Kada treba promeniti terapiju za visok pritisak i koji neželjeni efekti su mogući

Nije redak slučaj da hipertoničari uz redovnu terapiju propisanu od strane lekara ne uspevaju da održavaju odgovarajuće vrednosti arterijskog krvnog pritiska (tensio arterialis/TA). Najbitiniji osnov za promenu terapije je svakako, prema rečima stručnjaka, neodgovarajuća regulacija TA na primenjeni terapijski model.

Šta kažu najnovije preporuke o vrednostima krvnog pritiska i kada su ispunjeni uslovi da se promeni terapija

– Prema najnovijim ESC preporukama, vrednosti TA pod terapijom trebalo da budu od 120-130mmHg za sistolni krvni pritisak, odnosno 70-80mmHg za dijastolni krvni pritisak. U posebnim populacijama pacijenata te granice su nešto drugačije (na primer, kod ljudi sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom). Labilne vrednosti TA (bilo da su takve da se ne postiže ciljna vrednost, ili pak da su vrednosti TA jako niske na primenjenu terapiju) koje registruje bolesnik u svom dnevniku pritiska, kao i pri 24-časovnom holteru praćenja TA, svakako su glavni razlog za promenu terapije. Podrazumeva se oprez zbog neželjenih rekacija na lekove koji se primenjuju (alergija i slično) – kaže u razgovoru za eKlinika portal dr sc. med Dušan Ružičić, kardiolog.

Koji simptomi mogu da se jave u procesu privikavanja na terapiju

Prema rečima sagovornika našeg portala, u procesu privikavanja na terapiju pacijenti, naročito ako se de novo uvodi terapija, mogu osećati umor i malaksalost. Takođe i pospanost, naročtio ako se vrednosti TA brzo „obore“ na željene, tj. ciljne vrednosti.

Ovi efekti su očekivani i prolaznog karaktera, navodi doktor Ružičić, koji dodaje da pacijentima treba objasniti mogućnost njihove pojave i preporučiti da redovno vode dnevnik i mere TA. Ukoliko su vrednosti u okviru ciljnih, pacijente treba motivisati da nastave sa terapijom s obzirom na to da su ove neželjene pojave retke i prolazne, objašnjava dr sc. med Dušan Ružičić.

Šta ako propisani lekovi jednostavno ne prijaju: Sme li se prekinuti terapija na svoju ruku

Naravno, događa se da lekovi pacijentu jednostavno ne prijaju, potvrđuje dr sc. med Ružičić i precizira:

– Svaka grupa lekova ima svoje neželjene efekte koje su lekarima poznati i ukoliko se pacijenti požale to moramo uzeti u obzir. Primer je, recimo, suv nadražajan kašalj prilikom primene ACE inhbitora, otoci nogu kod primene Ca-antagonista, suvoća usta pri primeni moksonidina i slično. U zavisnosti od težine neželjenih reakcija, često se dešava da pacijenti prekinu korišćenje terapije. Zato je bitno na kontrolnim pregledima korigovati terapiju i propisati druge grupe lekova koji nemaju navedena neželjena dejstva.

Kako nelečene visoke vrednosti TA ugrožavaju i oštećuju organe

U svakodnevnoj praksi se vrlo često dešava da pacijenti dolaze da pregled zbog slučajno otkriveniih povišenih vrednosti TA pri rutinskim merenjima ili sistematskim pregledima, a bez ikakvih subjektivnih tegoba. Dr sc. med Ružičić objašnjava da to bivaju i hipertenzije II i III stepena, koje zahtevaju ozbiljno lečenje.

– Kod pacijenta sa tako visokim vrednostima TA a koje duže traju, već su oštećeni ciljni organi (srce, mozak, bubreg, krvni sudovi oka, donji ekstremiteti…). U slučaju takvih pacijenta inicijalni skok TA je prošao nezapaženo (možda glavobolja ili zujanje u ušima u trajanju od nekoliko dana), a organizam je razvio kompezatorne mehanizme da održava svoju funkciju na tako visokim vrednostima TA. Međutim, oni su ograničenog kapaciteta i iscrpljuju se vremenom, zbog čega nekada prva menifestacija visokog pritiska (arterijska hipertenzija/HTA) bude neželjeni kardiovaskularni ili cerebrovaskularni događaj – upozorava sagovornik eKlinika portala.

Napredak u terapiji TA: Sve manje neželjenih efekata

Terapijske opcije u lečenju hipertenzije su napredovale u smislu novih lekova sa manje neželjenih efekata, navodi naš sagovornik i objašnjava:

– Osnovi terapijski pristup u lečenju HTA je stepeničasti pristup sa primenom kombinovane terapije ali u obliku fiksnih kombinacija (dve ili više grupa lekova u jednoj tableti). Fiksne kombinacije lekova omogućavaju sinergistički efekat pojedinačnih komponenti, uz manje neželjenih efekata svake pojedinačne komponente. Sa druge strane takvi lekovi imaju dejstvo 24h, što omogućava bolju komplijansu i adherencu pacijenta.

Veliko poverenje pacijenata i odgovor na često postavljano pitanja o merenju vrednosti pritiska

Dr sc.med Dušan Ružičić je autor više od 20 naučno-istraživačkih radova. Član je Europian Society of Cardiology i Evropskog udruženja za perkutane koronarne intervencije. Stručno se usavršavao u Nemačkoj i Češkoj, a uživa veliko poverenje pacijenata u Opštoj bolnici Valjevo (Odeljenje interventne kardiologije sa koronarnom jedinicom).

Za kraj, na jedno od najčešćih pitanje koje čitaoci sa istorijom kardiovaskularnih bolesti postavljaju: koliko puta dnevno treba meriti vrednosti TA, dr sc.med Dušan Ružičić je odgovorio:

– Nema univerzalnog saveta. Pacijenti koji imaju HTA treba redovno da kontrolišu pritisak u različitima delovima dana i svaki put kada imaju tegobe.