Kako bi se otkrilo da je spori ili brzi srčani ritam razlog gubljenja svesti, najefikasniji i najbolji način je da se pacijentima ugradi loop recorder, mali aparat kojeg bolesnik nosi u grudima, a koji je povezan sa računarom i beleži svaki poremećaj srčanog ritma.
Ugradnja traje 15 sekundi
Načelnik Odeljenja za elektrostimulaciju Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici profesor dr Dragan Kovačević, kardiolog kaže kako se aparat ugrađuje brzo, jednostavan je za pacijenta i komforan, jer ni na jedan način ne remeti normalan život.
– Implantacija traje petnaestak sekundi. Aparat se praktično ubrizga pod kožu, napravi se mali žljeb na koži, paralelno sa grudnom kosti, a sve se radi u sklopu dnevne bolnice. Nema reza, a anestezija je lokalna. Nakon toga pacijenti nastavljaju normalan život i već pola sata nakon intervencije mogu da idu iz bolnice. Baterija traje tri godine i za to vreme aparat prati srčanu radnju i svaku promenu, koja se beleži u računaru, sa kojim je povezan aparat. To je udaljeno praćenje pacijenata i stanje se neprekidno snima – objašnjava profesor Kovačević.
Lekari na daljinu prate rad srca
Prema njegovim rečima, u Institutu se godišnje ugradi oko 20 ovih aparata koji na daljinu prate rad srca pacijenta, a napominje da su prvi ovi aparati bili veliki kao pejsmejkeri. Sadašnji aparati su lagani, imaju svega 2,5 grama.
Izuzetno je važno da se utvrdi uzrok sinkope, odnosno gubitka svesti, jer kada izgube svest ljudi mogu ozbiljno da se povrede. Naime, njihov gubitak svesti je takav da oni u trenutku padaju, „kao pokošeni”, poput drveta kada se ruši. Zbog toga neretko zadobijaju i teže povrede, poput preloma. Do gubitka svesti može da dođe i tokom bilo koje aktivnosti, pa i prilikom vožnje automobila, te je potpuno jasno do kakvih sve opasnosti to može da dovede.
– Ovaj aparat razrešava kardiološku etiologiju sinkope, a ako je pacijent ne dobije tokom tri godine, koliko traje baterija, on onda nije ugrožen. Ukoliko dođe do sinkope, aparat će je otkriti – napominje dr Dragan Kovačević.
Uz pomoć loop recordera se otkriva i atrijalna fibrilacija
Kako objašnjava naš sagovornik, drugi razlog ugradnje aparata je za otkrivanje atrijalne fibrilacije, što je najčešća aritmija i nije životno ugrožavajuća, ali nosi potencijalni rizik za šlog.
– Oko trećine pacijenata ima asimtomatsku atrijalnu fibrilaciju i to je veliki rizik. Najčešće su to ljudi koji imaju više od 65 godina, dugo imaju visok pritisak, poremećenu funkciju štitne žlezde, bolest srčanog zaliska… Kod njih može da se očekuje atrijalna fibrilacija. Međutim, ona može da se pojavi i kod zdravih ljudi ako preteraju sa energetskim pićima, alkoholom, ako tokom velikih vrućina ne unose dovoljno tečnosti… Ukoliko atrijalna fibrilacija traje dugo, otkine se tromb, koji može da zapuši neki krvni sud u mozgu – napominje dr Kovačević.
Sprečavanje šloga
Kada se ovim pacijentima otkrije atrijalna fibrilacija, oni dobijaju lekove, antikoagulante, za preveniranje najgore komplikacije, odnosno šloga. Dr Kovačević napominje kako je to izuzetno važno, jer neretko nakon šloga ljudima ostane neki vid invaliditeta.
– Jako je važno da lekari opšte prakse pacijentima na pregledu opipaju puls, ako je on neravnomeran treba da im se uradi EKG. Takođe, mogu da nose holter jedan dan ili nedelju dana. Ljudi danas imaju i pametne satove i telefone koji pokazuju srčani ritam. Ipak je ovaj aparat najefikasniji u otkrivanju atrijalne fibrilacije, jer se pokazalo da se atrijalna fibrilacija javlja najčešće nakon 80 dana, što je više od dva meseca. – istakao je dr Kovačević.
Ugradnja pejsmejkera ili defibrilatora
Pacijenti kojima se ugradi ovaj „otkrivač” dobijaju i svojevrsni daljinski upravljač, gde mogu u toku napada da stisnu dugme, čime se obeleži trenutak napada i skrene se pažnja lekarima da se nešto događa. Međutim, pacijenti nekada u toku napada izgube svest, te ne stignu da pritisnu dugme, ali podaci svakako ostaju zabeleženi. Pritiskom na dugme pacijent poručuje da oseća tegobu, a snimak pokazuje da li subjektivna tegoba korelira sa EKG nalazom koji beleži aparat. Dr Kovačević naglašava kako aparat otkriva atrijalnu fibrilaciju i uzrok nastajanja sinkope, ukoliko je on kardiološke prirode, a napominje da ipak trećina sinkopa ima nepoznatu etiologiju. Istakao je i da imaju dobru saradnju sa neurolozima iz Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine.
– Ukoliko je utvrđen kardiološki uzrok sinkope, pacijentima se ugrađuje pejsmejker, ako je u pitanju spori srčani ritam, odnosno kardioverter defibrilator koji se ugrađuje i za brze i za spore srčane ritmove – zaključio je dr Kovačević.
