Uloga anesteziologa tokom operacije nije samo „uspavati pacijenta”. Mnogo je pitanja pre operacije na koja bi svaki pacijent voleo da dobije odgovor. Da li ću se probuditi tokom operacije? Hoću li osećati bol? Kako ću moći da dišem? Da li se za svaku operaciju daje ista anestezija? Zato smo kao gosta u ePodcastu pozvali prof. dr Radmila Jankovića, anesteziologa, zamenika direktora Kliničkog centra u Nišu i predsednika Udruženja anesteziologa i intenzivista Srbije.
– Anesteziolog zaista tokom hirurške procedure omogućava da se ne osete senzacije bola, ali takođe omogućava da pacijent bude u nekoj vrsti hirurške narkoze. Odnosno, dovodi do povratnog gubitka funkcije centralnog nervnog sistema i to onih najstarijih viših centara, znači kore velikog mozga i subkortikalnih struktura, ali takođe vodi računa da se ne deprimiraju neke funkcije koje se nalaze recimo u produženoj moždini kao što je centar za disanje ili kao što su centri koji su odgovorni za stabilnost kardiovaskularnog sistema. Takođe, tokom anestezije, sem obezbeđivanja sna, anesteziolog je dužan da obezbedi jednu vrstu nesećanja za neželjene efekte koje mogu nekada i proganjati ljude. Tako da većina anestetika i nekih sredstava koje mi koristimo u premedikaciji dovode do toga da se vi praktično ne sećate onih stvari koje vas mogu podsjećati na hiruršku intervenciju i da je posljednja stvar koju se sećate vaš boravak u bolničkoj sobi pre nego što ste krenuli. Ono što možda mnogi ne znaju je to da je tokom anestezije pacijent potpuno paralizovan, a to znači da on ne može da diše sam, umesto njega diše mašina ili poznati aparat za anesteziju. Naravno pre toga je anesteziolog dužan da mu obezbedi disajni put a to je plasiranje endotrahealnog tubusa – objašnjava prof. dr Radmilo Janković.
U prošloj epizodi ePodcasta čuli smo od pedijatra dr Mirjane Mićović SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O PRVOM PEDIJATRIJSKOM PREGLEDU BEBE
Maksimalna bezbednost
Današnja moderna anestezija, sem toga što omogućava komfor pacijentima, omogućava maksimalno bezbedne uslove kaže naš sagovornik.
– Kada neko priča o anestezijologu, njega obično zamišlja u operacionoj sali kako stoji pored nekakvih aparata i monitora i to jeste upravo tako. Znači, sve te aparate za anesteziju koji beleže, uglavnom, najbitnije životne funkcije, detaljno pratimo tokom anestezije. Funkciju kardiovaskularnog sistema, pritisak, puls, ali i neke detaljnije funkcije, detaljnije parametre srčane funkcije, pratimo sve što je vezano za disanje, kakvi su pritisci u disajnim putevima, kakvo je izdisanje ugljen dioksida, ali imamo i neke, da kažem, modernije, sofisticiranije monitore koji omogućavaju da vidimo kolika je dubina anestezije i da izbegnemo bilo kakav „prozor” da pacijent ima osećaj da je budan tokom anestezije. Tako da je to danas gotovo nemoguće, jer aparati rade na principu elektroencefalografije, ali drugim rečima kada stavimo površinske elektrode na čelo, na potiljak one nam izvode određene računice i daju vam nominalne vrednosti gde mi tačno vidimo da li je pacijent u dovoljno dubini anestezije i, naravno, potrebno je davati i analgetike. Obično su to operacije koje izazivaju veliki intenzitet bola koji nikada nije dobar za pacijente. Zato što veliki intenzitet bola aktivira nešto što mi zovemo neurohumoralni odgovor na hirurški stres koji može biti jako štetan za pacijenta. Naš zadatak je da, što se tiče anestezije, praktično uvek držimo organizam u balansu onoga što je potrebno da bi ta anestezija bila idealna, a da sa druge strane da to bude bezbedno za pacijenta, jer malo prekoračenje nekih lekova može imati potencijalno štetne efekte. Naravno, osim same anestezije pratimo životne funkcije pacijenta tokom operacije – kaže sagovornik ePodcasta prof. dr Radmilo Janković.
Zašto za anestezilogiju kažu da je kraljica medicine
Anesteziolog mora tokom operacije biti usredsređen na sve životne funkcije pacijenta pa je zbog toga specijalizacija iz anesteziologije zahtevna i teška.
– Da biste se suočili sa izazovom kao što je praćenje svih životnih funkcija pacijenta i u slučaju da dođe do nekog problema njegovog rešavanja, morate imati puno znanja. Kažu da je anesteziologija kraljica medicine, jer morate znati fiziologiju, odnosno funkcionisanje organizma u normalnim uslovima. Morate znati patofiziološke osnove, kako biste prepoznali komplikacije i delovali. Morate poznavati pored fiziologije, gotovo kompletnu internu medicinu. Morate znati šta vaš hirurg radi, da imate makar neke osnovne pojmove o hirurgiji. U kom pravcu će ići hirurška intervencija, kada možete očekivati komplikacije. Na kraju krajeva, anesteziologija danas nije samo uspavljivanje pacijenata. Naši mladi doktori, kada završavaju specijalizaciju iz anesteziologije, oni dobijaju zvanje specijaliste anesteziologije, reanimatologije, intenzivne terapije i naš četvrti stub ili pilar jeste terapija bola. Reanimatologija je jedan deo našeg posla koji je jako zahtevan. U bolnicama, u kliničkim centrima imate urgentno odelenje ili odelenja za urgentno zbrinjavanje, gde često dolaze ljudi bez osnovnih životnih funkcija. Reanimatologija je deo našeg svakodnevnog posla, gde pokušavamo da vratimo životne funkcije pacijentu. Intenzivna terapija je deo naše specijalnosti o kojem se dosta čulo u poslednje vreme, najviše u je u doba Covid-a došlo do izražaja, to znači lečenje, produženo lečenje kritično najčešće životno ugroženih pacijenata, gde se, da kažem, sve ove stvari koje se primenjuju u operacionoj sali sada primenjuju na jedan duži rok – objasnio nam je prof. dr Radmilo Janković.
Anesteziologija kao prvi izbor
Na pitanje da li se neki pacijenti nakon operacije sete anesteziologa, potraže ga i kažu hvala, prof. dr Radmilo Janković je odgovorio:
– Nećete mi zameriti što ću sad izneti jedno sasvim lično iskustvo. Sećam se svog oca, kada sam mu saopštio da ću se baviti anesteziologijom. Inače sam malo pre toga dobio radno mesto gde su se zapošljavali najbolji studenti u Srbiji. On je bio baš razočaran zbog te moje odluke, rekao je pa šta će ti to, nikad te niko u životu neće ni zapamtiti, niti ćeš videti pacijenta. Danas je to potpuna zabluda jer anestezija, anesteziologija nije više samo anestezija, nije vođenje anestezije tokom operacije. Zajednički posao anesteziologa i hirurga je da pacijenta bezbedno provedemo kroz čitav perioperativni tok i da na kraju on srećan i zadovoljan, najčešće izlečen, ode kući. Svako od nas ima svoju ulogu u tome. Anesteziolog se, čim hirurg donese odluku o hirurškoj intervenciji uključuje u praćenje pacijenta. Da bi to sve bilo bezbedno i, na kraju krajeva, da bi pacijenti bili zadovoljni, neophodno je da se anesteziolog upozna sa kompletnim zdravstvenim stanjem koje podrazumeva i medicinsku istoriju. Znači sve ono čega je pacijent nekada bolovao, da li ima neko opterećenje, od banalnih stvari poput umereno povišenog krvnog pritiska, da li ima dijabetes, da li je taj dijabetes dugotrajan, da li je već ostavio posledice na nervni sistem, da li je na dijalizi, da li ima probleme sa bubrezima, naravno nešto što je vezano za samu anesteziju, da li je nekada imao neke alergijske reakcije. Minimum pripreme za operaciju podrazumeva da anesteziolog ima neku sliku o tome kakvo je zdravstveno stanje pacijenta. Pre operacije su nam potebni i krvna slika i i biohemijski parametri i iz tih rezultata anesteziolog može doneti zaključak i odluku za bezbednu operaciju – objasnio je prof. dr Radmilo Janković.
Na pitanja, postoje li i koji su rizici uvođenja u anesteziju, da li postoje pacijenti koji ne smeju da se uvedu u anesteziju i zašto je važno biti iskren u razgovoru sa anesteziologom, odgovore ćete dobiti ako pogledate ePodcast na početku teksta.
Reč, dve o sagovorniku ePodcasta
Dr Radmilo Janković je profesor anesteziologije i urgentne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu, direktor klinike za anesteziologiju, reanimatologiju i intenzivnu terapiju, zamenik direktora Kliničkog centra u Nišu, predsednik Srpskog udruženja anesteziologa i intenzivista i sekretar Evropskog društva za anesteziologiju i intenzivnu terapiju. Prof. dr Radmilo Janković, dobro je poznat po svojoj stručnosti i usredsređenosti na svoj izabrani životni put – posao lekara, a zahvaljujući svom trudu, znanju i impresivnoj biografiji njegovo ime je dobro poznato i u svetskim krugovima anesteziološke zajednice.
