Dlake u digestivnom traktu posledica su Rapunzelovog sindroma, retkog psihičkog poremećaja kada najčešće deca i adolescenti gutaju dlake (trihofagija). Velika kugla dlake zaglavi se u stomaku i proteže u tanko crevo. Strana tela u gastrointestinalnom traktu zovu se trihobezoari i sastavljena su od kose. Najčešće se uočavaju u želucu pacijenata koji pate od trihotilomanije. Dlake u digestivnom traktu mogu da se talože i da vremenom kroz pilorus (izlazni deo želuca) dospeju, u vidu repa, u delove tankog creva.
Dlake u digestivnom traktu posledica su trihotilomanije
Stanje je prvi put opisano 1968. godine i ime je dobilo po liku iz bajke, Zlatokosoj, nemački Rapunzel, poznatoj po dugoj kosi. Trihotilomanija je psihički poremećaj usled kojeg pacijent ima neodoljivu potrebu da iščupa sopstvena dlaku sa bilo kojeg dela tela. Psiholozi naglašavaju da je trihotilomanija u suštini opsesivno kompulzivni poremećaj, koji se češće javlja kod dece, devojčica u tinejdžerskom dobu i žena mlađih od 30 godina.
Dlake u digestivnom traktu talože se tokom dužeg vremenskog perioda
Stručnjaci objašnjavaju da je kosa sačinjena od gusto zbijenog hemijski neaktivnog proteina keratina koji neće izazvati nikakve zdravstvene probleme, ukoliko progutamo po neku dlaku. Problem se javlja kada u digestivni trakt dospeju nešto veće količine dlaka, koje slično i kao kod odvoda u slivniku, mogu da zapuše sistem i dovedu do bolova.
Dlake u digestivnom traktu mogu godinama da se talože pre nego što se jave simptomi Rapunzelovog sindroma. Najveći broj pacijenata zahteva hirurški tretman, psihijatrijsko lečenje i praćenje.
Kako dolazi do Rapunzelovog sindroma?
Trihofagija je poremećaj usled kojeg osoba guta dlake. Povezuje se sa trihotilomanijom, obično se trihofagija i trihotilomanija javljaju kao dva spojena poremećaja. Dugačke dlake iz kose imaju glatku površinu koja se u digestivnom sistemu teško razlaže i vari. Dlaka se zaglavi u digestivni trakt i vremenom se formira kuglica.
Ukoliko ova kuglica postane veća i teža moguće je da se zaplete u želucu sa hranom. Dlaka može vremenom kroz izlazni deo želuca, u vidu repa, da dospe u delove tankog creva i dovede do Rapunzelovog sindroma.
Simptomi Rapunzelovog sindroma
Pacijenti se uglavnom žale na bol u stomaku, nadimanje, osećaj sitosti, mučninu, dolazi do gubitka telesne težine. U isto vreme kod pacijenata se uočava i intenzivan strah od povećanja telesne težine (anoreksija nervoza). Učestalo je i povraćanje posle jela, loš zadah (halitoza), javlja se bol i nelagodnost ispod grudnog koša.
Javlja se i u stanju žalosti
Rapunzelov sindrom posledica je mentalnih poremećaja kao što su neodoljiva potreba da se gutaju predmeti, uočava se kod osoba koje se leče od šizofrenije, posttraumatskog stresnog poremećaja, depresije, anoreksije nervoza, opsesivno kompulzivnih poremećaja. Javlja se i u stanju žalosti posle gubitka voljene osobe. Prema nekim istraživanjima, osobe koje pate od Rapunzelovog sindroma u detinjstvu su bile izložene zlostavljanju ili zanemarivanju.
Moguće su i komplikacije
Ukoliko se Rapunzelov sindrom ne otkrije na vreme talože se dlake u digestivnom sistemu i dolazi do somatskih komplikacija kao što su opstruktivna žutica, javljaju se oštećenja u tankom crevu, moguća je i perforacija tankog creva, upale trbušne maramice (peritonitis), akutnog pankreatitisa.
Kako se dijagnostikuje Rapunzelov sindrom?
Rapunzelov sindrom se dijagnostikuje posle detaljnog uvida u zdravstveno stanje, fizikalnog pregleda. Biće potrebno i rendgensko snimanje, ili ultrazvuk, CT skeniranje u nekim slučajevima i endoskopija. Laboratorijskim analizama krvi može se utvrditi da li su simptomi kao što su mučnina, nadimanje, možda posledica nedostatka gvožđa ili nekog drugog bitnog nutritijenta.
Lečenje
Stanje se uglavnom dijagnostikuje sa zakašnjenjem, kada već dođe do znatnog taloženja dlaka u digestivnom sistemu i kada je potrebna operacija. Laparotomija je klasična operacija kada se otvara trbušna duplja i na taj način odstranjuju dlake u digestivnom traktu. Operacija se radi i laparoskopski, minimalno invazivnom hirurgijom, kada se kroz nekoliko manjih otvora na trbuhu uklanjanju kuglice dlaka.
Stanje se potom leči psihoterapijom, na primer kognitivno bihejvioralnom terapijom koja nastoji da utvrdi zbog čega osoba jede dlake. U mnogim slučajevima u terapiju se uključuju i roditelji. Moguća je i primena lekova kojima se kontrolišu psihički problemi. Stručnjaci napominju da se posle operacije i dosledne psihoterapije većina osoba veoma uspešno oporavi.
