Giht je oblik upalnog artritisa koji se razvija kod nekih ljudi koji imaju visok nivo mokraćne kiseline u krvi. Giht počinje povišenim nivoima mokraćne kiseline u krvi, koji u početku ne daju simptome, ali u ovoj fazi kristali se formiraju u zglobu. Crvenilo, otok ili bol u zglobu predstavljaju obično prve jasne i bolne simtome gihta.
Kako nastaje giht
Giht je rezultat viška mokraćne kiseline u telu– hiperurikemije. Mokraćna kiselina je proizvod razgradnje purina koji su deo mnogih namirnica koje jedemo. Mokraćna kiselina se transportuje krvlju do bubrega i eliminiše urinom. Ali kada bubrezi ne mogu da efikasno da je obrade dolazi do njenog nakupljanja i do kristalizacije ovih jedinjenja u zglobovima.
To može da uzrokuje napade bolnog artritisa, bubrežnih kamenaca i začepljenje bubrežnih kanala kristalima mokraćne kiseline, što dovodi do zatajenja bubrega. Giht je jedno od najčešće zabeleženih medicinskih oboljenja tokom istorije, nazivaju i „bolest kraljeva“, jer su jedino ni bili u mogućnosti da se prejedaju i unose namirnice bogate purinima.
Počinje bolom
Akutni napadi gihta karakterišu brzi napadi bolova u zahvaćenom zglobu praćeni toplinom, otokom, crvenilom i izraženom osetljivošću. Mali zglob u osnovi palca je najčešće mesto napada. Ostali zglobovi koji mogu biti pogođeni uključuju zglobove, kolena, zglobove, prste i laktove.
Kod nekih ljudi akutni bol je toliko intenzivan da čak i pokrivač koji dodiruje nožni prst izaziva jak bol. Ovi bolni napadi obično se povuku za nekoliko sati do dana, sa ili bez lekova. U retkim slučajevima napad može trajati nedeljama. Većina ljudi koji boluju od gihta doživeće ponovljene napadaje tokom godina.
Koga pogađa giht?
Giht je češći kod muškaraca nego kod žena, a šanse za pojavu ove bolesti rastu sa godinama. Kod žena se napadi gihta obično javljaju nakon menopauze. stanje poznato kao hiperuricemija. Međutim, samo mali deo osoba sa hiperuricemijom zaista će razviti giht. Ako vaši roditelji imaju giht, onda imate 20 odsto šanse da se i vama pojavi.
Faktori rizika
Gojaznost, prekomerno gojenje, posebno u mladosti, umeren dovelik unos alkohola, visok krvni pritisak, dijabetes i abnormalna funkcija bubrega su među faktorima rizika za razvoj gihta. Određeni lekovi i bolesti takođe mogu izazvati povišeni nivo mokraćne kiseline. Takođe, povećana je prevalencija abnormalno niskog nivoa tiroidnih hormona (hipotiroidizam) kod pacijenata sa gihtom.
Kako se manifestuje
Zglob na palcu je najčešće mesto akutnog napada gihta. Ovi napadi se mogu ponoviti ukoliko se giht ne leči. Javite se lekaru čak i ako bol nestane. Vremenom mogu naštetiti zglobovima, tetivama i drugim tkivima.
Ljudima može da se pojavi giht u zglobovima rprstiju na ruci, kolenima, laktovima.
Dijagnostikovanje gihta
Za postavljanje dijagnoze važna je porodična istorija bolesti, jer je veća verovatnoća da će osoba razviti giht ako je u prodici neko imao ovo oboljenje. Rizik predstavljaju i oboljenja srca, visok holesterol, dijabetes. Ishrana bogata mesom, gazirani napici, alkohol i gojaznost takođe mogu da budu preduslov za razvoj gihta.
Najpouzdaniji test za giht je otkrivanje kristala mokraćne kiseline u zglobnoj tečnosti dobijenoj zglobnom aspiracijom. Ovaj uobičajeni postupak se izvodi pod lokalnom lokalnom anestezijom tako što se izlači tečnost iz upaljenog zgloba.
Kada se dobije zglobna tečnost, ona se analizira na kristale mokraćne kiseline i infekciju. A vaš lekar može da proveri i nivoe mokraćne kiseline u krvi.
Kako se sprečavaju napadi gihta?
Održavanje dovoljnog unosa tečnosti pomaže u sprečavanju akutnih napada gihta i smanjuje rizik od nastanka kamenaca. Poznato je da alkohol ima diuretičke efekte koji mogu doprineti dehidraciji i ubrzati akutne napade gihta. Alkohol takođe može uticati na metabolizam mokraćne kiseline i izazvati hiperuricemiju. Uzrokuje giht usporavajući izlučivanje mokraćne kiseline iz bubrega, uzrokuje i dehidrataciju, što dovodi do taloženja kristala u zglobovima.
SDa bi se sprečio napad gihta, potreno je korigovati ishranu smanjiti telesnu težinu Foto: Shutterstock
Prevencija uz pomoć promene ishrane
Promene u ishrani mogu pomoći u smanjenju nivoa mokraćne kiseline u krvi. Budući da telo purine pretvara u mokraćnu kiselinu, hranu bogatu ovim organskim jedinjenjima treba izbegavati. Hrana bogata purinima uključuje školjke i iznutrice. Istraživači su zaključili da konzumacija mesa ili morskih plodova povećava rizik od napada gihta, dok se čini da konzumacija mleka smanjuje ovaj rizik. Smanjenje težine može biti korisno za smanjenje rizika od ponovljenih napada gihta.
Lečenje lekovima
Određeni lekovi smanjuju bol i upale napada gihta, poput antiinflamatornih lekova (ibuprofen i naproksen), kolhicina i kortikosteroida. Ostali lekovi (alopurinol, febuksostat, lesinurad i probenicid) smanjuju nivo mokraćne kiseline u krvi i sprečavaju taloženje mokraćne kiseline u zglobovima (gihtni artritis), bubrezima (kamenje) i tkivima, pomažući u sprečavanju daljih napada i komplikacija.
U toku istraživanja
Aktivna istraživanja su u toku u raznim oblastima vezanim za giht i hiperurikemiju. Razvijaju se novi lekovi koji mogu biti svestraniji i sigurniji u lečenju povišenog nivoa mokraćne kiseline kod pacijenata sa hroničnim gihtom.
