Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Kome je potrebna operacija štitaste žlezde i kako izgleda postoperativni tok

Piše: Danijela Tadić
8:45 - 29. 08. 2022.

Ukoliko se neophodna operacija odlaže, bolest napreduje, pa operacija tehnički postaje teže izvodljiva ili čak nemoguća, kaže specijalista opšte hirurgije dr med. Nada Santrač

štitna žlezda Dr Nada Santrač: Ukoliko je nerv potpuno zahvaćen, ne može da se sačuva, mora da se preseče, što kod pacijenta izaziva trajnu promuklost, a glasna žica sa te strane je nepokretna, što utiče i na disanje Foto: Lična arhiva dr Santrač/ Shutterstock

Operacija štitaste žlezde (tiroidee, štitne žlezde) je medicinska intervencija kojoj prethode pažljive pripreme. Hirurško lečenje je neophodno u slučajevima karcinoma, kod pacijenata koji imaju veliku strumu, a preporučuje se i osobama koje imaju noduse u štitastoj žlezdi koji su radiološki ili citološki sumnjivi na malignitet. Nakon operacije štitaste žlezde pacijenti, uglavnom, već u toku sledećeg dana izlaze iz bolnice i ako nema komplikacija brzo se vraćaju životu bez ograničenja.

U kojim situacijama je operacija štitne žlezde teže izvodljiva?

Lekari naglašavaju da je uz dobru pripremu pacijenta od strane interniste i anesteziologa, operacija štitaste žlezde bezbedna.

-Ukoliko se neophodna operacija odlaže, bolest napreduje, pa operacija tehnički postaje teže izvodljiva ili čak nemoguća, odnosno ne može da se izvede adekvatno. Kod karcinoma štitaste žlezde, rastom tumora može doći do zahvatanja struktura koje su u njegovoj blizini, na primer, nerva za govor, grkljana, dušnika ili jednjaka, što onemogućava kompletno uklanjanje tumorskog tkiva tokom operacije. Čak i ako je nerv samo “pritisnut” tumorom, teško ga je osloboditi i sačuvati tokom operacije. Ukoliko je nerv potpuno zahvaćen, ne može da se sačuva, mora da se preseče, što kod pacijenta izaziva trajnu promuklost, a glasna žica sa te strane je nepokretna, što utiče i na disanje – kaže za portal eKlinika specijalista opšte hirurgije, klinički asistent spec. dr. med. Nada Santrač sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, Klinika za onkološku hirurgiju, Odsek za endokrinu hirurgiju i hirurgiju glave i vrata.

Odluku o operaciji donosi tim stručnjaka

Odluku o najadekvatnijem načinu lečenja ili praćenju pacijenta donosi multidisciplinarni tim lekara (konzilijum) na osnovu detaljne dijagnostike (pregleda endokrinologa i hirurga, ultrazvuka vrata, procene tiroidne funkcije).

-Takav postupak je standardni protokol u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Operacija je obavezna, ako se kod pacijenta biopsijom ili uklanjanjem limfnog čvora vrata, utvrdi da pacijent ima metastazu porekla karcinoma štitaste žlezde. Tada se uklanja cela žlezda uz odgovarajuće disekcije limfnih čvorova vrata. Hirurško lečenje preporučuje se i kod onih pacijenata koji imaju noduse u štitastoj žlezdi koji su radiološki ili citološki suspektni (sumnjivi), odnosno kada je struktura čvora takva da nam pobuđuje sumnju na malignitet. Operacija se radi i kod pacijenata koji imaju veliku strumu koja raste više godina, koja je jasno vidljiva u vratu, ili se spolja ne vidi, ali zalazi u grudni koš i svojom masom izaziva kompresivne smetnje, odnosno pritiska okolne organe i tada se uklanja cela žlezda – precizira dr Nada Santrač.

Pravovremena i adekvatna hirurgija

U slučaju karcinoma štitaste žlezde pravovremenom i adekvatnom hirurgijom postiže se odlična kontrola bolesti, čak i kompletno izlečenje, naglašava dr Santrač.

– Kada kažem „pravovremena hirurgija“, tada mislim na operaciju karcinoma u ranom stadijumu, kada pacijent još uvek nema metastaze u limfnim čvorovima vrata. Ali, čak i kod pacijenata sa lokoregionalnim metastazama moguće je adekvatnom operacijom ukloniti štitastu žlezdu i metastaze u vratu i postići izlečenje ili dobru kontrolu bolesti – kaže dr Santrač.

Prognoza zavisi i od tipa i stepena agresivnosti tumora i broja zahvaćenih limfnih čvorova, pa zato kako ističe dr Santrač, svaki pacijent koji je operisan u Institutu zbog karcinoma štitaste žlezde prolazi i postoperativni konzilijum koji razmatra neophodnost dodatnog lečenja (radioaktivni jod) ili se donosi odluka za praćenje. Svakom pacijentu se pristupa individualno.

Funkcionalni poremećaji štitaste žlezde

Operacija štitaste žlezde, ipak nije uvek neophodna. Funkcionalni poremećaji uglavnom se ne operišu, već se leče i prate od strane endokrinologa. Dr Santrač objašnjava da je operacija moguća i na osnovu procene endokrinologa i hirurga, i u odnosu na to da li pacijent ima značajne strukturalne promene ili pogoršavanje simptoma.

– Kod Hašimoto tiroiditisa pre ili kasnije dolazi do slabljenja funkcije štitaste žlezde. Ovo stanje se reguliše uvođenjem leka koji je zamena za tiroidne hormone i praćenjem pacijenta od strane endokrinologa, dok se operacija preporučuje u određenim slučajevima. Kod Grejvsove bolesti uvodi se lek koji „suzbija“ njenu funkciju i nivo hormona se kontroliše od strane endokrinologa. Ipak, ukoliko se lekom teško reguliše funkcija štitaste žlezde ili pacijent ima izražene “očne znake” (naglašene ili izbočene očne jabučice), preporučuje se hirurško lečenje, pri čemu se uklanja cela štitasta žlezda. Na taj način se trajno rešava problem hipertireoze, a u značajnoj meri se smanjuje i izbočenost očnih jabučica, mada je ovo ipak individualno – precizira dr Santrač.

Šta kada samo jedan čvor uzrokuje hipertireozu?

Dr Nada Santrač dodaje i da se operacija štitne žlezde savetuje i kod posebnog vida pojačanog rada štitaste žlezde, kada samo jedan čvor uzrokuje hipertireozu (takozvani toksični adenom), što se uočava na posebnom snimanju zvanom scintigrafija štitaste žlezde. U ovom slučaju preporučuje se hirurško uklanjanje polovine štitaste žlezde u kojoj se taj čvor nalazi.

Operacija nije neophodna u slučaju strume ili kada postoje različiti čvorići u tiroidei koji nisu ultrazvučno i citološki sumnjivi, s tim da bi pacijenti morali da idu na redovne preglede kod endokrinologa ili hirurga na 6 do 12 meseci u zavisnosti od nalaza, kaže dr Santrač.

Pripreme za operaciju

Standardna evaluacija bolesti štitaste žlezde podrazumeva pregled endokrinologa, procenu funkcije štitaste žlezde, ultrazvuk vrata i klinički pregled hirurga.

– Ukoliko je moguće, treba uraditi i biopsiju nodusa finom iglom u cilju dobijanja citološkog nalaza, po potrebi i scintigrafiju tiroidee. Sve ove analize, uz mišljenje hirurga, endokrinologa, radiologa i patologa, pomažu u donošenju odluke za operaciju od strane specijalizovanog Konzilijuma za tiroideu koji u našoj ustanovi čine hirurg, medikalni onkolog, radioterapeut i specijalista nuklearne medicine. U sklopu pripreme za samu operaciju, do prvog prikaza konzilijumu, pacijent treba da uradi i ORL pregled, ultrazvuk abdomena, rentgen pluća i dušnika u dva pravca, hormone štitaste žlezde, krvnu sliku, biohemijske analize i internistički pregled sa mišljenjem o mogućnosti operacije u opštoj anesteziji – navodi dr Santrač.

Kada se prilagođava postojeća terapija?

Kod svih pacijenata pre preporučene operacije internista obavlja detaljan pregled i na osnovu svih pomenutih analiza donosi svoj zaključak (mišljenje) o mogućnosti za izvođenje operacije u opštoj anesteziji.

-Tom prilikom se daje savet pacijentima sa hroničnim bolestima, poput kardioloških ili dijabetesa, kako da postupaju do operacije, odnosno da nastave svoju redovnu terapiju koja ne povećava rizik za operaciju, naprotiv. Posebna se pažnja usmerava na pacijente koji koriste specifične lekove zbog prethodnog infarkta miokarda, šloga, zapaljenja dubokih vena, tromboembolije i slično, ili su na posebnoj terapiji nakon COVID 19. Kod ovih pacijenata terapija se prilagođava do operacije i tokom boravka u bolnici. Kod pacijenata sa bolestima srčanih zalistaka se, na primer, pre operacije uvode antibiotici – naglašava dr Santrač.

Kada se ne savetuje hirurško lečenje u opštoj anesteziji?

Svaki pacijent koji dobije odobrenje za operaciju u opštoj anesteziji prolazi i pregled anesteziologa koji definiše stepen rizika za operaciju i daje dodatne preporuke za pripremu.

-Kod pacijenata koji su nedavno imali akutni infarkt miokarda, šlog ili tromboemboliju pluća, ili neko drugo životno ugrožavajuće stanje, hirurško lečenje u opštoj anesteziji se ne savetuje narednih nekoliko meseci, do potpunog oporavka, odnosno stabilizacije opšteg stanja. Tada se radi ponovna dijagnostika kako bi internista odobrio operaciju. Pacijenti koji su sa brojnim udruženim hroničnim bolestima i lošijeg opšteg stanja razmatraju se na konzilijumu, procenjuje se rizik u odnosu na benefit od same operacije i daje konačno mišljenje – kaže dr Nada Santrač.

Koliko traje operacija štitne žlezde?

Trajanje operacije, kako nam objašnjava dr Santrač, zavisi od njenog “opsega“.

-Suštinski, kompletna procedura može da traje od sat vremena do nekoliko sati, ali najčešće do tri sata, osim u specifičnim slučajevima. Hirurški rez, njegov položaj i dužina, takođe zavise od tipa operacije. Uglavnom je linijski, na prednjoj strani vrata, pri donjem delu (bazi), u dužini od nekoliko centimetara, a estetski ishod je dobar, jer se ožiljak obično postavi u prirodnu kožnu boru što poboljšava zarastanje. Po potrebi, kako bi se uklonili metastatski limfni čvorovi vrata, može se napraviti i vertikalni rez na levoj ili desnoj strani vrata, duž prednje ivice mišića. Napominjem da se o položaju i dužini reza odlučuje na osnovu nalaza i plana operacije – pojašnjava dr Santrač.

Komplikacije su uglavnom prolaznog karaktera

Kod dobro utreniranih hirurških timova, koji se hirurgijom štitaste žlezde bave svakodnevno, uz jasne protokole, komplikacije su retke, objašnjava dr Nada Santrač.

– Najčešće je to krvarenje iz operativne rane, povreda živca za glas i paraštitastih žlezda, zbog čega nakon operacije mogu da se jave otok u vratu, promuklost, trnjenje u prstima i oko usana, nekada i grčevi u mišićima. Većina komplikacija su prolaznog karaktera i, ako se dese, zbrinjavaju se pravovremeno – ističe specijalista opšte hirurgije dr Nada Santrač.

Pacijenti mogu da se prošetaju nekoliko sati posle operacije

Nakon operacije pacijenti se uglavnom vraćaju na odeljenje, a samo u posebnim slučajevima zadržavaju se u intenzivnoj nezi radi detaljnijeg praćenja.

-Trajanje „razbuđivanja“ posle anestezije je individualno. Neki pacijenti se već nakon jednog sata osećaju potpuno uobičajeno, neki budu malo pospani, što je takođe normalna reakcija na lekove koji se daju za održavanje anestezije. Shodno tome, pacijenti mogu nekoliko sati nakon operacije, uz pomoć medicinske sestre (tehničara) da se usprave i prošetaju, da konzumiraju manju količinu tečnosti uz keks, a već prvog postoperativnog dana nastavljaju sa normalnom ishranom, izuzev u posebnim situacijama – objašnjava dr Santrač.

Kada se izlazi iz bolnice

Posle operacije štitaste žlezde pacijent napušta bolnicu najčešće već sledeći dan, to jest prvog postoperativnog dana, sa izuzetkom pacijenata kod kojih su operacije bile većeg obima.

-Pri otpuštanju iz bolnice uklanja se dren (to je cevasta struktura sa „rezervoarom“ na drugom kraju koja se stavlja u operativnu ranu kako bi se „izvukao“ tečni sadržaj koji se uobičajeno formira neposredno nakon operacije u rani). Konac se uklanja najčešće 4. ili 5. postoperativnog dana, ponekad i kasnije, opet zavisno od samog tipa operacije i celokupnog postoperativnog toka. Važno je napomenuti da pacijenti kojima je uklonjena cela štitasta žlezda dobijaju terapiju koja je zamena za prirodne hormone štitaste žlezde (Euthyrox, Letrox, Tivoral) i ta terapija se pije svakodnevno do kraja života, uz kontrolisanje hormona štitaste žlezde – naglašava dr Santrač.

Normalizuje se metabolizam

Nema specifičnih ograničenja u pogledu ishrane posle operacije, sa izuzetkom pacijenata koji dobijaju radioaktivni jod kao sastavni deo lečenja i moraju u sklopu pripreme da prilagode ishranu prema uputstvima specijaliste nuklearne medicine.

Pacijenti koji su pre operacije imali hipertireozu (pojačan rad štitaste žlezde) treba da obrate pažnju na unos kalorija nakon operacije jer mogu dobiti na telesnoj težini s obzirom na to da dolazi do „normalizacije“ metabolizma, što je u njihovom slučaju „usporavanje“ u odnosu na stanje pre operacije – objašnjava nam dr Nada Santrač.

Moderna hirurgija podrazumeva što bržu mobilizaciju pacijenata

Operacija štitaste žlezde nije prepreka za bavljenje fizičkom aktivnošću, a sve zavisi od uobičajene aktivnosti osobe, njene prethodne utreniranosti i brzine oporavka nakon same operacije.

– U početku se savetuju lakše vežbe, a nakon dve do tri nedelje se treninzi mogu intenzivirati, ali svaki pacijent treba da „osluškuje“ svoje telo. Svakako se ne savetuje nikakva specijalna fizička pošteda, ležanje i slično, naprotiv – moderna hirurgija podrazumeva što bržu mobilizaciju pacijenta i povratak uobičajenim aktivnostima. Isto se odnosi i na povratak na posao – kaže za portal eKlinika opšti hirurg dr Nada Santrač.

TEME:
Vesna
20:53, 29. 08. 2022. Odgovori

Operisaa sam stitnu zljezdu, jer je bila ogromna stuma,sve je bilo dobro mjesec dana, a kasnije dode do paralize glasne zice.Zasto se desilo poslje izvjesnog vreme?

slavica
10:10, 30. 08. 2022. Odgovori

kako da dodjem na pregled kod vas

Predrag Jevrić
9:54, 31. 08. 2022. Odgovori

Imam pitanje: pored vidljive št žlezde, sa leve strane vrata je tumor, 6 cm dužine, i pritiska venu,koja je trombozoidna. Zakazana je operacija na Onkol.klinici, međutim, vaskularni hirurg je prepisao terapiju: 40 inekcija CLEXANE, P roizvodac: SANOFI. pripada grupi heparina. Operacija je odložena. Molim za vas savet

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend