Demencija je sve značajniji zdravstveni i socijalni problem. Demencija je stečeno sniženje mentalnih sposobnosti u najmanje dve oblasti, koje se vremenom pogoršava. Na primer, mogu da budu ugroženi; govor i pamćenje, ili opažanje i pamćenje. Stručnjaci upozoravaju da demencija nije normalni deo starenja i da se može sprečiti određenim mentalnim i fizičkim aktivnostima. Sređivanje stvari u kući, fizičko vežbanje i druženje, mogli bi da budu od pomoći, tvrdi studija koja je objavljena u The American Academy of Neurology’s medical journal.
Kako bi mogla da se spreči demencija?
Stručnjaci navode da je demencija skup simptoma i znakova koji se javlja u oko 150 različitih bolesti. Britanska studija je tokom 11 godina pratila 501.376 osoba. Otkrila je da određene aktivnosti mogu da se povežu da nižim rizikom od demencije. Osobe koje redovno vežbaju imaju za 35 odsto manji rizik od demencije, dosadni kućni poslovi, kao što je spremanje stvari smanjuju rizik za 21 odsto, a česte posete rođacima i prijateljima umanjuju rizik od bolesti za 15 odsto.
I dok postoje faktori koje ne možemo da kontrolišemo, kao što su genetika i starenje, stručnjaci navode da činioci koji zavise od nas mogu u izvesnoj meri da smanje rizik i odlože pojavu demencije, navodi dr Scott Turner koji izučava poremećaje pamćenja u Georgetown University Medical Center.
Velike koristi od malih izmena
Navedena studija ima izvesna ograničenja, jer ne ukazuje na direktnu vezu između nekih životnih navika i demencije. Ispitanici su govorili samo o svojim mentalnim i fizičkim aktivnostima, a uvek postoji mogućnost da neke osobe zaborave da pomenu sve svoje životne navike ili da ih netačno interpretiraju.
– Potrebna su dalja istraživanja koja bi mogla da potvrde ova otkrića, Rezultati su ipak ohrabrujući, jer bi male i jednostavne izmene životnih navika mogle da budu od velike koristi – kaže dr Huan Song sa Sichuan University u Kini.
Bitna je stimulacija mozga
U svakom slučaju ovi rezultati su dobra vest, jer demencija postaje sve veći svetski problem. Bez obzira na to da li aktivnost zahteva fizički, mentalni ili socijalni angažman, bilo koji oblik uposlenosti mozga može da odloži ili smanji rizik od ove teške bolesti.
Kućni poslovi, grupisanje i slaganje stvari, traže i mentalni i fizički angažman. Poseta prijateljima je takođe socijalna aktivnost koja zahteva i mentalnu i fizičku stimulaciju, jer moramo da pređemo određeni put kako bismo se videli sa dragim osobama.
Šta može da produbi rizik od demencije?
Dr Turner navodi da osobe koje imaju probleme sa vidom i sluhom mogu biti još u većem riziku od demencije, ukoliko ne nose odgovarajuće naočare za korekciju vida ili slušni aparat. Nedovoljno jasan vid i sluh lišavaju mozak sezornih stimulansa i jačaju mogućnost od pojave demencije.
Dijabetes je bolest koja je jak faktor rizika, ali i bolest koja se u najvećem broju slučajeva može sprečiti zdravom ishranom i redovnom fizičkom aktivnošću, koja nas takođe štiti od demencije.
Mali problemi s pamćenjem nisu uvek uvod u demenciju
Lekari kažu da nikada nije kasno da promenimo ove preporuke, koje su jednostavne i jeftine kao što je na primer sređivanje stana ili šetnja sa prijateljem. I za osobe koje imaju već probleme sa pamćenjem i demenciju, dr Turner kaže da su navedene navike od velike koristi.
– Ukoliko neko primeti probleme sa pamćenjem, sigurno će prvo potražiti pomoć kod lekara opšte prakse. Male teškoće s pamćenjem mogu da budu i posledica sleep apneje, manjka vitamina B12. Savet je ipak da se uvek obratimo stručnjaku, koji će nas, ako je potrebno, uputiti neurologu koji će uraditi detaljnija testiranja i utvrditi da li je u pitanju samo naš subjektivni osećaj ili zaista imamo problema sa pamćenjem – kaže dr Turner.
