Turetov sindrom je neurorazvojni poremećaj koji nastaje u detinjstvu. Osobe koje pate od ovog poremećaja karakterišu višestruki motorni tikovi i najmanje jedan vokalni tik. Ti tikovi mogu se privremeno suzbiti i obično im prethodi neželjeni poriv u pogođenim mišićima. Neki uobičajeni tikovi su treptanje, kašalj, čišćenje grla, njuškanje i pokreti lica. Bolest je ime dobila po Žoržu Turetu, naučniku koji je prvi objavio studiju o devet pacijenata sa ovim sindromom.
Posebno polje interesovanja bila mu je psihoterapija, a proučavao je i hipnozu. Godine 1884. Turet je posebno počeo da se bavi ljudima sa poremećajem koji će kasnije biti nazvan po njemu. U početku ljude sa ovim simptomom nisu shvatali ozbiljno, ali nakon Turetovih istraživanja lekari će im posvetili veliku pažnju.
1893. godine jedan pacijent koji je bolovao od psihoze pucao mu je u vrat. Uprkos činjenici da se lekar oporavio od povrede, nakon ovog događaja počeo je da razvija simptome teške depresije. Tada je njegovo mentalno zdravlje počelo da se pogoršava i to brzim tempom. Žorž Turet umro je 1904. godine od posledica teške demencije upravo u psihijatrijskoj klinici.