Apsolutna aritmija je stanje u kojoj se stvaraju brze i nepravilne struje u pretkomorama srca, zbog čega pretkomore trepere, to jest fibriliraju. Stručni naziv za apsolutnu aritmiju je atrijalna fibrilacija. Lekari skreću pažnju da je ovo veoma ozbiljna bolest koja u najtežim slučajevima može da dovede do moždanog udara. Malaksalost, jak zamor, na primer pri penjanju stepenicama, neki su od simptoma koji ukazuju na apsolutnu aritmiju.
Srce ima svoj obrazac rada
Uz dobru terapiju velika većina pacijenata sa apsolutnom aritmijom može da ima dug životni vek. Redovne kontrole i dobro propisana terapija neophodne su, kako ne bi došlo do komplikacija.
– Apsolutna aritmija je veoma ozbiljna bolest, smatra se da veliki broj starijih osoba ima neki poremećaj srčanog ritma. Apsolutna aritmija ima nekoliko obrazaca u kojim se javlja, može da bude kratkotrajna i povremena, trajna. Srce ima neki svoj obrazac rada, na primer brzinom 60 do 80 otkucaja, međutim kada se desi da ti otkucaji budu ili suviše blizu jedan drugome, ili kratkotrajno blizu, pa kratkotrajno udaljeni, to je onda pretkomorska aritmija. EKG u ovom slučaju ima neke svoje specifičnosti. Kod apsolutne aritmije srce povremeno radi jako brzo, potom veoma sporo, ali povremeno radi i ritmom koji imitira prirodan, normalni srčani rad – kaže za portal eKlinika kardiolog dr Snežana Pavlović.
Kada pacijent ne zna da se nalazi u apsolutnoj aritmiji
Atrijalna fibrilacija može biti povremena ili kako se zove i paroksizmalna. U ovom slučaju aritmija počinje iznenada i spontano prestaje, najčešće traje nekoliko minuta do nekoliko sati. Kod perzistentne apsolutne aritmije srce je stalno u iregularnom ritmu i ne može spontano da se vrati u normalan sinusni ritam. Dugotrajna perzistentna je oblik atrijalne fibrilacije koji traje u kontinuitetu duže od jedne godine. Permanentna apsolutna aritmija je stanje kada nije moguće uspostaviti normalan sinusni ritam.
– Često se dešava da pacijenti mere pritisak, pa se kao treća vrednost pojavi broj otkucaja srca od 65, 70, 75. Tu sada srce, odnosno provodni sistem srca praktično imitira regularan ritam, pa čovek ne zna da se nalazi u apsolutnoj aritmiji. Jedino se požali kada dođe kod lekara da se brzo i lako zamara, i to nas upravo često uputi da pomislimo da postoji aritmija – precizira dr Pavlović i dodaje da apsolutna aritmija ne mora da bude praćena povišenim pulsom.
Postoje i pacijenti koji nemaju simptome, kada aritmija imitira prirodni ritam srca, objašnjava dr Pavlović.
– Kada se slušalicama pregleda pacijent srce radi 65, 70 nemate utisak da se nešto dešava, ali kada se uradi EKG vidi se da tu postoji neki problem. Zamor i neki osećaj nepravilnog srčanog rada su uvek indikacije za EKG – kaže dr Pavlović.
Puls može povremeno da bude i 140, 150
Stručnjaci kažu da je najjednostavnija podela aritmija na osnovu brzine srčanog rada. Tahikardija je ubrzan rad srca, kada je srčana frekvenca (broj otkucaja srca) veća od 100 otkucaja u minuti. Bradikardija je usporen rad srca sa srčanom frekvencom manjom od 60 otkucaja u minuti.
– Bradiaritmija absoluta je stanje kada spor srčani rad, praćen osećajem nestabilnosti nesvestice pa i gubitkom svest, ovi pacijenti su u dosta slučajeva kandidati za pejsmejker. Brza apsolutna aritmija je tahiaritmija absoluta kada puls može povremeno da bude i 140, 150, pa kod pacijenta dolazi do osećaja nedostatka vazduha i lakog zamaranja. Srčani ritam zavisi od mnogo stvari, između ostalog od našeg vegetativnog sistema, krvnog pritiska, atmosferskog pritiska, sve su to elementi koji utiču na rad srca. Postoje i potpuno bezopasne aritmije, ali i one koje su veoma ozbiljne, pa i životno ugrožavajuće, a apsolutna aritmija može teško da zagorča život čoveku. Kada se god javi zamaranje i osećaj da srce radi nepravilno, apsolutno uvek treba da se konsultuje kardiolog – navodi dr Pavlović.
Zašto je opasna apsolutna aritmija?
Sagovornica portala eKlinika objašnjava da je apsolutna aritmija opasna iz dva razloga, jedan je pretnja od mogućeg moždanog udara, a drugi je srčana slabost koja može da se javi kod predugo neregulisanih aritmija i da bude uvod u ozbiljno oboljenje srca.
– Mnogo toga može da utiče na pojavu aritmija. Postoje uzroci srčane prirode, ali aritmije mogu da se jave sa starenjem, kada nam se ne menja samo kosa, već svi organi, pa na neki način i građa srca, dolazi do izmena u građi leve komore i smanjuje se njena “rastegljivost”. Sa druge strane, tokom života možemo da budemo ugroženi i nekim virusnim infekcijama. Razlog za malo povećanu pažnju na aritmije je i genetska predispozicija, ukoliko je neko u porodici imao problema sa aritmijom, pa da je postojala potreba za pejsmejkerom. Uzrok aritmija mogu da budu i bolesti drugih organa na prvom mestu štitaste žlezde, oboljenja nadbubrežne žlezde, bolesti nerovnog sistema, pluća, digestivnog trakta, pa i opšti poremećaji dehidratacija, gubitak tečnosti, minerala, stomačna infekcija koja je praćena prolivima, preterano znojenje – naglašava dr Pavlović.
Za pet godina srce se menja
Dr Snežana Pavlović ima običaj da pacijentima crta i piše kako izgleda normalan EKG, a kako izgleda EKG pacijenta sa apsolutnom aritmijom. Objašnjava da će aritmija verovatno biti doživotna bolest.
– Za pet godina srce se menja, pa terapija mora da se kontroliše i koriguje. Uz dobro kontrolisane aritmije čovek može da zađe u duboke godine života. Problem je, ako se apsolutna aritmija javi u sklopu odmakle srčane bolesti, ukoliko neko ima tešku srčanu slabost i kao deo te teške srčane slabosti apsolutnu aritmiju. Nažalost, kraći je životni vek ljudi koji imaju ozbiljnu srčanu slabost, razlog nije apsolutna aritmija, već ta teška srčana slabost koja pravi sistemske smetnje na bubrezima, plućima, menja hormonski status čoveka – upozorava dr Pavlović.
Kada obavezno zatražiti stručnu pomoć?
Preventiva je najbolji recept za dug i kvalitetan život pacijenata sa apsolutnom aritmijom. Redovne posete lekaru specijalisti, redovne laboratorijske kontrole, jedanput godišnje obavezan je holter EKG-a.
– Potrebna je i terapija bez varijacija na temu biljke, suplementi. Savet pacijentima jeste da dođu na pregled kada primete da se nešto dešava, da ih nešto limitira u bilo kojim aktivnostima. Otežano penjanje uz stepenice, otežano disanje, otoci nogu, vrtoglavice, nesvestice, nestabilnost, znaci su koji upozoravaju, da je vreme za pregled i to ne kod lekara opšte prakse, već kod kardiologa – zaključuje dr Snežana Pavlović.
