Srčani prsluk, koji ima sposobnost mapiranja električne aktivnosti srca, mogao bi da se koristi za identifikaciju ljudi sa visokim rizikom od iznenadne srčane smrti, pokazuje nova studija koju su vodili istraživači University College London. Istraživanje je objavljeno u Journal of Cardiovascular Magnetic Resonance.
Električni signali pokreću srce kako bi se kontrahovalo, ali, problemi sa ovim signalima dovode do poremećaja srčanog ritma koji imaju milioni ljudi i koji mogu da izazovu iznenadnu srčanu smrt. Do sada je mapiranje električne aktivnosti srca bilo retko zato što je bio potreban ili kateter da se ubaci u srčanu šupljinu ili su bili neophodni skupi i dugotrajni uređaji za jednokratnu upotrebu koji uključuju zračenje.
Međutim, istraživači sa University College London razvili su prsluk za elektrokardiografsko snimanje koji ima potencijal da se koristi u standardnoj nezi jer je ponovo upotrebljiv i vremenski efikasan. Električni podaci sa 256 senzora srčanog prsluka mogu da se kombinuju sa detaljnim slikama srčanih struktura snimljenim magnetnom rezonancom. Iz ove kombinacije mogli bi da se generišu 3D modeli srca i talasi električne aktivnosti koji kroz njega teku.
Dr Gaby Captur, koja je razvila srčani prsluk, naglasila je da su stručnjaci identifikovali problem u kardiologiji. Snimanje srca je, kako kaže, izuzetno napredovalo poslednjih decenija, ali ne i elektricitet srca.
– Standardna tehnologija za praćenje električne aktivnosti srca, elektrokardiogram sa 12 odvoda (EKG), jedva se promenila za 50 godina. Verujemo da bi prsluk, koji smo razvili, mogao da bude brz i isplativ alat za skrining i da bi nam brojne i detaljne električne informacije koje pruža mogle pomoći da bolje identifikujemo rizik ljudi od srčanih ritmova opasnih po život u budućnosti – objasnila je dr Captur i dodaje da srčani prsluk, pored toga, može da se koristiti za procenu uticaja lekova, novih srčanih uređaja i intervencija u načinu života na zdravlje srca.
– Trenutno je teško predvideti rizik od iznenadne srčane smrti, jer nije poznato, na primer, kako na rizik može da utiče određena strukturna karakteristika ili abnormalnost srca – naglašava dr Captur.
Istraživači tvrde da bi efikasnije otkrivanje rizika pomoglo kliničarima da identifikuju ljude kojima je potreban implantabilni defibrilator. Ovaj uređaj prati srčani ritam i po potrebi vraća srce u normalan ritam. Iako su ovi uređaji spasonosni, postoji rizik od infekcije i mogu da izazovu uznemirenost ako se šokovi daju kada nisu potrebni.
Istraživači prikupljaju podatke koji bi mogli da potvrde da li srčani prsluk može da predvidi rizik od srčane smrti putem potencijalnih biomarkera. Longitudinalne studije bi pratile ljude tokom vremena kako bi otkrili da li dobijeni biomarkeri imaju veze sa ishodima većeg rizika.
– MRI srca, zlatni standard u snimanju srca, pokazuje nam zdravlje tkiva srčanog mišića, uključujući i mesto na kojem bi mogle da se nalaze mrtve mišićne ćelije. Dubinsko elektrokardiografsko snimanje može da nam pomogne da povežemo ove karakteristike sa njihovim posledicama – uticajem koji oni mogu da imaju na električni sistem srca. I to je deo slagalice koji nedostaje – navodi dr Matthew Webber, koji je učestvovao u programiranju prsluka.
Prednosti srčanog prsluka su te što je za višekratnu upotrebu jer koristi suve elektrode koje mogu da se operu posle svake upotrebe i takve elektrode su prvi put korišćene za EKG. Istraživači su procenili efikasnost prsluka na 77 pacijenata i utvrdili da je pouzdan i izdržljiv i od tada je uspešno korišćen kod 800 pacijenata, mapirajući srca ljudi sa bolestima kao što su hipertrofična kardiomiopatija i proširena kardiomiopatija.