raka prostate, ali izgleda da pomaže kod dužine preživljavanja.
Ciljana terapija lekovima
Kod ciljane terapije lekar koristi lekove koji napadaju slabosti ćelija raka. Lekovi ne oštećuju normalne ćelije, ali ometaju ćelije raka da rastu, dele se, popravljaju se ili komuniciraju sa drugim ćelijama. Pacijenti koji imaju ciljanu terapiju lekovima, dobijaju tablete koje dva puta dnevno uzimaju oralno.
Kombinovani tretmani
Lekar može preporučiti kombinaciju tretmana, kao što je radikalna prostatektomija i zračenje spoljašnjim snopom, ili brahiterapija i zračenje spoljašnjim snopom.
Neželjeni efekti
Lečenje raka prostate često izaziva neželjene efekte koji mogu biti zabrinjavajući kod mlađih muškaraca i mogu biti sledeći:
- problemi u dobijanju i održavanju erekcije
- smanjen nivo proizvodnje sperme
- curenje urina
- promene u veličini penisa
Neplodnost je uobičajena. Do nje dolazi nakon operacije jer hirurg uklanja prostatu i semenske vezikule, koje nose spermu iz uretre i iz penisa tokom ejakulacije. Zračenje takođe menja seme i otežava semenu da transportuje spermu.
Pacijenti koje brinu neželjeni efekti treba da razgovaraju sa svojim lekarom, a on može da preporuči sledeće opcije:
Banka sperme. Muškarci koji žele da imaju decu nakon tretmana, mogu da pokušaju da sačuvaju spermu pre operacije. Medicinski tim zamrznuće spermu u tečnom azotu. Kasnije će odmrznuti spermu kako bi mogla da se koristi za veštačku oplodnju. Lekar će takođe moći da izvuče spermu direktno iz testisa. Medicinski tim može je uzeti iz tkiva testisa. Zatim je ubrizgavaju u jajašce, a ako se formira embrion, stavljaju ga u zid materice.
Prostatektomija u kojoj su pošteđeni nervi. Lekar može da isproba ovu proceduru tokom operacije i da sačuva nerve sa obe strane prostate. Ovi nervi su potrebni za ostvarenje erekcije. Prostatektomija nije uvek opcija i zato treba razgovarati sa lekarom i pitati da li takav zahvat može da pomogne.
