Doc. dr Ana Cvetanović: Onkolozi jedva čekaju nove terapije jer predstavljaju veliki izazov i satisfakciju kada znamo koliko će benefita imati naši pacijenti Foto: Ana Cvetanović/privatna arhiva/Shutterstock
Karcinom dojke je najučestalija maligna bolest u svetu među ženama. Stručnjaci apeluju na prevenciju jer je reč o malignitetu koji je u visokom procentu izlečiv ukoliko se otkrije na vreme. U poslednje dve decenije, najveći pomak u onkologiji je napravljen uvođenjem molekularnog profilisanja tumora, jer time za svakog pacijenta može da se napravi individualni profil tumorskog tkiva.
– Oktobar je mesec borbe protiv karcinome dojke, danas se obeležava Svetski dan, ali je uvek pravo vreme da pričamo o krucijalnim stvarima. Jedna od njih jeste prevencija najučestalijeg karcinoma među ženama od koga godišnje u svetu oboli 2,2 miliona žena. Srbija je i dalje na neslavnom prvom mestu po mortalitetu u Evropi i onkolozi su saglasni u tome da je ključ rešenja otkrivanje bolesti u ranoj fazi ali i lečenje najefikasnijim terapijama – kaže u razgovoru za eKlinika portal doc. dr Ana Cvetanović, specijalista internističke onkologije i rukovodilac Klinike za onkologiju Univerzitetskog kliničnog centra Niš.
Jedno od najčešćih pitanja koje postavljaju pacijentkinje u vezi je sa određivanjem terapije nakon postavljanja dijagnoze. U odnosu na koje faktore se za svaku ženu određuje najoptimalniji terapijski model, pre intervencije, posle nje…?
– Karcinome dojke možemo najjednostavnije, na osnovu bioloških markera, podeliti na tri grupe: hormonoreceptor pozitivni karcinom (čini 75 odsto karcinoma dojke); HER2 pozitivni karcinom (15-20 procenata karcinoma dojke) i trostruko negativni karcinom dojke (oko 10 odsto karcinoma dojke). Individualnim pristupom se koristi ciljana terapija prema podtipu karcinoma dojke, odnosno prema biološkom markeru. Tako, na primer, danas imamo upotreba cikliba u kombinaciji sa hormonskom terapijom kod metastatskog hormonozavisnog karcinoma dojke. HER2 pozitivni karcinom dojke se leči monoklonskim antitelima, antitelo lek konjugatima (kada je citostatik vezan za monoklonska antitela), inhibitorima tirozin kinaze. Trostruko negativni karcinom dojke se danas leči imunoterapijom, koja predstavlja revoluciju u lečenju mnogih karcinoma. Imamo još mnogo takvih primera jer se lečenje kako ranog tako i metastatskog karcinoma dojke jako zakomplikovano otkrićem novih terapija, ali je zato uspešnost lečenja jako visoka – objašnjava naša sagovornica, čije usko polje kliničkog i naučnog delovanja se odnosi upravo na lečenje karcinoma dojke.
Pitamo doc.dr Cvetanović šta u našim uslovima tačno znači individualni pristup? Često možemo da čujemo brojne dileme i pogrešno mišljenje obolelih da je za sve identičan protokol lečenja.
– Individualni pristup upravo znači da se za svakog pacijenta ponaosob, na osnovu stadijuma bolesti i biološkog podtipa karcinoma dojke, ali i na osnovu komorbiditeta određuje za koju od spomenutih terapija je pacijent kandidat. Takođe, i da li ćemo ići prvo sa preoperativnom terapijom, hirurškom intervencijom, ili je kandidat samo za sistemsko lečenje ukoliko se radi o metatatskom karcinomu dojke.
Sagovornica našeg portala je neko ko je na samom „izvoru“ informacija o inovativnim terapijama za lečenje karcinoma dojke. Gde smo u ovom trenutku u odnosu na savremeni svet?
– Onkologija je jako dinamična nauka. Stalno se otkrivaju novi lekovi i ima dosta prostora da se unapredi terapija. Situacija u Srbiji se svakako zadnjih decenija stalno menja na bolje. U poslednjih nekoliko godina, unapređena je terapija za pacijentkinje sa HER2 pozitivnim karcinomom dojke, terapija za metatstaski hormonoreceptor pozitivnim karcinomom dojke. Nedostaje terapija za najagresivniji podtip karcinoma dojke, a to je trostruko negativni, gde se danas pacijenti u svetu leče imunoterapijom a kod nas još uvek hemioterapijom. Takođe moramo misliti i o pacijentima koji su nosioci naslednih štetnih BRCA mutacija za koje takođe danas u svetu postoji adekvatna terapija PARP inhibitorima. Profilisan je jedan novi podtip karcinoma dojke „HER2 low“. Prema kliničkim vodičima, on se leči jednim moćnim lekom, antitelo lek konjugatom, sa izuzetnom efikasnošću. Za takve terapije se moramo boriti – jasna je doc.dr Cvetanović.
Doktorka navodi da je u poslednje dve decenije najveći pomak u onkologiji napravljen uvođenjem molekularnog profilisanja tumora. Pre toga, lekari su, prema njenim rečima, isključivo radili podelu tumora na osnovu patohistologije, imunohistohemije i na kraju bioloških markera, jer se upravo tumori dojke dele na osnovu njih. To je, konstatuje, i najveći pomak, jer time za svakog pacijenta može da se napravi individualni profil tumorskog tkiva.
Iako su skupi, ovi testovi se koriste i u ranom i u metastatskom karcinomu dojke. Za deset godina će sigurno ući u redovnu kliničku praksu i tada ćemo, nada se doc. dr Ana Cvetanović, moći da govorimo o preciznoj onkologiji, koja je u osnovi personalizovane medicine.
Nedavno je Udruženje medikalnih onkologa Srbije (UMOS) održalo sastanak sa predstavnicima Ministarstva zdravlja i RFZO-a sa ciljem da predstavi šta su terapije, koje su uvedene u kliničku praksu poslednjih godina, značile našim pacijentima, koliko je života spašeno i šta je ono što nedostaje, kaže sagovornica našeg portala i dodaje:
– Naišli smo na veliko razumevanje i pokušaćemo u narednom periodu, zajedničkim snagama da nađemo rešenje. Pitate kako se edukujemo. Onkolozi jedva čekaju nove terapije jer predstavljaju veliki izazov i satisfakciju kada znamo koliko će benefita imati naši pacijenti. O tome gde i kako se primenjuju edukujemo se najpre na evropskim i svetskim kongresima a nakon toga, kada lek bude dostupan, unutar naše zemlje na sastancima donosimo neke preporuke za realnu kliničku praksu i razmenjujemo iskustva.
Nolvadex je lek koji je „sudbina“ gotovo svih žena koje se leče od hormonozavisnog karcinoma dojke. Zašto je on važan i kuda se kreću putevi alternativa?
– Nema nikakavih misterija o leku Nolvadex. To je jedan od najstarijih i najbezbednijih lekova u onkologiji. Koristi je još od sedamdesetih godina. Predstavlja jednu vrstu hormonoterapije za koju ne postoji alternativa, već postoje lekovi iz druge grupe hormonoterapije, grupe inhibitora aromataze. Oni imaju nešto drugačiji mehanizam dejstva. Svi ovi lekovi koriste se kako kod ranog tako i metastatskog hormozavisnog karcinoma dojke – precizira doc. dr Cvetanović.
Doc.dr Cvetanović je često na raspolaganju pratiocima našeg portala, a svi smo na istom zadatku: promeni neslavne statistike.
– Kada govorimo o prevenciji možemo pričati o primarnoj, koja podrazumeva zdrave stilove života (smanjenje telesne težine, smanjenje estrogena, prestanak pušenja i druge zdrave navike), ali i o sekundarnoj prevenciji – to je sprovođenje preventivnih pregleda. Preventivni pregledi podrazumevaju mamografske preglede kod žena starijih od 50 godina na svake dve godine i kod svih žena već od 25. godine jedan ultrazvučni pregled dojki godišnje. Potrebno je dalje ulaganje u bolju i efikasniju preventivu da bi se situacija popravila. Na kraju želim da poručim svim damama, budite odgovorne prema sebi. Uradite svoj preventivni pregled, odvojite to malo vremena za sebe, jer prevencija može značiti život. Ukoliko se rak otkrije u ranoj fazi ono što možemo jeste da zajedničkim snagama izađemo kao pobednici iz te bitke – šalje važne poruke ne samo danas, na Svetski dan borbe protiv karcinoma dojke već svakodnevno doc. dr Ana Cvetanović.