Dremanje, ili čak samo odmaranje sat vremena bez spavanja, može da nam ulepša izgled i poboljša raspoloženje Foto Shutterstock
Dremanje nije samo za bebe. Studije pokazuju da je popodnevno spavanje odlično i za odrasle. Nema potrebe da vas grize savest zbog toga što ste prilegli tokom dana da odremate (naravno ako ste u prilici). Kratko spavanje sredinom popodneva može poboljšati pamćenje, radni učinak, može da nam podigne raspoloženje, da nas učini budnijim i da ublaži stres.
Studije su pokazale da san igra važnu ulogu u čuvanju uspomena. Dremka, koliko i pun noćni san, može da nam pomogne da zapamtimo stvari koje smo saznali ranije tokom dana. Dremanje pomaže da ne zaboravimo stvari kao što su motoričke veštine, čulna percepcija i verbalno prisećanje.
Ne samo da nam dremanje može pomoći da zapamtimo stvari koje smo upravo saznali, već može da pomogne našem mozgu da uspostavi veze između tih stvari. U jednoj studiji, onima koji su dremali preko dana bilo je lakše da sklope informacije koje su dobili ranije tokom dana.
Kada neki zadatak obnavljamo iznova i iznova tokom dana, naš učinak se pogoršava kako dan odmiče. Studije pokazuju da dremka može pomoći da budemo dosledniji.
Ako se osećamo loše, treba da pokušamo da odspavamo da bismo podigli raspoloženje. Dremanje, ili čak samo odmaranje sat vremena bez spavanja, može da nam ulepša izgled. Stručnjaci kažu da opuštanje koje dolazi zahvaljujući ležanju i odmaranju poboljšava raspoloženje, bilo da zaspimo ili ne.
Mnogi se posle ručka osećaju pospano. Borimo se da ostanemo budni i ta borba je stvarna. Dremanje od 20 minuta može nam pomoći da ponovo budemo budni i živahni.
Dremka od samo 10 minuta može biti korisna, ali treba da dremamo 30 minuta ili kraće kako se ne bismo probudili još umorniji. Ta omamljenost koju možemo osetiti nakon dremke naziva se inercija sna. Što duže dremamo, veća je verovatnoća da ćemo imati taj osećaj. Što je gore, biće nam potrebno više vremena da se probudimo i vratite redovnim aktivnostima.
Ako se osećamo umorno, ali imamo da obavimo neki posao ili da učimo, možda bi bilo bolje da odspavamo nego da ispijamo kafu. U poređenju sa kofeinom, dremanje može da obezbedi bolje pamćenje i učenje.
Ako znamo da nećemo spavati noć ili dve (zbog putovanja, na primer), bolje je da se pripremimo tako što ćemo unapred da odremamo nego da se nalivamo kofeinom. Što duže spavamo, to bolje. Ako moramo ipak da se odlučimo za kofein, bolje je da češće pijemo male količine nego jednu veliku šolju kafe.
Ako smo pod velikim pritiskom, dremanje može da nas oslobodi stresa i da poboljša naše imunološko zdravlje. Stručnjaci smatraju da 30-minutni san može da učini čuda.
Dremka čak može da nam pomogne. Studija je pokazala da su ljudi koji su spavali 45 do 60 minuta imali niži krvni pritisak nakon mentalnog stresa. Dakle, dremanje može pomoći našem telu da se oporavi od situacija punih pritiska.
Da li ste se ikada probudili sa sjajnom idejom? REM spavanje, koje obično počinje 70 do 90 minuta nakon što zaspimo, aktivira delove mozga povezane sa slikama i sanjanjem. Dremanje sa REM spavanjem može nam pomoći da kombinujemo ideje na nove načine da dođemo do odgovora.
Iako može da izgleda nelogično, dremanje tokom dana može pomoći starijim osobama da poboljšaju noćni san. Studije pokazuju da 30-minutna dremka između 13 i 15 časova u kombinaciji sa umerenim vežbama, poput šetnje i istezanja uveče, pomaže u poboljšanju noćnog sna. Mentalno i fizičko zdravlje takođe može da se poboljša.
Mnoga deca predškolskog uzrasta prestaju da dremaju mnogo pre nego što pođu u vrtić. Činjenica je da je spavanje ključno za učenje i razvoj u tom uzrastu. Deca koja redovno dremaju bolje se prisećaju stvari koje su naučila. Pošto su zalihe kratkoročne memorije ograničene u tom uzrastu, mlađoj deci je potrebno češće spavanje. To je važan deo načina na koji mozak zadržava sećanja.
Iako svako može da ima određene prednosti dremanja, postoje dokazi da ono poboljšava samo određene vrste saznavanja kada osoba redovno drema. Ovo uključuje mogućnost razlikovanja sličnih stvari kao što su slike ili teksture.
Da bismo izvukli najviše koristi od dremanja, potrebno je da za to pravilno odredimo vreme. Većina ljudi će smatrati da je popodnevno dremanje najprirodnije i najkorisnije. Neki kažu da je san bolji između 14 i 15 časova, kada ljudi prirodno imaju pad budnosti. Vreme koje nam najbolje odgovara zavisiće, za početak, od toga koliko smo odmorni. Ako smo se dobro odmorili, malo kasnije dremanje je bolje. Ako smo nedovoljno spavali, želećemo da odremamo ranije.