Rak debelog creva (karcinom kolorektuma) treći je najzastupljeniji oblik raka na svetu. Maligni tumor može da zahvati bilo koji deo debelog creva, da se razvije duž celog debelog creva ili rektumu – završnom delu debelog creva. Dijareja, bol u stomaku, anemija, neki su od simptoma koji mogu da zavaraju i upute na postojanje benigne bolesti. Bitno je zato da sa stručnjakom, otvoreno i bez ustručavanja, razgovaramo o svim pa i neprijatnim simptomima koji mogu da pomognu da se bolest što pre otkrije.
Šta je jedino sigurno?
Lekari objašnjavaju da se uočava da od ovog oblika karcinoma boluje sve više mladih osoba. Razlozi zašto se starosna granica pomera nisu do kraja jasni. Stručnjaci pretpostavljaju da postoji više faktora koji utiču na razvoj raka debelog creva, kao što su genetska predispozicija, delovanje životne sredine, način života. Sve to su pretostavke, a lekari su jedino sigurni da je efikasno lečenje moguće ukoliko se „tumor uhvati“ na samom početku bolesti.
Dr Ursina Teitelbaum je medicinski onkolog i šefa odeljenja za karcinom gastrointestinalnog trakta u Penn Medicine’s Abramson Cancer Center, govori o najčešćim greškama koje je potrebno da izbegnemo kako bi se zaštitili od raka debelog creva i kako bi moguću bolest što pre otkrili.
Ne ignorišite postojanje bolesti u porodici
Genetska predispozicija, postojanje slučajeva raka debelog creva u bližoj porodici, jak su faktor rizika za razvoj ove bolesti. Stručnjaci naglašavaju da postoji nekoliko razloga za zbog kojih je rak debelog creva češći u nekim porodicama. Genetika, faktori životne sredine i kombinacija ova dva faktora mogući su uzroci, smatraju stručnjaci okupljeni oko The American Cancer Society.
Ovo je bolest o kojoj treba otvoreno da se govori, dr Teitelbaum savetuje da se o mogućim slučajevima raka u porodici razgovaramo sa roditeljima, sestrama, braćom, bakama i dekama, tetkama, ujačevima, stričevima…
Ukoliko u prvom stepenu srodstva imamo rođaka koji boluje od raka debelog creva biće nam savetovana ranija kolonoskopija.
Ne propuštajte skrining preglede
Lekari navode da je sve više slučajeva kolorektalnog karcinoma među mladim osobama. Američki stručnjaci navode čak da je ovo alarmantan trend, pa da je zato rani i redovan skrining još važniji. Radna grupa za preventivne usluge u zdravstvu Sjedinjenih Američkih Država objavila je nove smernice za skrining raka debelog creva 2021. godine. Na osnovu novih uputstava, svim odraslim osobama se savetuje da od 45. godine rade redovne laboratorijske analize stolice i kolonoskopiju.
Redovne kolonoskopije se posebno savetuju pacijentima sa inflamatornom bolešću creva, kao što su ulcerozni kolitis ili Kronova bolest, jer ova stanja mogu da povećaju rizik od kolorektalnog karcinoma. Lekari skreću pažnju da i osobe bez zapaljenskih bolesti creva i oni koji nemaju istoriju bolesti u porodici mogu da dobiju rak debelog creva.
– Bez obzira na to što negujemo zdrave životne stilove, kada dođemo u određene godine moramo da se pregledamo, jer je to najbolji način da se moguće promene primete na vreme i da se potom bolest uspešno kontroliše – navodi dr Teitelbaum.
Ne ignorišite bilo kakve simptome
Stručnjaci primećuju da mlađe osobe uglavnom ignorišu simptome. Dijareja koja nije praćena bolom doživljava se kao posledica konzumacije bakteriološki neispravne hrane, retko ko će posumnjati na postojanje teže bolesti. Ni sami zdravstveni radnici neće svaku dijareju ili grčeve u stomaku, shvatiti kao simptome raka debelog creva. Usled svega može da dođe do zakasnelih dijagnoza bolesti i lošijih ishoda lečenja.
Savet stručnjaka je da pratimo svoje telo i da kada uočimo nešto drugačije reagujemo. Promene navika koje se odnose na tempo pražnjenja creva, učestalu konstipaciju, bolove i posebno krv u stolici su razlog da dođemo na pregled. Dijareja, osećaj umora ili neobjašnjiva anemija, takođe su znaci koji zahtevaju stručnu konsultaciju.
– Ukoliko primetite da lekar ne shvata ozbiljno vaše tegobe, potražite drugo mišljenje – kaže dr Teitelbaum.
Ne potcenjujte zdrave životne navike
Zašto neko dobije rak debelog creva, nije do kraja poznato, ali stručnjaci navode da je više od polovine kolorektalnih karcinoma povezano sa faktorima na koje možemo da utičemo. Pušenje, konzumacija alkohola i sedentarni način života u bitnoj meri mogu da povećaju rizik od raka debelog creva, navodi Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti.
Veliku ulogu ima i način ishrane. Pojedini stručnjaci veruju da crveno meso i industrijski obrađene namirnice, gazirana pića, slatkiši, povećavaju rizik od ove bolesti. S druge strane, naglašava se da ishrana bazirana na dovoljnim količinama svežeg voća i povrća, integralnim žitaricama štiti organizam od bolesti.
Ustručavate se da pričate o probavnim problemima
Doktori naglašavaju da nema razloga da nam bude neprijatno kada dođemo na pregled da razgovaramo i o pražnjenju creva. Zapaža se da pojedine osobe iz osećaja nelagode, nekada ne govore lekaru podatke koji mogu da budu od značaja.
U pojedinim situacijama neredovna stolica, praćena fekalijom koja je tanka kao olovka ili sa tragovima krvi, može da bude jedini znak upozorenja da nešto nije u redu. Može da bude neprijatno, ali svakako bitno je da stručnjaku iznesemo i detaljne podatke o redovnosti i izgledu stolice. Dr Teitelbaum navodi da neki od ovih podataka mogu biti razlog za detaljan pregled i što raniju dijagnozu koja nam može da spase život.
