Zdrave kosti i zglobovi su u bitnoj meri ogledalo sveopšteg zdravlja i ključ vitalnosti, naročito u starijem životnom dobu. Progresivni gubitak koštane mase (osteoporoza) česta je bolest, pretpostavlja se da od nje pati čak 10 odsto svetske populacije. Sve to ima za posledicu učestale prelome kostiju, pojačane bolove u kostima, zglobovima i mišićima. Kvalitet života pacijenta je smanjen, otežano je kretanje, obavljanje svakodnevnih poslova, a olakšan je i put razvoju drugih bolesti. Otežano kretanje može da utiče na kardiovaskularno zdravlje i dovede do niza metaboličkih promena, zbog čega je bitno da nastojimo da što duže sačuvamo dobru pokretljivost.
„Tiha bolest“
Ortopedski hirurg dr David Shau sa Burnett School of Medicine, Texas Christian University, upozorava da je svaka povreda koštano-zglobnog sistema povezana sa dugačkim periodom oporavka. Kosti su najčvršće oko 30. godine života, posle čega polako počinju da gube snagu i elastičnost.
Osteopenija je stanje u kojem je gustina kostiju niža nego što bi trebalo da bude za određenu starosnu dob i ona je faktor rizika za moguće povrede kostiju. Ona prethodi osteoporozi, kada je mogućnost preloma kostiju mnogo veća. Problem je što je osteoporoza „tiha bolest“ – ne daje nikakve simptome dok ne dođe do ozbiljnijih komplikacija. Zdrave kosti i zglobovi, zbog toga, moraju da se čuvaju i „neguju“ na vreme fizičkom aktivnošću, adekvatnom ishranom i vitaminima.
Fizička aktivnost
Kosti zamišljamo kao statički deo tela, što ipak nije tačno, objašnjavaju stručnjaci. Kosti su aktivna tkiva, remodeluju se i stalno menjaju. Na primer, koštana srž (sunđerasto tkivo unutar kosti) proizvodi ćelije krvi, kosti nose teret celokupnog tela i obezbeđuju podršku za pokrete zglobova, tetiva i ligamenata. Kosti, kako bi postale čvrste, prolaze kroz komplikovan proces metabolizma.
Hodanje, penjanje uz stepenice, sklekovi, preskakanje užeta, deluju na kosti i zglobove; ako je fizička aktivnost odgovarajuća, kosti jačaju. Međutim, ako je vežbanje previše intenzivno, moguće je da dođe do ozbiljnih povreda kostiju, zglobova i mišića.
– Savet je da se krećemo što više i redovno, barem da šetamo 30 minuta dnevno – objašnjava ortoped dr Jack Steele sa University of Maryland St. Joseph Medical Center.
Ženama u menopauzi savetuju se vežbe snage, jer je ovo doba života kada, usled promena, može da dođe do gubitka gustine kostiju i slabljenja mišića zbog manjka estrogena. Ortoped dr Pamela Mehta sa Resilience Orthopedics savetuje ženama u ovom periodu života vežbe snage sa tegovima odgovarajuće težine. Preporučuju se i čučnjevi; savet je da se vežbanje počne sa malim težinama, a zatim postepeno prelazi na veće težine koje će u dovoljnoj meri delovati na strukture kostiju, zglobova i mišića.
Minerali i vitamini
Minerali i vitamini imaju ključnu ulogu u jačanju kostiju. Posebno je bitno delovanje kalcijuma i vitamina D. Sa starenjem, naročito kod žena, kosti se brže razlažu nego što se grade. Ukoliko je unos kalcijuma neadekvatan, može doći do razvoja osteoporoze, kada se smanjuje gustina kostiju, zbog čega one postaju porozne.
Vitamin D pomaže apsorpciji kalcijuma i takođe ima ključnu ulogu u prevenciji osteoporoze. Kalcijum je mineral koji se nalazi u mlečnim proizvodima kao što su sir, jogurt i mleko, kao i u lisnatom povrću poput kelja, u bademima. Vitamina D ima u žumancu jajeta, tunjevini i sardini.
Dnevna svetlost
Umereno izlaganje sunčevoj svetlosti je ključno za zdravlje kostiju. Stručnjaci savetuju da i po tmurnim zimskim danima barem 10 minuta dnevno boravimo na otvorenom prostoru. Sunčeva svetlost podstiče proizvodnju vitamina D.
Naravno, moguće je da vitamin D unesemo i putem ishrane, ali većim delom se on luči pod delovanjem sunčeve svetlosti. Potrebno je pažljivo izlaganje, jer sunčanje ima i svoje negativne strane. Tokom letnjih dana savetuje se izlaganje samo u jutarnjim i večernjim satima.
– Najbolje je da izdvojimo jedan deo dana za kratku šetnju jer ćemo na taj način dobro delovati na kosti, a u isto vreme uneti vitamin D – savetuje ortoped dr Jack Steele.
Ukoliko ne unosite dovoljno kalcijuma ili vitamina D, možda ćete imati koristi od suplemenata. Mnoge osobe imaju manjak vitamina D, a da to ne znaju. Vitamin D nastaje u koži (vitamin D3) ili se unosi hranom kao suplement (vitamin D2). Vitamin D je od ključne važnosti za normalan rast i razvoj kostiju i drugih tkiva, učestvuje u regulaciji metabolizma kalcijuma, fosfora, imunog sistema, a donekle i magnezijuma.
U slučaju bola u kostima, umora, promena raspoloženja, savetuje se da se konsultujete sa lekarom koji može da vas, ako je potrebno, pošalje na dodatnu dijagnostiku i proveru vrednosti vitamina D.
Lekovi
Određeni medikamenti mogu da utiču na zdravlje kostiju, kao što su inhibitori protonske pumpe (koji se koriste za lečenje gorušice), selektivni inhibitori receptora serotonina, antikonvulzanti, glukokortikoidi (steroidni hormoni), heparin – natrijum koji razređuje krv. Neki od ovih lekova mogu biti neophodni, ali osteoporoza može biti neželjena reakcija na dugotrajnu primenu heparina i drugih lekova. Savetuje se da se konsultujete sa lekarom o mogućim korekcijama doze leka ili prelasku na drugi lek.
Alkohol, kofein, pušenje
Nekontrolisana upotreba alkohola može da ometa proces obnavljanja koštanog tkiva i vremenom oslabi kosti. Slično deluju i prekomeran unos kofeina i pušenje.
Pojedine studije navode da pušači imaju za 30 odsto veći rizik od povrede kukova u odnosu na nepušače. Pušenje negativno utiče na zarastanje tkiva posle operacije, usporava zarastanje kostiju posle preloma.
Prevencija
Stručnjaci savetuju da rizik od povreda, posebno u starijem životnom dobu, svedemo na minimum. Preporučuje se uklanjanje dodatnih kablova, kutija, stolica iz stana, popravka oštećenog parketa, postavljanje neklizajućih prostirki u kupatilu, to jest, uklanjanje svega što može izazvati pad i ozbiljne povrede kostiju ili zglobova.
