Može li cimet da poboljša učenje i pamćenje

Istraživači su analizirali 40 studija koje su istraživale kako cimet utiče na kognitivne funkcije. Otkrili su da konzumiranje cimeta može poboljšati učenje i pamćenje, ali i da su potrebne dalje studije pre nego što se donesu zaključci

Cimet ima dugu istoriju u kulinarskoj upotrebi, kao aroma i u biljnoj medicini. Studije pokazuju da cimet daje kognitivne prednosti i antiinflamatorna, antikancerogena i imunomodulatorna svojstva. Neka istraživanja pokazuju da cimet potencijalno ima neuroprotektivne efekte, uključujući i i one protiv Alchajmerove bolesti. Pokazalo se da jedinjenje u cimetu poznato kao cinamaldehid inhibira nakupljanje beta-amiloid plakova u mozgu, što je ključni znak Alchajmerove bolesti.

Cimet i kognitivne funkcije

Preporučujemo

Dalje proučavanje potencijalnih kognitivnih prednosti cimeta moglo bi da pomogne u razvoju preventivnih strategija za kognitivni pad. Nedavno su istraživači sproveli meta-analizu 40 studija koje su istraživale efekte cimeta na kognitivne funkcije. Otkrili su da cimet značajno poboljšava kognitivne funkcije, opisane kao učenje i pamćenje. Studija je objavljena u Nutritional Neuroscience.

Za potrebe ove studije, istraživači su analizirali 40 studija koje detaljno opisuju odnos između cimeta i kognitivne funkcije. U analizu su bile uključene dve kliničke studije, pet in vitro studija i 33 in vivo studije.

Za početak, istraživači su analizirali studije koje uključuju ekstrakt ili prah cimeta.

U jednoj kliničkoj studiji, naučnici su zaključili da žvakanje žvakaće gume sa cimetom tokom 40 dana pozitivno utiče na pamćenje kod adolescenata. U okviru druge kliničke studije, međutim, nisu prijavljene značajne promene u pamćenju kod oralnog uzimanja.

Većina studija in vivo otkrila je da cimet pozitivno utiče na učenje i pamćenje. Jedno istraživanje je, međutim, pokazalo da cimet umanjuje učenje i skraćuje pamćenje.

U međuvremenu, in vivo studija otkrila je da ekstrakt metanola iz kore cimeta može da inhibira proizvodnju beta-amiloida.

Istraživači su zatim istraživali komponente cimeta kao što su eugenol, cimetna kiselina i cimetaldehid. Otkrili su da eugenol ima kognitivne zaštitne efekte zbog svojih antioksidativnih svojstava i sposobnosti da inhibira amiloidne plakove. Dalje su zaključili da jedinjenja poznata kao cinamaldehid i trans-cinamaldehid imaju antiinflamatorne i efekte protiv odumiranja moždanih ćelija koji štite od kognitivnih oštećenja na životinjskim modelima.

Istraživači su zapazili da njihovi rezultati nisu zavisili od doze, što znači da su i niske doze cimeta dale pozitivne efekte.

Ograničeni klinički podaci o upotrebi cimeta

Na pitanje o ograničenjima nalaza, Molly Rapozo, registrovani dijetetičar nutricionista i viši nutricionista i zdravstveni edukator na Pacific Neuroscience Institute u Santa Moniki, Kalifornija, koja nije bila uključena u studiju, rekla je za Medical News Today (MNT):

– U ovo ispitivanje bile su uključene samo 2 kliničke studije, pri čemu jedna nije pokazala pozitivan efekat. Dalje, većinom su bili modeli glodara. Zbog toga je potrebno više kliničkih studija. Štaviše, bilo je mnogo varijacija među studijama u pogledu trajanja, doze i korišćenih komponenti cimeta.

Govoreći o tome zašto je jedno od dva klinička ispitivanja uključivalo prijavljene pozitivne efekte, Rapozo je rekla:

– Možda cimet nije pokazao pozitivan efekat u jednoj od kliničkih studija jer doza, trajanje ili korišćeni cimet nisu imali toliki uticaj kao kombinacija korišćena u pozitivnoj studiji.

Dr Karen D. Sullivan, sertifikovani neuropsiholog, koja nije bila uključena u studiju, rekla je za MNT:

– Glavna ograničenja su nizak kvalitet mnogih uključenih studija koje čak i autori opisuju kao „neprecizne”. Brojne varijable su loše definisane, uključujući testirane kognitivne sposobnosti, upotrebu različitih komponenti cimeta i različitu izloženost jedinjenjima. Podaci o cimetu koji inhibira patofiziološke mehanizme uočene kod Alchajmerove bolesti veoma su slabi i ograničeni na veoma male veličine uzoraka u laboratorijskim uzorcima – smatra dr Sullivan.

Dr Jonathan J. Rasouli, direktor kompleksne hirurgije deformiteta kičme kod odraslih u Univerzitetskoj bolnici Staten Island, koji takođe nije bio uključen u studiju, rekao je za MNT da studije na ljudima nisu imale adekvatne kontrolne grupe, što znači da je teško da se izvuče čvrst zaključak iz istraživanja.

– Da bismo definitivno rekli da postoji korist, biće nam potrebno prospektivno, randomizovano kontrolisano ispitivanje, a ono je još uvek na čekanju – primetio je dr Rasouli.

Cimet treba uključiti u ishranu

Postoje dve vrste cimeta: cejlonski i kasija. Oba mogu biti zdravi dodaci ishrani, međutim, kasija cimet sadrži toksin koji može biti štetan ako ga previše jedemo.

– Konzumiranje velikih količina kasija cimeta može da ošteti funkciju jetre, poveća rizik od raka pluća, jetre i bubrega, u interakciji sa nekim lekovima može da pojača njihove neželjene efekte i to sve zbog velikih količina kumarina. Takođe, konzumiranje previše mlevenog cimeta bilo koje vrste odjednom izaziva kašalj i otežano disanje. Ovo je posebno zabrinjavajuće za ljude sa astmom – upozorava dr Sullivan.

Rapozo, međutim, primećuje da se cimet smatra bezbednim biljnim lekom i da ima dugu istoriju u različitim kulturama. To znači da može da se uključi u ishranu širokog spektra ljudi.

– Preporučujem kulinarsko bilje i začine kao deo antiinflamatorne ishrane koja je zdrava za mozak. Od cimeta se pravi divan topli ili hladan čaj, daje odličan ukus kada se jede sa celim žitaricama i voćem, a takođe je neophodan sastojak slanih mešavina začina širom sveta – zaključila je Rapozo.