Osteoporoza i lekovi, kada je potrebno na izvesno vreme obustaviti primenu bisfosfonata

Osteoporoza je progresivna metabolička bolest koja se ispoljava smanjenjem mase i gustine koštanog tkiva. Najčešće pogađa žene u starijem životnom dobu i umnogome remeti kvalitet života. U najtežim slučajevima i posle kašlja može da dođe do lomljenja kosti. Rano prepoznavanje bolesti i adekvatna terapija sprečavaju probleme i omogućavaju pacijentu život bez ograničenja. Bisfosfonati su najčešće korišćeni lekovi i prva linija u terapiji osteoporoze.

Lekovi smanjuju rizik od preloma za do 60 odsto

Veruje se da bisfosfonati smanjuju rizik od preloma za 50-60 odsto. I pored toga, moguće je da će lekar, na izvesno vreme, predložiti obustavu terapije bisfosfonatima. Doktori naglašavaju da je veoma bitno da pacijenti pravilno koriste ove lekove, kako bi bili delotvorni. Lek se uzima na prazan stomak, posle buđenja sa punom čašom vode. Potom se u sledećih sat vremena ne konzumira nikakva hrana, osim vode, pacijent ne sme da legne kako ne došlo do nadraženja jednjaka. Može da stoji, sedi, hoda.

Kost je živ i dinamičan organ

Proces remodeliranja kosti podrazumeva dva spojena procesa – razgradnju i stvaranja nove kosti. Ovi procesi se prirodno odvijaju u svim koštanim tkivima. Stručnjaci objašnjavaju da je kost živ i dinamičan organ u kojem se neprestano odvijaju procesi izgradnje i razgradnje, njihov međusobni odnos bitan je za kvalitet koštane mase.

Osteoporoza i uticaj hormona, minerala, vitamina

Remodeliranje i mineralizacija kostiju odvija se pod nadzorom hormona, mineralna (kalcijuma, fosfora), vitamina D, C, K, pod uticajem načina ishrane, fizičke aktivnosti, sunčevih zraka. Ovaj balans narušava se procesom starenja organizma, kada je umanjena mogućnost izgradnje kostiju, a povećan rizik od osteoporoze i preloma kao komplikacije ove bolesti.

Osteoporoza – prva linija lečenja

Bisfosfonati su prvi lekovi koji se primenjuju u lečenju osteoporoze. Bisfosfonati su grupa lekova koja umanjuje aktivnost osteoklasta i tako blokira razgradnju kostiju. Koriste se u obliku tableta i intravenske infuzije. Alendronska kiselina, ibandronska kiselina, klodronska kiselina su vrste bisfosfonata.

Maksimalno sprečavanje resorpcije kosti postiže se posle tri meseca od primene leka i traje tokom terapije, pa i posle prekida terapije bisfosfonatima.

Usporavaju razgradnju kostiju

Bisfosfonati usporavaju razgradnju kostiju. Koriste se od 1970. godine u terapiji hiperkalcemije, da bi se potom uvideli i dobri efekt ovih lekova u terapiji osteoporoze i sprečavanja preloma kostiju.

Ukoliko je rizik od teških preloma oko 20 odsto, uzimanjem bisfosfonata taj rizik se svodi na 8 do 10 odsto, navode stručnjaci klinike Mayo.

Od čega zavisi odluka o „odmoru“ od leka?

Osteoporoza zahteva optimalnu oralnu terapija bisfosfonatima u trajanju 5 do 10 godina i intravensku 3 do 6 godina. Odluka o prekidu primene leka zavisi od dužine terapije i od rizika od preloma. Ponovna procena radi se kod intravenskih lekova u trećoj, a kod oralnih u petoj godini lečenja, ako je rizik od preloma visok nastavlja se uzimanje bisfosfonata. U slučaju da je rizik od preloma nizak ili umeren razmatra se mogućnost „odmora“ od leka.

Pacijent, najčešće, u periodu od dve do pet godina ne uzima lek, s tim što stručnjaci i dalje prate rizik od preloma i mogu u jednom momentu ponovo da propišu pacijentu primenu bisfosfonata ili nekog drugog leka. Na ovaj način sprečavaju se nuspojave primene bisfosfonata.

Neželjeni efekti bisfosfonata

Osteonekroza vilice i atipični prelomi butne kosti retki su i ozbiljni neželjeni efekti dugotrajne upotrebe bisfosfonata. Osteonekroza kostiju vilice je nekroza kosti u usnoj šupljini koja ne zaceljuje posle 6 do 8 nedelja lečenja. Stručnjaci ističu da je vađenje zuba i moguća infekcija jak faktor rizika za osteonekrozu kostiju vilice.

Svim pacijentima zato se savetuje maksimalna higijena zuba i usne duplje i redovni stomatološki pregledi. Stomatološke intervencije kao što su lečenje i plombiranje zuba nisu u vezi sa osteonekrozom kostiju vilice.

Atipični prelomi butne kosti, posle minimalne traume ili i bez traume, takođe su retka komplikacija dugotrajne terapije bisfosfonatima. Ovi prelomi se obično javljaju ispod zgloba kuka na sredini butne kosti, dok se prelomi uzrokovani osteoporozom uglavnom registruju u području oko zgloba kuka i prethode im ozbiljne traume kao što su padovi.

Neželjene reakcije su i pored svega veoma retke

Lekari klinike Mayo navode rezultate studija koje su potvrdile da „odmor“ od leka značajno smanjuje rizik od komplikacija usled primene bisfosfonatnih lekova. Stručnjaci, ipak, napominju da su neželjene reakcije na lek veoma retke i da iznose 0,01 odsto kod atipičnih preloma butne kosti i 0,01 odsto za osteonekrozu vilice. Pojedine studije ističu da „odmor“ od leka omogućava da se ispolje svi dobri efekti delovanja medikamenta i umanjuje moguće komplikacije.

Koliko traje efekat leka na kosti?

Važno je istaći da se „odmor“ od leka odnosi samo na bisfosfonate, a ne na druge klase lekova u terapiji osteoporoze. Čak i kada pacijent prestanete da uzima bisfosfonate, lek deluje na čvrstinu kostiju, potrebno je da prođe nekoliko godina pre nego što prestane efekat bisfosfonata na kosti.

Osteoporoza i život tokom „odmora“ od leka

Lekari tokom „odmora“ od leka savetuju pacijentima da slede zdrave životne navike. Neophodan je adekvatan unos vitamina D i kalcijuma putem ishrane i suplemenata. Savetuje se redovna fizička aktivnost u trajanju 30 do 40 minuta nedeljno, potrebno je uzdržavanje od pušenja i alkohola.

Pacijent mora da dolazi na redovne kontrole. Osobama sa pridruženim bolestima, karcinomom ili pacijentima na terapiji steroidima koji mogu da utiču na kosti, savetuje se dodatni nadzor.  Neophodne je i redovno skeniranja gustine kostiju. Osteodenzitometrija je metoda kojom se precizno utvrđuje čvrstina kostiju i jedini je način za dijagnostikovanje osteopenije i osteoporoze, ističu lekari.