Rak prostate je maligna diferencijacija muške polne žlezde – prostate, koja se nalazi na bazi mokraćne bešike, kroz koju prolazi mokraćna cev i ima osnovnu funkciju da pospešuje kvalitet spermatozoida. Stručnjaci nastoje da karcinom prostate otkriju u ranim fazama kada je izlečiv, ali i upozoravaju da je svaka duža nepravilnost pri mokrenju, razlog da posetimo lekara i na taj način sprečimo rak prostate koji u odmaklim fazama može zahvatiti kosti i zglobove.
PSA alfa i omega dijagnostike
Rak prostate je maligna bolest koja je prema podacima za 2021. godinu, prvi uzročnik smrtnosti muške populacije obolele od karcinoma. Republika Srbija se uklapa u svetske statistike po brojnosti novih pacijenata. U Srbiji dijagnozu raka prostate godišnje dobije oko tri hiljade muškaraca, a premine više od hiljadu pacijenata. Bolest se leči ako se otkrije na vreme, a u tome stručnjacima pomažu specifične dijagnostičke procedure.
– Jedan tumorski marker je još uvek alfa i omega u dijagnostici, to je takozvani PSA, prostata specifični antigen, jedan glikoprotein koji se luči u ćelijama prostate. Vrednosti prostata specifičnog antigena variraju, mogu se menjati u zavisnosti od određenih patoloških stanja kao što su karcinom prostate, dobroćudno uvećanje prostate i hronični inflamatorni procesi koji su veoma česti kod muškaraca koji su vodili tokom života klasičan seksualni život. Sva ta tri patološka stanja mogu da dovedu do promena vrednosti PSA. Za sada nemamo bolji marker od PSA, jer su vrednosti PSA u veoma visokom procentu povišene kod pacijenata koji boluju od karcinoma prostate – kaže za eKlinka portal prof. dr Zoran Džamić direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Rak prostate može biti preveden u hroničnu bolest
Lečenjem bolesti prostate prof. dr Džamić se bavi duže od 30 godina i kaže da je u poslednjih 15 godina napravljena “revolucija u lečenju karcinoma prostate”. Cilj savremene terapije jeste da rak prostate prevede u hroničnu bolest uz koju će čovek moći nesmetano da radi i obavlja uobičajene životne aktivnosti.
– Od visoko smrtonosne bolesti uspeli smo da karcinom prostate uvedemo u relativno mirnu fazu praćenja u jedan hronicitet, koji možemo da poredimo sa dijabetes melitusom. Šećerna bolest isto je visoko smrtno oboljenje, ali uz adekvatnu terapiju i praćenje pacijenata dijabetes je postao hronična bolest, produžen je životni vek pacijenata. Isto je kod raka prostate, ako ga dobro tretirate i pratite pa čak i u fazi kada je već dao metastaze, uz blagovremenu terapiju dobijate godine i rak prostate prelazi u hroničnu bolest – naglašava prof. Džamić.
Skrining nije dao očekivane rezultate
Skrining bolesti koji je popularan u onkologiju ipak nije dao željene rezultate kada je u pitanju rak prostate.
– Velike studije rađene u Sjedinjenim Američkim Državama pokazale su da skrining karcinoma prostate nažalost nije dao očekivane rezultate i nije došlo do smanjenja broja novoobolelih pacijenata, ili do poboljšanja kvaliteta lečenja. Kada se sve sabere i oduzme, a moramo da posmatramo i finansijsku komponentu, pokazalo se da skrining karcinoma prostate nije preporučljiv, jer se iz njega nisu izrodila rešenja i zaključci koje smo očekivali – kaže dr Džamić.
Kada se sa sigurnošću može reći da se radi o karcinomu prostate?
Ne postoje prediktivni biomarkeri, koji bi mogli da govore u prilog rane detekcije karcinoma generalno. Normalne vrednosti prostata specifičnog antigena (PSA) su od 0 do 4 nanograma po mililitru. Prof. dr Džamić kaže da je tokom poslednjih godina bila tendencija da se ova gornja granica smanji na 3,2 nanograma po mililitru.
– Nekoliko godina imali smo u nomenklaturi te vrednosti, sada je opet od strane Svetske zdravstvene organizacije, vraćen ovaj odnos 0 do 4. Više od 4 nanograma po mililitru do 10 nanograma po mililitru je siva zona, koja u prevodu na naš jednostavan jezik poručuje „može da bude i ne mora da znači“. Kada su vrednosti PSA više od 10, ako se eliminišu neka druga patološka stanja, skoro se sa sigurnošću može reći da se radi o karcinomu prostate – precizira prof. dr Zoran Džamić.
PSA veći od 20 zahteva scintigrafiju skeleta
Karcinom prostate je podmukla bolest koja daje udaljene sekundarne depozite ili metastaze. Prof. Džamić navodi da vrednosti PSA veće od 20 nanograma po mililitru, zahtevaju da se pacijentima uradi scintigrafija skeleta, odnosno snimak koštanog aparata određenim radionukleidima.
– Pokazalo se da pri vrednostima većim od 20 postoji značajan procenat pacijenata sa već postojećom, uznapredovalom bolešću u smislu prisustva metastaza na kostima. Karcinom prostate kao takav ima predirekciju na kosti tako da, nažalost, veoma često imamo sekundarne depozite u kostima. Izuzetno se razlikuju strategije lečenja, lokalizovanog, lokalno uznapredovalog i metastatskog karcinoma prostate. Ovaj karcinom je hormonski zavisan od lučenja muškog polnog hormona testosterona, koji može da dovede do promena u muškom habitusu. Testosteron, s druge strane, ako mogu tako da kažem, „hrani karcinom prostate“, tako da prva linija tretmana karcinoma prostate jeste supresija ili takozvana androgena deprivacija, testosterona koji je glavni androgen u organizmu – objašnjava prof. Džamić.
Šta je hemijska kastracija?
Deprivacija podrazumeva supresiju (sprečavanje) testosterona, koji se luči na dva mesta u muškom organizmu u testisima i kori nadbubrežne žlezde.
– Takozvana hemijska kastracija ili supresija lučenja testosterona, podrazumeva ordiniranje određenih lekova u različitim vremenskim periodima, od mesec dana, tri meseca ili šest meseci. Postoji i hirurška kastracija, kada se hirurškim putem skida testikularni aparat i tako dolazi do prestanaka lučenja testosterona uz zadržavanje malih nivoa testosterona od strane kore nadbubrežne žlezde – kaže dr Džamić.
Mehanički gubitak testisa je veliki stres za organizam
Prof. dr Džamić kaže da operacija nije uvek opcija, jer postoji hemijska kastracija. LHRH agonisti lekova predstavljaju hemijske kastratore i oni zamenjuju hirurgiju.
– Pre ove mogućnosti u ranijim vremenima svim pacijentima su uklanjani testisi. Uvođenjem ovih lekova dobili smo značajno na kvalitetu života pacijenata. Psihološki, muški organizam je navikao da ima testise, mehanički gubitak testisa značajan je stres za organizam, slično kao karcinom dojke kod žena. Odstranjivanje dojki kao ženskog atributa, identično je kao uklanjanje testikularnog aparata kod muškaraca – navodi prof. Džamić.
Kako se leči lokalizovani rak prostate?
Lokalizovana bolest može se izlečiti još uvek zlatnim standardom za lečenje karcinoma prostate, a to je hirurgija koja podrazumeva takozvanu radikalnu prostatektomiju, naglašava dr Džamić.
– Tokom ove operacije prostata se odstranjuje sa kapsulom, limfnim žlezdama. Pacijentima se potom formira spoj između mokraćne bešike i mokraćne cevi. Ti pacijenti se, ako je dobro postavljena indikacija, i tehnički dobro izvedena operacija mogu smatrati izlečenim. Jedini parametar preko koga kontrolišemo uspešnost operacije je opet PSA, koji posle operacije radikalne hirurgije karcinoma prostate mora da bude nemerljiv. Kada kažem nemerljiv on mora da bude manji od 0,005 ili 0,05 u zavisnosti od skale koja se koristi u praćenju pacijenata posle hirurgije. Ukoliko su vrednosti manje od navedenog rezultata, smatra se da pacijent u datom momentnu nema karcinom prostate – objašnjava prof. dr Džamić.
Recidivi bolesti nisu česti
U slučaju da posle izvesnog vremena nakon operacije dođe do skoka PSA i da on bude 0,1 ili 1 nanogram, stručnjak može da posumnja da je negde u organizmu ponovo došlo do reaktivacije bolesti, kaže dr Džamić.
– Recidivi nisu česti ako je dobro postavljena indikacija, dobro urađena hirurgija i ako su pacijenti pravilno podvrgnuti postoperativnom praćenju. Kada se se zadovolje ova tri elementa i kada se pojavi nešto moguće je da se u pravom momentu pristupi tretmanu. Ide se na ciljanu terapiju, u tom periodu kada dođe do ponovnog skoka PSA, pacijenti se blagovremeno tretiraju određenim terapijskim opcijama ne hirurgijom, jer su dodatne opcije sada lekovi i zračna terapija – kaže dr Džamić.
Brža i bolja dijagnostika i mogućnosti lečenja
Na nedavno organizovanom Adriatik urološkom forumu koji je okupio urologe iz regiona naglašeno je da tehnička aparatura i dijagnostičke procedure mogu brže i bolje da dijagnostikuju bolest i omoguće lečenje većeg broja pacijenata sa početnim karcinomom prostate.
– Kada su u pitanju tehničke mogućnosti mi nešto imamo, a nadamo se da ćemo to što nemamo imati, jer se radi o velikim finansijskim izdvajanjima koje nekada nisu u stanju da obezbede ni mnogo bogatije zemlje od nas. Postoji PSMA (prostate specific membrane antigen) PET sken, odnosno jedna radiološka procedura s određenim obeleživačem, radiofarmakom koji se vezuje za ćelije karcinoma koje luče povišeni PSA. U ovom trenutku Srbija u portfoliju lekova koje koristi za lečenje karcinoma veoma je blizu zemljama poput Austrije i Nemačke. Finese su u pitanju, mi imamo na raspolaganu sve takozvane ARTA lekove (androgen – receptor target lekove) koji se koriste kao inovativne terapije – ističe dr Džamić.
Rak prostate nema ni jedan specifičan simptom
Kao i većina karcinoma i rak prostate, uglavnom, nije praćen nekim posebno jasnim znacima koji bi mogli da upute na postojanje bolesti.
– Karcinom prostate nema, ni jedan specifičan znak, pa moramo pronaći neki zajednički imenitelj. Bitno je da ljudi koji osete neki poremećaj mokrenja, na primer, učestalo mokrenje, noćno mokrenje, slabiji mlaz, terminalno kapanje, imperativni nagoni za mokrenjem i slično, dođu kod lekara, pa neka bude i lažna uzbuna – ističe dr Džamić.
Šta je prvi faktor rizika?
Doktor dodaje da bi redovno trebalo da se kontrolišu osobe koje imaju u porodici, oca, dedu, pradedu koji se lečio od raka prostate.
– Genetska predispozicija je kod karcinoma prostate prvi faktor rizika. Ono što pričamo, duvan, alkohol, rad u industriji boja, zagađenje, hemikalije, jesu rizik, ali je genetika na prvom mestu. Pa neko ko zna da su mu muški članovi porodice bolovali, trebalo bi da od sredine pete decenije života kontroliše PSA vrednosti- objašnjava doktor Džamić.
Dobroćudno uvećanje prostate ne može da dovede do karcinoma
Benigna hiperplazija prostate ili dobroćudno uvećanje prostate, koje je veoma često kod muškaraca starijih od 60 godina, kako nam objašnjava prof. Dr Zoran Džamić ne može da dovede do karcinoma.
– Ali prostata ima neke svoje zone i tačno se zna u kojoj zoni nastaje karcinom prostate, a benigna hiperplazija prostate nastaje u celoj prostati. S druge strane, svaki poremećaj mokrenja u malo dužem trajanju, ili pojava krvi u mokraći, nelagodnosti u malom stomaku u delu trbuha niže od pupka, simptomi su koji upućuju da je potrebno konsultovati se sa lekarem opšte medicine. Pacijentu će biti preporučen PSA i onda će se videti da li će se tu sve završiti, ili će pacijent dalje biti poslat kod specijaliste urologa. Nećemo na ovaj način smanjiti broj ljudi na planeti koji će dobiti rak prostate, ali povećavamo broj pacijenata kojima će bolest biti dijagnostikovana na vreme u fazi kada je moguće izlečenje – naglašava prof. dr Džamić.
Ne znamo zašto nastaje rak prostate
Prof. dr Zoran Džamić jedan je od naših najcenjenijih urologa, leči i izučava karcinom prostate već 35 godina, ali kaže da na osnovu svog iskustva ne bi mogao da stane ni iza jedne specifične preporuke.
– Na primer, duže ili kraće sedenje, pijenje ili ne pijenje tečnosti, oni koji imaju ili oni koji nemaju seksualne odnose, prema mom mišljenju sve su to trivijalne stvari. Nema pravila, ne znamo zašto nastaje karcinom prostate, treba samo da se trudimo da ga što ranije otkrijemo – ističe dr Džamić.
Šta ako pacijent ne veruje u lekove?
Doktor naglašava da je rak prostate izlečiv ako se dijagnostikuje na vreme, ali i dodaje da je u lečenju bitna i dobra psihološka procena i pravi pristup pacijentu.
– Lekar mora da zna način na koji će pristupiti pacijentu, morate da procenite čoveka i znate dokle smete da idete, jer ako pređete neku granicu, pa kažete previše, moguće je da ćete napraviti potpuno suprotan efekat. Ako pacijent ne veruje u lekove koje dobija i pije, teško da će biti izlečen, on mora da veruje u terapiju koju prima – poručuje prof. Dr Zoran Džamić.
Na putu pronalaženja leka za rak
Doktor naglašava da se treba stručno lečiti, dodaje da je medicina jedna od najdinamičnijih oblasti.
– Neverovatno je brz napredak, postoji na desetine lekova koji još nisu dobili dozvole, ali oni su tu. Mislim da smo na putu pronalaženja jednog leka koji će lečiti karcinome, meni to tako “miriše”, tako mi deluje – kaže prof. dr Zoran Džamić.
Sjajan tekst, pun korisnih informacija i saveta. I ipak utesan. Hvala, doktore.