Аspergiloza (аlergijska bronhopulmonalna aspergiloza) je alergijska bolest pluća, koju karakteriše imunska reakcija na gljivicu aspergillus fumigatus. Do infekcije dolazi u disajnom stablu, a posledica je pojava infiltrata u plućima uz pripadajuću centralnu bronhiektaziju.
Kako nastaje aspergiloza i kod kojih bolesti je česta
Alergijska bronhopulmonalna aspergiloza apada u alergijske bolesti pluća. Do nje najčešće dolazi zbog senzibilizacije na gljivicu spergilus fumigatus, ali uzrok mogu biti i vrste aspergilus terens, aspergilus flavus, aspergilus nidulans, aspergilus niger, aspergilus orizea i aspergilus ohraceus. Bolest može da se ispolji kao samostalno oboljenje ali se najčešće javlja kombinovano sa cističnom fibrozom pluća (oko 10 odsto) i sa alergijskom bronhijalnom astmom (1 do 2 odsto).
Gde se nalazi gljivica – izazivač i ko je još predisponiran za komplikacije
Gljivice iz roda aspergilusa su termotolerantne na temperaturi od 15 do 53°C. U obliku su spora, a nalaze se u vlažnom zemljištu, saksijama sa cvećem, travi, šumi, trulom povrću, izmetu ptica, trulom senu, dakle, mogu biti gotovo svugde u spoljnoj sredini. Inhalacijom dospevaju u naše disajne puteve. Ako smo zdravi ne nastanjuju se u njima zahvaljujući urođenom imunitetu.
Međutim, u slučaju zadržavanja mogu da izazovu neke od komplikacija sa plućima, posebno kod bolesnika s opštom imunskom deficijencijom (AIDS i maligne bolesti u terminalnoj fazi). Kod njih bolest može da se ispolji i u invazivnim formama.
Aspergiloza: Stadijumi obolevanja i dijagnostička potvrda
Postoji više stadijuma alergijske bronho pulmonalne aspergiloze:
- akutni
- remisija
- egzacerbacija
- stadijum zavisan od kortikosteroidnih lekova
- fibrozni stadijum.
Glavna dijagnostička merila alergijske bronhopulmonalne aspergiloze su:
- bronhijalna astma
- infiltrati u plućima
- periferna eozinofilija (više od 1000 u milimetru kubnom)
- pozitivan rezultat ranog kožnog testa na gljivicu aspergillus fumigatus
- povišeni nivoi imunoglobulina E (IgE) u serumu
- centralna bronhiektazija.
Klinička slika pacijeneta obolelih od aspergiloze i simptomi
Klinička slika može da se manifestuje na više načina. Idealno je da se već pri prvim simptomima bolest prepozna, adekvatno dijagnostikuje i leči, uz eliminaciju uzročnika, što bi dovelo do trajne remisije bolesti. Međutim, često bolest nakon prvog ispoljavanja uđe u privremenu remisiju, posle koje nastupaju recidivi, iz kojih bolesnik retko izlazi.
U akutnoj fazi i u recidivima simptomi su povišena temperatura, opšta slabost, preznojavanje, kašalj sa iskašljavanjem braonkastog ispljuvka u kome se mogu naći hife (spore aspergilusa, često i sukrvica). Na plućima se često čuju visokotonski zvižduci, oslabljeno disanje i šištanje. Na rtg se vide infiltrati koji zahvataju alveole i intersticijum, u obliku nejasnih senki, koje dobijaju izgled granuloma.
Kod pacijenata rezistentnih na kortikosteroide uveliko je razvijena fibroza pluća. U svim stadijumima bolesti prisutna je centralna bronhiektazija sa loptastom tvorevinom aspergilusa od otpadaka fibrina, sluzi i ćelija.
Za postavljanje dijagnoze alergijske bronhopulmonalne aspergiloze je pored kliničke slike neophodno i višekratno snimanje pluća uz ispitivanje njihove funkcije.
Kako se leči ovo oboljenje
Lečenje alergijske bronhopulmonalne aspergiloze zavisi od intenziteta simptoma i stadijuma bolesti. Pronison je i dalje glavno farmakoterapijsko sredstvo za alergijsku bronhopulmonalnu aspergilozu u akutnim epizodama, kao i ponovljenim egzacerbacijama.
Antifungusni lekovi, kao ketokonazol (flukonazol), ublažavaju simptome astme i smanjuju dozu kortikosteroida. Ne preporučuje se primena aspergilusa u imunoterapiji alergijske bronhopulmonalne aspergiloze, jer može, kažu istraživanja, da izazove vaskulitis.
