Čvorići na štitastoj žlezdi (nodusi) su ograničene promene građe ove veoma važne žlezde. Kod velikog broja pacijenata nodusi nisu razlog za brigu. Pretpostavlja se da kada bi u celoj populaciji jedne zemlje svi uradili ultrazvučni pregled štitaste žlezde, kod skoro 40 do 50 odsto građana bili otkriveni čvorići (nodusi) na njoj. Nodusi veći od jednog santimetra su rizičniji za razvoj maligniteta, ali stručnjaci naglašavaju da veličina čvorića nije jedini parametar koji se uzima u obzir. Pojedinim pacijentima lekari savetuju operaciju i medikamentoznu terapiju, ali naglašavaju i da neredovna primena lekova nekad može biti otvoreni put u razvoj drugih bolesti i neželjenih komplikacija.
Čvorići na štitastoj žlezdi uglavnom se oktrivaju slučajno
Čvorići na štitastoj žlezdi mogu se otkriti palpacijom kod 3 do 7 odsto opšte populacije. Ultrazvukom se nodusi u štitastoj žlezdi nalaze kod više od 50 odsto odraslih osoba. Dva do tri puta se češći su kod žena u odnosu muškarce, a tačan razlog pojave nodusa nije poznat stručnjacima. Učestalost pojave nodusa raste sa godinama.
– Nodusi se uglavnom otkrivaju, slučajno, pri ultrazvučnom pregledu štitaste žlezde. Najčešće su asimptomatski, praćeni su tegobama samo ako se radi o funkcionalnim-toksičnim nodusima, ili ako su velikih dimenzija pa daju kompresivne smetnje. Nikakve analize krvi ne rade se rutinski da bi se otkrilo postojanje nodusa. Kada se nodus otkrije savetuje se određivanje hormona štitaste žlezde i kalcitonina – kaže za portal eKlinika endokrinolog prof. dr Biljana Nedeljković Beleslin sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Ultrazvučni pregled nekada nije dovoljan
Stručnjaci navode da svaki deseti građanin Srbije ima neki zdravstveni problem kada je u pitanju rad štitaste žlezde. Veruje se da mnogo pacijenta ima problem koji nije dijagnostikovan.
– Ultrazvučni pregled vrata značajno je unapredio dijagnostiku štitaste žlezde. Ultrazvukom se mogu videti nodusi koji se ne izdvajaju palpacijom, moguće je precizno izmeriti volumen, dimenzije i strukturu kako lobusa tako i nodusa u štitastoj žlezdi. U današnje vreme ultrazvučni pregledi su široko dostupni, često se rade i u sklopu sistematskih pregleda, a ima ih skoro svaki dom zdravlja, tako da se većina građana javi na vreme. Sa obzirom na to, da ultrazvučni pregled često nije dovoljan da bi se odredila priroda promene u štitastoj žlezdi radi se i punkciona biopsija finom iglom. Pod kontrolom ultrazvuka nodus se ubode tankom iglom. Dobijeni materijal se istisne na predmetno staklo, napravi razmaz i pošalje patolozima. Sama metoda je bezbedna, minimalno neprijatna za pacijenta i radi se u ambulantnim uslovima – objašnjava prof. dr Biljana Nedeljković Beleslin.
Kada se savetuje operacija ?
Kada se otkrije da osoba ima tegobe, kome se savetuje operacija, a kome samo dolazak na redovne preglede, kako bi se pratila situacija, pitali smo prof. Nedeljković Beleslin.
– Kada se uradi punkciona biopsija, ako je nalaz sumnjiv ili ukazuje na karcinom štitaste žlezde savetuje se operacija. Operacija se savetuje i ukoliko se radi o velikom nodusu i uvećanju štitaste žlezde koja vrši kompresiju (pritiska) okolne organe. U ostalim slučajevima predlažemo ultrazvučno praćenje. Nodusi veći od jednog santimetra su rizičniji za razvoj maligniteta, ali veličina nije jedini parametar nego se opisuju i druge ultrazvučne karakteristike. Operacija je terapija izbora u slučaju malignih promena štitaste žlezde. Pored toga, u terapiji se koriste radioaktivni jod, spoljašnje zračenje, hemioterapija, a u nekim slučajevima i posebni lekovi. Postoperativno se uvode hormoni štitaste štitaste žlezde čija doza zavisi od vrste maligniteta – precizira prof. dr Nedeljković Beleslin.
Neadekvatna terapija može izazvati i kardiovaskularne komplikacije
Tiroidektomija, to jest uklanjanje štitaste žlezde smatra se rutinskom operacijom navodi prof. dr Nedeljković Beleslin.
– Sam postupak ne bi trebalo da bude komplikovan i pacijenti uglavnom posle dva dana idu kući. Komplikacije operacije kao što su oštećenje paraštitastih žlezdi i oštećenje rekurentnog laringealnog živca, retko se javljaju. Hormoni štitaste žlezde posle operacije piju se jedanput dnevno i kada se postignu vrednosti hormona u granicama normale ne postoje dalje rizici po zdravlje pacijenta. S druge strane, neredovno uzimanje lekova i neredovne kontrole praćene neadekvatnim vrednostima tiroidnih hormona mogu dovesti do brojnih, posebno kardiovaskularnih komplikacija – upozorava profesorka i dodaje da se nekim pacijentima radi lobektomija, kada se uklanja samo jedno lobus. U ovom slučaju uvođenje leka levotiroksina uglavnom nije potrebno, ali se redovno prati tiroidni hormonski status.
Kada se ne preporučuje ni jedan alternativni način lečenja?
Sagovornica portala eKlinika podseća da se u našoj zemlji od 1953. godine sprovodi obavezna jodna profilaksa stanovništva jodiranjem celokupne soli (proizvedene i uvezene), namenjene za ishranu ljudi i domaćih životinja.
– Poslednja istraživanja pokazala su da je jodni nutritivni status školske dece optimalan, dok je jodni nutritivni status trudnica koje ne koriste dijetetske suplemente na donjoj granici preporučenih vrednosti, tako da samo trudnice spadaju u grupu kojoj se savetuje suplementacija. Ishrana bogata jodom u opštoj populaciji, ne samo da ne deluje preventivno nego bi mogla dovesti do poremećaja rada štitaste žlezde, tako da se ne savetuje. Suplementacija selenom može biti korisna zato što je selen sastavni deo enzima štitaste žlezde, a nedostatak je udružen sa većom učestalošću Hašimoto tiroiditisa. Međutim, ukoliko se dijagnostikuje poremećaj funkcije štitaste žlezde ni jedan alternativni način se ne preporučuje. Neophodno je uvođenje tireosupresiva u slučaju hipertireoze ili levotiroksina u slučaju hipotireoze. Redovni pregledi se savetuju osobama sa već otkrivenim nodusima, posebno ukoliko karakteristike nodusa nisu jasno benigne prirode – naglašava prof. dr Biljana Nedeljković Beleslin.
Operisana sam 3 puta pola stitaste nemam ,imam uzasne tegobe nemogu da gutam i jos bol tu gde su nodusi uvecani ,moj doktor kaze samo nastavi terapiju eutirox,a sve lose i lose se osecam. Zadnji rezultati nisu dobri , doktor koji mi radio ultrazvuk kaze da ovo stanje nevalje ,endrohirug kaze nastavi uzmi eutirox, strasno nista konkretno ne preuzima se .