Pulsni pritisak označava razliku između sistolnog (gornjeg) i dijastolnog (donjeg) krvnog pritiska. Pulsni pritisak povećava se sa starenjem i može, pre neko što se jave prvi simptomi, da ukaže na moguće zdravstvene probleme. Stručnjaci naglašavaju da veće vrednosti pulsnog pritiska nisu uvek opominjući alarm na bolest. Zapaža se da zdrave osobe, na primer sportisti, imaju prirodno više vrednosti pulsnog pritiska.
Pokazatelj vitalnih funkcija
Krvni pritisak je jačina kojom krv pritiska zidove krvnih sudova tokom vremena i srčanog ciklusa. Lekari naglašavaju da su vrednosti krvnog pritiska jedan od pokazatelja vitalnih funkcija. Vrednosti krvnog pritiska su uslovljenje mnogim faktorima. Sistolne vrednosti su viši brojevi pritiska, koji se mere tokom ispumpavanja krvi iz srca, dijastolni su donje vrednosti, koje se registruju kada srce prima krv iz organizma.
Kako se određuje pulsni pritisak, koje su normalne vrednosti?
Ukoliko su vrednosti krvnog pritiska u mirovanju 120/80 mm Hg, pulsni pritisak je 40 (120 – 80 = 40). Ove vrednosti se smatraju zdravim pulsnim pritiskom. Vrednosti pulsnog pritiska veće od 40 mm Hg mogu da ukažu na zdravstveni problem. Pulsni pritisak veći od 60 je faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Generalno vrednosti pulsnog pritiska između 40 do 60 mm Hg se smatraju normalnim.
Varijacije pulsnog pritiska
Lekari kažu da su varijacije pulsnog pritiska normalna i očekivana pojava. Na vrednosti krvnog pritiska utiču fizička aktivnost, pritisak nam se menja posle obroka, nije isti kada ćutimo i kada se smejemo ili pričamo. Prilikom disanja srce refleksno reaguje i povećava količinu krvi koju pumpa. Varijacije pulsnog pritiska obično su veoma male 5 do 10 mmHg i uočavaju se ako merimo pritisak više puta.
Ukoliko smo dva puta merili pritisak, pri čemu je tokom prvog merenja vrednost pulsnog pritiska bila 42, a posle pet minuta, tokom drugog merenja 38, prosečni pulsni pritisak dobijamo tako što saberemo 42 + 38 = 80. Ovaj broj 80 se potom podeli sa brojem merenja pritiska, u ovom slučaju dva puta 80/ 2 = 40. Ova vrednost 40 predstavlja prosečnu vrednost pulsnog pritiska. Preporuka je da obavezno obavestimo doktora ako merimo pritisak više puta u kratkom vremenskom razmaku.
Na šta može da ukaže visoka vrednost pulsnog pritiska?
Pulsni pritisak može da ukaže na razvoj arterioskleroze. Arterije kroz koje cirkuliše krv su po svojoj prirodi fleksibilne i rastegljive. Ipak, sa starenjem arterije postaju sve tvrđe i zadebljanje, dolazi do arterioskleroze koja je česta kod pacijenata sa dijabetesom i hroničnom bolešću bubrega.
Veća razlika između sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska označava se i kao visok pulsni pritisak. Za fizički neaktivne osobe veća razlika između sistolnog i dijastolnog pritiska može da ukazuje na ozbiljne zdravstvene probleme.
Pulsni pritisak iznad 40 mmHg, faktor je rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Ukoliko je vrednost pulsnog pritiska iznad 50 mmHg ili veća od 60 mmHg moguće je da dođe do razvoja bolesti srca, poremećaja srčanog ritma, moždanog udara. Smatra se i da veće vrednosti pulsnog pritiska mogu da ukažu na komplikacije na očima i bubrezima kod osoba koje se leče od dijabetesa.
Veće vrednosti pulsnog pritiska, iznad 60 mm Hg, uočavaju se kod veoma fizički aktivnih osoba, na primer trkača na duže staze, u ovom slučaju nisu zdravstveni problem. Kod ovih osoba zbog jače fizičke aktivnosti srce pumpa više krvi, pa su i arterije usled redovnog vežbanja mnogo fleksibilnije.
Nizak pulsni pritisak
Dešava se i da razmak između gornjeg i donjeg pritiska bude manji, pa se zato nekada označava i kao nizak pulsni pritisak – ispod 40 mm Hg. Ovo stanje se uviđa ako srce ne pumpa dovoljno krvi, kao kod srčane insuficijencije i određenih bolesti srčanih zalistaka. Nizak pulsni pritisak je čest i kod povreda, kada pacijent izgubi veće količine krvi ili kod unutrašnjeg krvarenja.
Kontrola krvnog i pulsnog pritiska
Što smo stariji rizik od bolesti je veći. Zato je bitno da pored kontrole krvnog pritiska uvek imamo uvid i u vrednosti pulsnog pritiska. Smatra se da oko 40 odsto osoba u Srbiji ima visok krvni pritisak. Veliki problem je to što veliki broj pacijenata ne zna da ima visok pritisak. Hipertenzija je stanje koje, uglavnom, nije praćeno simptomima dok ne dođe do komplikacija. Savet je da zato redovno, iako nemamo nikakvih tegoba, merimo pritisak.
Zdrava ishrana sa malim količinama soli, adekvatna fizička aktivnost, umerena konzumacija alkoholnih pića, neophodni su koraci u dobroj kontroli krvnog pritiska.
U slučaju da imamo hipertenziju, savet je da slušamo uputstva lekara i redovno uzimamo propisanu terapiju, u dozama koje je propisao stručnjak. Često preskakanje terapije, zato što mislimo da nam je dobro, može da dovede do komplikacija. Savet je da idemo i na redovne preglede. U slučaju da osetimo bol u grudima i otežano disanje potrebno je da potražimo stručnu pomoć, o čemu se tačno radi najbolje će znati lekar posle pregleda i dijagnostike.
