Šizofrenija, hronična psihička bolest koja iz korena menja život obolele osobe i njenog okruženja ali sa kojom uz terapiju može da se živi, možda će moći da se predvidi, a rizik detektuje iz do sada nepoznatih analiza.
Šizofrenija i placenta: Iznenađujuća veza koju je locirala grupa naučnika
Zajedničko istraživanje Johns Hopkins’ Lieber Institute for Brain Development (LIBD) i Icahn School of Medicine pronašlo je gene povezane sa važnom funkcijom placente, koja je povezana sa rizikom od šizofrenije. Navodi studije su zanimljivi iz više razloga, a najvažniji je taj što se mogući rizici više neće sagledavati samo iz mozga već iz placente (posteljice).
Podatak da više od 100 gena povezanih sa povećanim rizikom od šizofrenije izazivaju bolest ne direktno kroz razvojne poremećaje mozga već iz parametara sastoja placente, iznenadila je naučnu javnost. Ovo će, međutim, možda otvoriti sasvim nove perspektive predviđanja rizika od šizofrenije, ali i njenog efikasnijeg lečenja.
Uloga placente je složena
Njihova studija, objavljena u Nature Communications, sugeriše da pretpostavka koja je egzistirala više od sto godina da je genetski rizik od šizofrenije prvenstveno ili čak u potpunosti potpuno usredsređen na mozak, možda nije tačna. Dr Daniel Veinberger, jedan od autora studije to potvđuje i kaže da je uloga posteljice odjednom izbila u prvi plan.
– Poznato je da je posteljica od ključnog značaja u rođenju sisara i da povezuje bebu sa majkom, odnosno matericom. Zajedno sa pupčanom vrpcom, ona je praktično bebina „žila života“, koja obezbeđuje kiseonik i hranljive materije a eliminiše CO2 i druge otpadne materije iz tela. Takođe, proizvodi hormone rasta, uz prva imunitetska antitela. Sada imamo dokaze da je njena uloga još veća u procenjivanju rizika jedne od najtežih psihičkih bolesti – rekao je istraživač.
Šizofrenija i genetski rizik
Šizofrenija je veoma složen, često pogrešno shvaćen i društveno demonizovan poremećaj mentalnog zdravlja. Karakterišu je zablude, halucinacije i neuobičajeno ponašanje koje utiče na svakodnevni život pacijenata.
Procenjuje se da šizofrenija pogađa 1 odsto svetske populacije, a veća je verovatnoća da će je razviti muškarci. Počinje obično kasno u detinjstvu ili u ranom odraslom dobu. Procenat nasleđivanja je od 50-80 odsto.
Studije su do sada pronašle stotine lokacija gena povezanih sa genetskim rizikom od šizofrenije, pri čemu većina ima samo mali uticaj na ishod, odnosno ispoljavanje bolesti u pravom smislu i obimu (oko 7 odsto rizika), uz mnoge još uvek neobjašnjene činjenice i dileme.
Placenta i mogići rizik od šizofrenije: Čime su povezani
Tim naučnika je pregledao više od 100 uzoraka placente koristeći tehniku poznatu kao „studija povezivanja na nivou transkriptoma“. Otkriveno je da mnogi geni povezani sa šizofrenijom utiču na važan deo uloge koju obavlja placenta.
Konkretno, istraživači su „promenili“ sposobnost placente da percepira važne hranljive materije iz majčinog krvotoka, uključujući kiseonik. To ju je učinilo manje efikasnom i negativno uticalo na fetus. Otkriveno je i da su izmenjeni geni u placenti direktno povezani sa do sada poznatim rizicima od šizofrenije.
U uzorcima iz trudnoće muških beba, činilo se da zapaljenje igra veću ulogu. Prethodna istraživanja su otkrila da su muške bebe podložnije prenatalnom stresu, a šizofrenija se, inače, češće javlja kod muškaraca.
Ova studija je možda novi obećavajući trag u objašnjavanju misterioznih uzroka šizofrenije, a u širem smislu mogla bi postati važan deo medicinski pristupa bolesti, sugerišu autori.
