Palijativna nega, odnosno palijativno zbrinjavanje je pristup čiji je cilj poboljšanje kvaliteta života pacijenata suočenih sa neizlečivom bolešću,ali i poboljšanje kvaliteta života članova njihovih porodica.
Palijativna nega nije poslednji izbor i mogućnost samo kod malignih bolesti
– Palijativno zbrinjavanje podrazumeva prevenciju i olakšanje patnji putem ranog otkrivanja i nepogrešive procene različitih simptoma bolesti, kako fizičkih, tako i psihosocijalnih i duhovnih. Ovaj vid zbrinjavanja se primenjuje kod svih pacijenata kod kojih je postavljena dijagnoza teške hronične ili neizlečive bolesti. To mogu biti maligne, kardiovaskularne, respiratorne, neurološke i druge bolesti – objašnjava za eKlinika portal dr Gordana Simić, specijalista anestezilogije sa reanimatologijom.
Karakteristike i specifičnosti palijativne nege
Šta su karakteristike palijativne nege koja se sprovodi u BELhospice, prvoj specijalizovanoj dobrotvornoj organizaciji u Srbiji koja pruža palijativno zbrinjavanje pacijentima sa malignim bolestima u progresivnom, uznapredovalom stadijumu za koji je prognoza ograničena?
– Timski rad je centralna komponenta palijativnog zbrinjavanja. Naš tim je multiprofesionalni. Uključuje članove različitih zdravstvenih i drugih profesija i disciplina. Najveći deo palijativnog zbrinjavanja pružamo u kući pacijenta, ali pacijente obilazimo i u domovima za stare. Takođe, postoji i usluga Dnevnog centra, gde pacijenti stabilnog zdravstvenog stanja kroz osmišljene i stručno vođene programe provode vreme u našim prostorijama – kaže naša sagovornica.
Palijativna nega i zbrinjavanje dece, telefonska podrška pacijentima i van Beograda
Dr Gordana Simić napominje da postoji i mogućnost telefonske komunikacije i pomoći pacijentima izvan teritorije grada Beograda, ali i u okviru svih beogradskih opština.
Prema njenim rečima, vrlo značajan vid podrške su i pomagala/bolnički kreveti, invalidska i toaletna kolica, antidekubitalni dušeci i drugo. Takođe, naglašava naša sagovornica, od ogromnog značaja i za pojedince i za zajednicu je to što se pored palijativnog zbrinjavanja populacije odraslih, u poslednje nepune dve godine pristupilo i palijativnom zbrinjavanju dece.
Koji su najveći izazovi za obolelog i za porodicu a koji za stručnjake
Iako to nikada i nikome nije lako, dr Gordana Simić kaže se moramo podsećati da su bolest, smrt i gubitak sastavni i neizbežan deo života.
– U središtu palijativnog zbrinjavanja je kvalitet života, manje patnje i više dostojanstva. Procena pacijenta u palijativnom zbrinjavanju je sveobuhvatna. Svaki član tima koji čine lekar, medicinska sestra, socijalni radnici, psiholog, negovatelj, sveštenik, ima važnu ulogu u proceni, tako da pacijent može sa različitim članovima tima da deli različite probleme i teme. Svakako da je najveći izazov suočavanje sa uobičajenim simptomima (bol, slabost, dispnea, mučnina i povraćanje, nesanica, gubitak telesne težine, čiji su potencijalni uzroci brojni. Sposobnost funkcionisanja pacijenta (može li da se kreće, da li dobro vidi i čuje, može li da obavlja aktivnosti iz svakodnevnog života i drugo) je takođe veliki izazov. Ne smemo zaboraviti ni psihološku, kao i socio-ekonomsku procenu i sve izazove koje ona nosi – navodi doktorka, koja se nakon desetogodišnjeg rada sa onkološkim pacijentima na Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu i kasnijeg rada u privatnoj lekarskoj praksi, posvetila palijativnoj nezi.
Kako se određuje najefikasniji model pomoći
– Ponovo bih istakla značaj kvalitetne sveobuhvatne procene pacijenta i njegovih potreba. Dakle, upravo potrebe pacijenta i članova njegove porodice će odrediti najefikasniji model pomoći u datom momentu. To može biti otklanjanje bola i drugih simptoma, aspekti psihološke kao i duhovne brige o pacijentu, upoznavanje pacijenta sa načinom funkcionisanja našeg zdravstvenog sistema sa mogućnostima finansijske potpore, pružanje podrške i pomoći porodici u periodu bolesti ali i nakon gubitka člana porodice i drugo – navodi dr Simić.
Palijativno zbrinjavanje nije lak posao ni za medicinsko osoblje, neophodan visok stepen empatije
Može li lekar da ogugla na svakodnevne situacije kroz koje prolaze oni koji se bave palijativnom negom? Pitamo dr Simić kako njen BELhospice tim i ona uspevaju da balansiraju profesionalnu etiku i emocije, a ona uz priznanje da posao lekara u timu za palijativno zbrinjavanje nije lak, dodaje:
– Pored ogromne stručnosti, iskustva, posvećenosti, dobrih komunikacionih veština, neophodno je i mnogo, mnogo empatije. Sa pacijentom moramo uspostaviti sistem poverenja, poštovanja, poštenja, podrške. Lekar mora biti spreman da se približi pacijentu. Da deli njegove strahove, bude u tome sa njim, što je privilegija ali i vrlo bolno iskustvo. Neminovno je da se i lekar i ostali članovi tima suočavaju sa različitim teškoćama, poput sopstvene smrtnosti, profesionalnih i ličnih ograničenja, suočavanja sa sopstvenim emocijama.. Da bi prevenirali „burnout sindrom“ neophodno je biti otvoren i sa kolegama uspostaviti dobru saradnju na svim nivoima. Zatim, otpočeti program brige o sebi, kako bi ona postala sastavni deo života. Postavljanje realnih i dostižnih ciljeva, dobar raspored posla, redovan odmor i praćenje sopstvenog zdravstvenog stanja su neophodnost.
Palijativna nega je jedno od najvažnijih pitanja javnog zdravlja
Sagovornica našeg portala smatra da bi palijativno zbrinjavanje trebalo da bude među glavnim pitanjima kojima se bavi javno zdravlje. Imajući u vidu činjenicu da se radi o vrlo važnoj komponenti zdravstvene zaštite u Srbiji, potrebno je, ističe, da se model pružanja palijativnog zbrinjavanja obezbedi na svim nivoima zdravstvene zaštite, kako primarnom, tako i sekundarnom i tercijarnom.
– Važno je i da se u javnosti podigne svest o značaju palijativnog zbrinjavanja i da se na tome kontinuirano radi. Palijativno zbrinjavanje ne treba da bude prepušteno samo zdravstvenim ustanovama. Ono mora da bude briga cele zajednice – naglasila je u razgovoru za eKlinika portal dr Gordana Simić.
