Kupanje u hladnoj vodi jedna je od terapijskih tehnika koju koriste sportisti posle napornog treninga, hladne obloge su standardna procedura u tretmanu akutnih ortopedskih problema. Veruje se da hladnoća smiruje moguće bolove, zagovornici ove terapije navode da kupanje u hladnoj vodi deluje umirujuće i na psihu i pomaže u stanjima depresije i anksioznosti.
Kupanje u hladnoj vodi – moguće koristi
Specijalista sportske medicine i fizijatar dr Luis Rodriguez iz Baptist Health Orthopedic Care objašnjava da se veruje da hladna voda ubrzava proces oporavka nakon traume, ograničava ćelijski odgovor na stres posle vežbanja.
– Kupanje u hladnoj vodi moglo di potencijalno da pomogne kod umora i bolova u mišićima. Ove fiziološke prednosti su potvrđene i u nekim studijama, ali ni jedna studija nije pokazala konkretnu korist od kupanja u hladnoj vodi u poređenju sa aktivnim oporavkom, kao što je to na primer stacionarna vožnja bicikla pri niskom intenzitetu – kaže dr Rodriguez.
Koliko bi trebalo da traje kupanje u hladnoj vodi?
Postavlja se pitanje i da li je u istoj meri delotvorno jednostavno tuširanje hladnom vodom, kao i kupanje u hladnoj vodi u kadi ili jezeru.
– Preporučujem da se počne sa kratkim i kontrolisanim izlaganjem delovanju hladne vode, pa potom da se povećava učestalost i trajanje kupanja ili tuširanja hladnom vodom. Temperatura vode trebalo bi da iznosi 10 do 15 stepeni Celzijusa. Kupanje ili tuširanje bi trebalo da traje do 10 minuta, moguće je i koji minut više ali samo za dobro aklimatizovane osobe. Glava i lice se nikada ne smeju potapati u hladnu vodu – naglašava dr Rodriguez.
Šta je hladni šok?
Posle kupanja u hladnoj vodi obavezno je oblačenje suve odeće i boravak u toplijem okruženju. Moguće je, kako dodaje doktor, ispijanje nekog toplijeg napitka, čaja na primer.
Kupanje u hladnoj vodi nije preporučljivo za svakoga. Veoma je bitno, pre nego što se odlučimo za ovaj terapijski postupak, da budemo svesni svih mogućih rizika i komplikacija. Lekari okupljeni oko The American Heart Association upozoravaju da izlaganje tela hladnoj vodi dovodi do iznenadnog i brzog povećanja broja otkucaja srca i komplikacija sa krvnim pritiskom.
Najteža komplikacija je hladan šok koji se definiše kao odgovor organizma na iznenadni dodir sa hladnom vodom. Pri uranjaju tela u vodu, koja je hladna ili hladnija od temperature vazduha, dolazi do sužavanja krvnih sudova. Sve ima za posledicu porast krvnog pritiska. Pri dodiru sa veoma hladnom vodom moguće je da kod osoba koje pate od hipertenzije dođe do jakog opterećenja srca i u najtežem slučaju smrtnog ishoda, upozoravaju doktori. Moguće je da se takva osoba, posebno ako se kupa u hladnoj reci ili jezeru, udavi u roku od nekoliko sekundi.
Ko ne bi trebalo da se kupa u hladnoj vodi?
Savet je da se uvek pre primene bilo koje terapije konsultujemo sa izabranim lekarom, posebno ako već imamo hronična oboljenja i kardiovaskularne bolesti. Kupanje hladnom vodom je nešto čega bi trebalo da se klone pacijenti sa Rejnoovim fenomenom i Rejnoovom bolesti. Lekari kažu da su ovo stanja koja prat grč malih arteriola u prstima ruku i nogu pri izlaganju hladnoći i emocionalnom stresu. Moguće je da Rejnoov fenomen traje godinama i da bude uvod u neko autoimuno oboljenje.
Od primene hladne vode trebalo bi da se uzdržavaju i osobe sa perifernom vaskularnom bolešću, pacijenti sa dijabetesom, osobe preosetljive na hladnoću, pacijenti sa teškom urtikarijom izazvanom hladnoćom, osobe koje pate od složenih medicinskih stanja – krioglobulinemija i paroksizmalna hladna hemoglobinurija.
