Štitna žlezda dosta često oboleva i izaziva probleme koji zahtevaju malo drugačiji režim ishrane, koji podrazumeva izbegavanje neke hrane. Ljudi sa bolestima štitne žlezde ne mogu da kontrolišu svoj zdravstveni problem samo ishranom, ali konzumiranje pogrešne hrane ili suplemenata može da izazove dodatne probleme.
Štitna žlezda zadužena je za regulaciju metabolizma celog tela
Hrana bogata jodom i selenom posebno se preporučuje osobama, koje imaju problem sa štitnom žlezdom. Ova žlezda proizvodi hormone T3 – trijodtironin i T4 – tiroksin, zadužene za regulaciju metabolizma celog tela. Uloga joda u procesu dobrog funkcionisanja tiroidne žlezde je nezamenljiva, s obzirom na to da T3 i T4 hormoni sadrže jod u svom sastavu. Kada organizmu nedostaje joda štitna žlezda ne može da luči potrebnu količinu hormona, usled čega dolazi do hipotireoidizma ili oslabljene funkcije štitne žlezde. Suprotno, kada štitna žlezda proizvodi više hormona – javlja se hipertireoidizam ili pojačana funkcija štitaste žlezde.
Soja se ne preporučuje osobama čija je štitna žlezda neaktivna
Endokrinolog dr Christian Nasr iz Cleveland Clinic navodi šta ljudi ne bi trebalo da jedu ukoliko imaju neku od bolesti štitne žlezde. Dr Nasr ističe da soja, na primer, nije dobra za ljude koji imaju hipotireozu. Previše soje uzrokuje probleme ljudima čija štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona. Glavni problem je, kako kaže, što soja može da ometa apsorpciju hormona koje pacijenti sa hipotireozom uzimaju.
– Studije pokazuju da ako pojedete mnogo soje ili popijete veliku čašu sojinog mleka u roku od jednog sata od uzimanja hormona štitne žlezde, to može da utiče na apsorpciju. A kod mnogih ljudi dosledna apsorpcije tih hormona je neophodna kako bi postigli stabilno stanje. Generalno, stručnjaci preporučuju da ljudi koji imaju neaktivnu štitinu žlezdu, ali i dalje pokušavaju da očuvaju njenu funkciju – ne konzumiraju velike količine soje svaki dan – objašnjava dr Nasr.
Štitna žlezda i kelj, karfiol, brokoli, keleraba… su konkurencija
Ljudi sa problemima štitne žlezde, po savetu endokrinologa, ne bi trebalo da uzimaju suplement kelp alge. Koncentracija kelpa u hrani generalno nije dovoljna da izazove problem, ali kapsula morske alge može da sadrži čak 500 mikrograma, a preporučen dnevni unos kreće se od 158 do 175 mikrograma. Trudnice posebno treba da izbegavaju unos velikih količina algi, jer to može da ih dovede u opasnost od razvoja fetalne strume.
Kupus i povrće iz reda krstašica (kelj, karfiol, brokoli, keleraba, prokelj), iako je dobro za ishranu čoveka, ako se jede sirovo i u velikim količinama, posebno u kontekstu nedostatka joda, može da dovede do hipotireoze. Dr Nasr objašnjava da ovo povrće stvara supstancu koja se „takmiči“ sa štitnom žlezdom u unosu joda.
Jod se ne dodaje ishrani, sa selenom ne treba preterivati
Dr Nasr naglašava da ljudi sa problemima štitne žlezde treba da izbegavaju suplemente joda.
– Izbegavajte ga kao dodatak bez obzira da li imate hipertireozu ili hipotireozu. Efekat dodataka joda može da varira od osobe do osobe, što dovodi do toga da štitna žlezda proizvodi previše ili premalo hormona. Određeni internet sajtovi alternativne medicine ili lekari govore pacijentima da je jod dobar za štitnu žlezdu. Ali, ako postoji neko ko ne bi trebalo da uzima jod, to su pacijenti sa bolestima štitne žlezde – naglašava dr Nasr, međutim, kako ističe, osobe koje se pridržavaju restriktivnih režima ishrane mogu dnevno da uzimaju multivitamine, koji sadrži preporučenu dnevnu količinu joda.
Selen ne treba uzimati više od 200 mikrograma dnevno. Neophodan je za održavanje efikasne funkcije štitne žlezde, a osim kao suplement, selen se možete dobiti i iz hrane kao što su riba, brazilski orah, meso i živina. Dodatak selena može da se koristi sve dok se ne preteruje, poručuje dr Nasr.
Žlezda „ne voli“ iznutrice ni gluten
Bez obzira na to koliko su tradicionalna jela od iznutrica ukusna, endokrinolozi ih ne proporučuju osobama koje imaju neku od bolesti štitne žlezde. Iznutrice kao što su bubrezi, srce ili džigerica sadrže mnogo alfa-lipoinske kiseline. Ako se unese previše ove kiseline to bi moglo da poremeti način na koji štitna žlezda radi. Lekari podsećaju da lipoinska kiselina takođe može da utiče na apsorpciju lekova za štitnu žlezdu.
Gluten je protein koji se nalazi u pšenici, raži i ječmu i može da ošteti tanka creva ljudi sa celijakijom. Zbog glutena ljudi sa celijakijom mogu da razviju autoimune poremećaje kao što je Hašimotova bolest (neaktivna štitne žlezde) i Gravesove bolesti (preaktivna štitna žlezda). Ako imate celijakiju, dijeta bez glutena može pomoći u prevenciji ovih bolesti štitne žlezde.
