Veštačka inteligencija može da pomogne da se predvidi, a možda i spreči iznenadna srčana smrt, saopštilo je American Heart Association. Stručnjaci Američkog udruženja za srce navode da predviđanje iznenadne srčane smrti, a možda čak i uočavanje rizika kako bi se sprečila smrt, može da bude moguće pomoću veštačke inteligencije (AI) i moglo bi da ponudi novi korak ka prevenciji i globalnim zdravstvenim strategijama. Do ovoh rezultata došlo se na osnovu istraživanja predstavljenog na Resuscitation Science Symposium 2023. u Filadelfiji.
Oko 20 odsto svih smrtnih slučaja je usled iznenadne srčane smrti
Iznenadna srčana smrt, koja je teret za javno zdravlje, predstavlja 10 do 20 procenata ukupnih smrtnih slučajeva. Predviđanje je teško, a uobičajeni pristupi ne uspevaju da identifikuju visoko rizične osobe, posebno na individualnom nivou, podsetio je dr Xavier Jouven, glavni autor studije i profesor kardiologije i epidemiologije na Paris Cardiovascular Research Center, Inserm U970-University of Paris.
– Predložili smo novi pristup, koji nije ograničen na uobičajene faktore kardiovaskularnog rizika, već obuhvata sve medicinske informacije dostupne u elektronskim zdravstvenim kartonima. Istraživački tim je analizirao medicinske informacije sa veštačkom inteligencijom iz registara i baza podataka u Parizu, Francuskoj i Sijetlu za 25.000 ljudi koji su umrli od iznenadnog srčanog udara i 70.000 ljudi iz opšte populacije. Podaci iz dve grupe upareni su po starosti, polu i stambenom području – objasnio je dr Jouven.
Veštačka inteligencija identifikovala je ljude koji su imali više od 90 odsto rizika od iznenadne smrti
Podaci, koji su predstavljali više od milion bolničkih dijagnoza i 10 miliona prepisanih lekova, prikupljeni su iz medicinske dokumentacije do 10 godina pre svake smrti. Koristeći AI za analizu podataka, istraživači su napravili skoro 25.000 jednačina sa personalizovanim zdravstvenim faktorima koji se koriste za identifikaciju onih ljudi koji su bili pod veoma visokim rizikom od iznenadne srčane smrti. Pored toga, razvili su prilagođeni profil rizika za svakog pojedinca u studiji.
Personalizovane jednačine rizika uključivale su medicinske detalje osobe, kao što su lečenje visokog krvnog pritiska i istorija srčanih bolesti, kao i mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja, uključujući zloupotrebu alkohola. Analiza je identifikovala one faktore koji će najverovatnije smanjiti ili povećati rizik od iznenadne srčane smrti u određenom procentu i vremenskom okviru, na primer, 89 procenata rizika od iznenadne srčane smrti u roku od 3 meseca.
Analiza veštačka inteligencija bila je u stanju da identifikuje ljude koji su imali više od 90 odsto rizika od iznenadne smrti, i oni su predstavljali više od jedne četvrtine svih slučajeva iznenadne srčane smrti.
Personalizovani faktori rizika veoma se razlikuju među učesnicima, otkrila je veštačka inteligencija
– Radimo skoro 30 godina na polju predviđanja iznenadne srčane smrti, međutim, nismo očekivali da cćemo dostići tako visok nivo tačnosti. Takođe smo otkrili da se personalizovani faktori rizika veoma razlikuju među učesnicima i da su često potiču iz različitih medicinskih oblasti (mešavina neuroloških, psihijatrijskih, metaboličkih i kardiovaskularnih podataka), a to je slika koju je teško uhvatiti medicinskim očima i mozgu specijaliste u jednoj oblasti – istakao je dr Xavier Jouven, koji je i osnivač Paris Sudden Death Expertise Center – centra za veštačenje smrti.
Lekari, kako navodi dr Jouven, imaju efikasne tretmane kao što su korekcija faktora rizika, specifični lekovi i implantabilni defibrilatori, upotreba veštačke inteligencije je neophodna kako bi se kod datog subjekta otkrio niz medicinskih informacija registrovanih tokom godina koje će formirati putanju koja ima veze sa povećanim rizikom od iznenadne srčane smrti.
– Nadamo se da će sa personalizovanom listom faktora rizika pacijenti moći da rade sa svojim kliničarima kako bi smanjili te faktore rizika i na kraju smanjili potencijal za iznenadnu srčanu smrt – naglasio je dr Jouven.
