Isključivanje bolesti koje imitiraju reumatoidni artritis (RA) centralno je za dijagnozu RA. Da bi to uradio, lekar ne samo da će tražiti da se urade analize koje ukazuju na RA kao uzrok, već i druge testove da bi isključio bolesti kao što su Lajmska bolest, lupus ili fibromialgija. Čak i ako je dijagnostikovan RA, lekar će možda želeti da istraži druge moguće uzroke ako pacijent ne reaguje na lečenje RA ili ako postoji šansa da se druga bolest javlja zajedno sa RA (koja se naziva komorbiditet).
Osteoartritis
Osteoartritis (OA) je degenerativna bolest zglobova koja može biti slična RA. To je najčešći oblik bolesti, koji se često naziva „artritis habanja”.
Između OA i RA postoje neke ključne razlike:
- OA ne izaziva sistemsku upalu (celog tela), dok RA izaziva
- OA obično počinje u starijoj dobi (55 i više godina) u poređenju sa RA (30 i više)
- OA utiče na različite zglobove od RA (poput onih na prstima)
- OA utiče na zglobove bez specifičnog obrasca, dok RA utiče na zglobove simetrično (na istim stranama tela u isto vreme)
- OA bol obično se pogoršava sa aktivnošću, dok se RA bol generalno poboljšava
Analize krvi i snimanje mogu pomoći da se uspostavi tačna dijagnoza:
- reumatoidni faktor (RF): test krvi koji otkriva i meri vrstu antitela povezanog sa RA i drugim autoimunim bolestima
- anti-citrulinirani peptid (anti-CCP) antitela: test krvi koji otkriva antitela specifičnija za RA
- brzina sedimentacije eritrocita (ESR) i C-reaktivni protein (CRP): analize krvi koje otkrivaju generalizovanu upalu (koja bi se videla kod RA, ali ne i kod OA)
RA i OA takođe imaju izrazito različite obrasce na rendgenskom snimku koji pomažu da se utvrdi koji tip artritisa je uključen.
Lupus i skleroderma
Sistemski eritematozni lupus (lupus) i skleroderma dve su autoimune bolesti koje mogu da imitiraju reumatoidni artritis. Kod lupusa, napad je sistemski (zahvata više organskih sistema), dok skleroderma prvenstveno pogađa kožu i zglobove.
Lupus i skleroderma se razlikuju od RA po tome što su tetive i ligamenti koji okružuju zglobove primarne mete napada. Kod RA, zapaljenje se javlja u tečnosti za podmazivanje unutar zglobnih prostora (sinovijalna tečnost), što dovodi do progresivnog uništavanja zglobne hrskavice.
Pošto su RF i anti-CCP testovi takođe obično povišeni sa RA, lupusom i sklerodermom, treći test, nazvan test antinuklearnih antitela (ANA), može pomoći u razlikovanju bolesti. Kod lupusa i skleroderme, rezultati ANA skoro uvek će biti visoki, dok rezultati kod RA mogu varirati.
Ostali znaci lupusa i skleroderme koji su neuobičajeni kod RA su:
- Rejnoov fenomen: simptom koji karakterišu bolno hladni prsti na rukama i nogama
- digestivni simptomi: uključujući dismotilitet (smanjeno kretanje gastrointestinalnog trakta) i ascites (naduvanje abdomena)
- zatezanje i otvrdnjavanje kože: definišući simptom skleroderme
Sjogrenov sindrom
Sjogrenov sindrom (SjS) još je jedna autoimuna bolest koja prvenstveno pogađa pljuvačne i suzne žlezde. SjS može uticati i na druge organske sisteme, pre svega na zglobove. Bol u zglobovima jedan je od češćih simptoma SjS. Obično je zahvaćeno više zglobova, što je uzrok iznenadne i teške epizode bola, otoka i osetljivosti. Kao i kod RA, zglobovi na obe strane tela su zahvaćeni istovremeno. Kod SjS najčešće su zahvaćeni zglobovi kolena, ručni i zglobovi prstiju. Kod RA, zglobovi šaka, ručnih zglobova i stopala uglavnom su zahvaćeni zajedno sa ramenima, laktovima, kolenima i skočnim zglobovima.
Sjogrenov sindrom teško je razlikovati od RA, jer će mnogi standardni testovi dati iste ili slične rezultate. Štaviše, mnogi ljudi sa SJS takođe imaju RA, što dodatno komplikuje dijagnozu.
U razlikovanju bolesti može da pomogne anti-SSA/Ro test (takođe poznat kao Sjogrenov test na antitela). Test će pokazati povišena anti-SSA antitela kod oko 50 odsto ljudi sa SjS, ali mogu biti povišena i kod drugih autoimunih bolesti, kao što su lupus, pa čak i RA.
Razlikovanje SjS i RA zahteva stručni pregled različitih analiza i simptoma. Na primer, SjS karakteriše sicca, ometajući simptom koji izaziva ekstremnu i upornu suvoću usta i očiju. Sicca nije karakteristika RA.
Psorijatični artritis
Psorijatični artritis (PSA) vrsta je artritisa povezana sa psorijazom, autoimunim stanjem kože. PSA može veoma da imitira RA, ali se često može razlikovati na osnovu analiza krvi. Pošto su visoki nivoi RF i anti-CCP tipično prisutni u RA, ovi rezultati se smatraju seropozitivnim. PsA može imati nizak nivo RF, ali ne i anti-CCP antitela, što ove indikatore čini seronegativnim.
I RA i PsA mogu početi u prstima na rukama i nogama. Međutim, verovatnije je da će PsA i druge spondiloartropatije uticati na kičmu i sakroilijakalne zglobove nego RA.
Druge ključne karakteristike PsA koje pomažu da se razlikuje od RA su:
- asimetrična zahvaćenost zglobova
- odsustvo bolesti malih zglobova
- upala na mestu gde zglobovi ulaze u kosti (entezitis)
- izgled prstiju na rukama ili nogama nalik kobasici (daktilitis)
- psorijatični osip, koji može ili ne mora biti prisutan
Virusni artritis
Virusne infekcije kao što su rubeola, parvovirus B19, HIV i hepatitis B i C mogu izazvati bol i otok u više zglobova (poliartritis) i manifestovati se na način koji je klinički sličan reumatoidnom artritisu.
Virusni artritis često može da se razlikuje od RA po osipu i istoriji izlaganja specifičnim virusima. Na osnovu analize krvi mogu da se isključe različiti virusni i bakterijski uzroci bolova u zglobovima. Lečenje virusnog artritisa obično je usmereno na upravljanje bolom. A artritis izazvan HIV-om može se ublažiti kombinovanom antiretrovirusnom terapijom.
Većina slučajeva virusnog artritisa prolazi sama od sebe nakon nekoliko nedelja.
Lajmska bolest
Lajmsku bolest prenose krpelji zaraženi bakterijama Borrelia burgdorferi ili Borrelia mayonii. Manifestuje se bolom u zglobovima i otokom, ali se može zameniti sa RA. Prvi znak lajmske bolesti je osip (prisutan u 70 odsto slučajeva) koji se pojavljuje tri do 30 dana nakon ujeda zaraženog krpelja. Ako se ne leči, lajmska bolest dovodi do hroničnog artritisa sa jakim bolom u zglobovima i otokom, posebno u kolenima i drugim velikim zglobovima.
Drugi znaci lajmske bolesti koji nisu prisutni u RA uključuju:
- jake glavobolje i ukočenost vrata
- gubitak mišićnog tonusa ili opuštanje na jednoj ili obe strane lica
- povremeni bol u tetivama, mišićima, zglobovima i kostima
- lupanje srca ili nepravilan rad srca
- vrtoglavicu ili kratak dah
- oštri bolovi, utrnulost ili peckanje u rukama ili stopalima
Lajmska bolest se dijagnostikuje na osnovu antitela, koja se mogu identifikovati uzorkom krvi. Potrebno je nekoliko nedelja da imunološki sistem razvije dovoljno antitela za otkrivanje, tako da skorija infekcija možda neće dati pozitivan test. Ukoliko se ustanovi ovo stanje, test se obično ponavlja za oko šest nedelja.
Rano lečenje lajmske bolesti antibioticima obično dovodi do potpunog oporavka, iako simptomi mogu da traju i do šest meseci. Kašnjenje u lečenju antibiotikom može otežati lečenje bolesti i može dovesti do hroničnih simptoma i bolova, tako da je važno da se svi simptomi rano istraže.
Fibromijalgija
Fibromialgija, stanje hroničnog bola, može se pogrešno dijagnostikovati kao RA ili neko drugo reumatsko stanje. I RA i fibromialgija mogu uključivati simetričan bol i ukočenost zglobova, ali kod fibromialgije, bol se javlja u mirovanju i ne pogoršava se upotrebom zglobova.
Studije imidžinga korisne su za razlikovanje ovih stanja, jer je sinovitis (zapaljenje sluznice zgloba) prisutan kod RA i odsutan kod fibromialgije. Pored toga, markeri za upalu i testiranje autoantitela (kao što su RF i anti-CCP) negativni su kod fibromialgije jer simptomi nisu uzrokovani autoimunim odgovorom.
Fibromialgija se takođe razlikuje od RA jer izaziva:
- umor i iscrpljenost
- moždanu maglu
- anksioznost i depresiju
- glavobolje
- sindrom nervoznih creva
- utrnulost ili peckanje u rukama i stopalima
- bol u vilici i poremećaje temporomandibularnog zgloba (TMZ)
- probleme sa spavanjem
Može da bude teško da se fibromialgija dijagnostikuje. Ne postoje specifični testovi za potvrdu dijagnoze i, slično kao kod RA, važno je isključiti druga moguća stanja.
Giht
Bolesti taloženja kristala kao što su giht i pseudogiht često se pogrešno smatraju RA. Kod ovih stanja, naslage kristala mokraćne kiseline talože se oko zahvaćenih zglobova, što dovodi do upale i oštećenja tkiva.
Giht se obično manifestuje bolnim, otečenim zglobovima povezanim sa asimetričnom upalom na jednom ili više prstiju na rukama ili nogama. Napad gihta obično pogađa veliki prst na nozi i traje tri do 10 dana. Vremenom, napadi gihta mogu postati češći, trajati duže i možda se neće povući. Ovo može dovesti do hronične gihtne artropatije, koja može izazvati erozije i destrukciju zglobova.
Bolest taloženja kalcijum pirofosfata (CPPD) ili pseudogiht (lažni giht) vrsta je artritisa koja se može manifestovati slično gihtu ili RA, ali se razlikuje od akutnih napada gihta.
Da bi napravio razliku između gihta, CPPD i RA, lekar može da traži da se urade testovi krvi na mokraćnu kiselinu, snimanja i analiza sinovijalne tečnosti.
Reaktivni artritis
Bolni oblik inflamatornog artritisa, reaktivni artritis, uzrokovan je bakterijskom infekcijom genitalija ili creva. Obično pogađa pete, nožne prste, prste, donji deo leđa, kolena ili gležnjeve.
Ranije poznat kao Reiterov sindrom, reaktivni artritis pripada porodici seronegativnih spondiloartropatija. Simptomi se obično javljaju u roku od mesec dana nakon napada dijareje ili genitalne infekcije.
Analiza krvi može identifikovati bakterijske infekcije, kao što su Chlamidia trachomatis, Campylobacter, Salmonella, Shigella ili Yersinia.
Burzitis
Burzitis je upala male kesice ispunjene tečnošću (burze) koja deluje kao jastuk između kosti i drugih pokretnih delova. Uzrokovano prekomernom upotrebom ili povredom, ovo stanje izaziva bol u zglobovima i upalu koja se može zameniti sa RA. Burzitis obično pogađa samo jedan zglob odjednom – obično koleno, lakat ili rame – i nema sistemske simptome RA.
Dijagnoza se zasniva na fizičkom pregledu i rendgenskim snimcima ili magnetnoj rezonanci. Lekar može uzeti uzorke tečnosti iz otečenog područja kako bi isključio infekciju.
Sarkoidoza
Sarkoidoza, inflamatorna bolest koja tipično utiče na pluća, kožu ili limfne čvorove, može oponašati RA. Sarkoidoza se može manifestovati sinovitisom u nekoliko zglobova. RF može biti pozitivan kod ovog stanja. Kao i RA, početak sarkoidoze se obično javlja između 30 i 50. godine.
Ostale karakteristike sarkoidoze koje pomažu da se razlikuje od RA uključuju:
- kašalj
- kratak dah
- gubitak težine
- noćno znojenje
- umor
Sarkoidoza se zvanično dijagnostikuje putem biopsije.
Reumatična polimijalgija i arteritis džinovskih ćelija
Reumatična polimijalgija (PMR) i arteritis džinovskih ćelija (GCA) usko su povezana inflamatorna stanja koja se skoro uvek javljaju kod ljudi starijih od 50 godina. Ova stanja utiču na zglobove i mogu imitirati RA.
PMR izaziva bol u mišićima i ukočenost u ramenima, nadlakticama, predelu kuka, a ponekad i u vratu. GCA je tip vaskulitisa koji može izazvati simetričan bol i osetljivost u više zglobova. Pored toga, ljudi sa vaskulitisom često su pozitivni na reumatoidni faktor.
Ključna razlika je u tome što se GCA obično javlja sa glavoboljama. Detaljna medicinska istorija može pomoći u razlikovanju PMR ili GCA od RA. U nekim slučajevima, dijagnoza vaskulitisa može zavisiti od posmatranja bolesti tokom vremena, posebno ako se razviju komplikacije.
Hemohromatoza
Hemohromatoza je stanje u kome se previše gvožđa nakuplja u telu, posebno u koži, jetri, srcu, pankreasu i zglobovima. Najčešće je uzrokovana mutacijom HFE gena. Ostali uzroci uključuju teške bolesti jetre i višestruke transfuzije krvi.
Hemohromatoza može izazvati artritis, između ostalih problema. Bol u zglobovima naročito pogađa zglobove kažiprsta i srednjeg prsta. Zglobovi mogu biti otečeni sa smanjenim obim pokreta, ali nisu upaljeni.
Veliki zglobovi kao što su kolena, kukovi, gležnjevi, laktovi i ramena takođe mogu biti bolni. Prisustvo bola u zglobovima i zglobovima šaka može pomoći lekaru da razlikuje hemohromatozu od drugih uzroka artritisa.
Ljudi sa hemohromatozom takođe imaju druge simptome, uključujući:
- umor i slabost
- gubitak težine
- bronzanu, sivu ili potamnelu boju kože
- bol u stomaku
- gubitak seksualnog nagona ili erektilna disfunkcija
Ovo stanje može dovesti do niza komplikacija zbog oštećenja organa koje uzrokuje gvožđe, kao što su bolest jetre ili rak, srčana insuficijencija, dijabetes i hipotireoza.
Dvojna dijagnoza
Neki ljudi su možda toliko navikli da žive sa RA da svaku promenu u simptomima pripisuju bolesti, a ne drugom mogućem uzroku.
Ako osećate neuobičajeno uporne ili povećanje simptoma RA, ili ako se pojave novi, javite se svom lekaru. On može da razmotri mogućnost postojanja dodatne dijagnoze i da odluči da li je potrebno izmeniti vaš plan lečenja RA.
Iako je moguće da biste takođe mogli da imate bilo koju od uobičajenih imitacija RA, najčešći komorbiditeti RA – koji mogu, ali ne moraju da imaju slične simptome – uključuju:
- kardiovaskularne poremećaje
- gastrointestinalnu bolest
- bubrežne bolesti
- plućne bolesti
- infekcije
- osteoporozu
- tumore
- depresiju
