Ubrzani rad srca (palpitacije) koje se opisuju kao osećaj nepravilnog, prebrzog, „lupanja srca“ mogu da budu posebno neprijatne u noćnim satima. Osećaj „lupanja srca“ češći je tokom dana kada može da se poveže sa fizičkim naporom ili psihičkim stresom. Kod nekih osoba palpitacije se javljaju i noću kada je telo opušteno u ležećem položaju.
Puls u glavi, vratu, grudima
Normalan broj otkucaja srca je 60 do 100 u minuti, a pojedine osobe osećaju jak puls u vratu, glavi, grudima tokom noći kada krenu da spavaju. Lekari kažu da je ovo stanje moguće i kod sasvim zdravih ljudi koji spavaju na boku, zbog položaja tela.
Postoji dosta istraživanja na temu „kako položaj tela kada spavamo deluje na rad srca„, ali za sada nema konkretnih zaključaka. Veruje se da spavanje na desnoj strani može da snizi krvni pritisak i smanji broj otkucaja srca. Pojedini stručnjaci misle da bi spavanje na desnoj strani moglo da izvrši pritisak na šuplju venu srca (vena cava), koja hrani desnu stranu srca. Nema jasnih dokaza o ovome. S druge strane, postoji mogućnost da je ubrzan rad srca prisutan i tokom dana, ali da ga zbog radnih aktivnosti slabije primećujemo.
Kada je potrebno da potražimo lekarsku pomoć?
Ubrzan rad srca može da uplaši čoveka posebno u noćnim satima, lekari kažu da palpitacije kod većine zdravih osoba nisu razlog za brigu iako sve može da bude praćeno osećajem nepravilnog pulsa, „lepršanja“ u grudima.
U slučaju da je ubrzan rad srca praćeni i bolom u grudima, osećajem vrtoglavice, nesvestice, kratkim dahom, savet je da potražimo stručnu pomoć.
Posledica loših navika, ali i bolesti
Ubrzan rad srca može da ima više uzroka i da bude posledica loših životnih navika ili bolesti. Kofein, nikotin, droge kao što su kokain, amfetamin, lekovi s pseudoefedrinom koji se u Evropskoj uniji koriste samostalno ili u kombinaciji s medikamentima za lečenje simptoma prehlade i gripa, febriliteta i bola, upale nosnih kanala, kod osoba kojima je zapušen nos.
Evropska agencija za lekove je prošle godine upozorila da pseudoefedrin može da dovede do retkih ali ozbiljnih stanja kao što su sindrom posteriorne reverzibilne encefalopatije i sindroma reverzibilne cerebralne vazokonstrikcije kada je smanjeno snabdevanje mozga krvlju. Ubrzan rad srca je očekivana pojava tokom intenzivne fizičke aktivnosti.
Ubrzani rad srca često je posledica anemije, niskog krvnog pritiska, niskog šećera, bolesti štitne žlezde, umora, nedostatka sna, depresije, stresa, hormonskih promena, nepravilnog rada štitne žlezde.
Ubrzan rad srca kod malokrvnih osoba
Kod malokrvnih osoba do ćelija stižu manje količine kiseonika, usled čega srce pumpa više krvi kako bi taj nedostatak nadoknadilo. Pacijenti sa anemijom zato dođu nekada kod kardiologa i žale se na ubrzan rad, lupanje i preskakanje srca. Kod dugotrajne anemije ovi simptomi javljaju se i tokom mirovanja, pa i u noćnim satima.
Ukoliko u pozadini ubrzanog rada srca ne stoji neko kardiovaskularno oboljenje, ubrzan rad srca je uglavnom posledica stresa i ako nestane ne zahteva lečenje. Lekari kažu da su pušenje, alkohol u većim količinama često okidači palpitacija.
Dnevnik palpitacija
Savet je ipak da se stanje prati, preporuka je da se vodi dnevnik sa datumom palpitacije, dužini njenog trajanja, podacima o tome da li je svemu prethodio stres, neka bolest, da li ste pre spavanja imali možda oblinu i jaku večeru.
Dobro je da uradimo i EKG, ultrazvuk srca, test opterećenja ako je sve praćeno bolom u grudima, analize krvne slike, ako je potrebno i holter za praćenje rada srca tokom 24 sata.
Palpitacije su kod većine osoba prolazne prirode, ali nekada mogu da budu znak i bolesti. Ubrzan rad srca može da bude posledica aritmija, to jest nepravilnog rada srca, stanja kao što su tahikardija, bradikardija, u težim slučajevima i bolesti srčanog zalistka, kardiomiopatije. Ukoliko simptomi traju tokom dužeg vremena ili nam stvaraju dodatni osećaj straha najbolje je da odemo kod lekara i utvrdimo o čemu se radi. „Lupanje srca“ uobičajeno je posle fizičkog napora, u stanju anksioznosti, straha, panike.
