Pol ima velikog uticaja na to da li ćemo izbeći neke zdravstvene probleme, kažu naučnici. Iako naša anatomija uz genetičke predispozicije ima velikog uticaja, većina zdravstvenih stanja utiče na muškarce i na žene na različite načine, a ni predispozicije nisu iste.
Žene su lepši, a u nekim stvarima i slabiji pol ako govorimo o bolestima: Uloga estrogena
Kada je reč o rizicima po zdravlje žena, najčešća dva pojma su anatomija i hormoni. Na primer, svake godine u SAD čak 55.000 više žena doživi moždani udar u odnosu na muškarce. Mnogi faktori utiču na ovu statistiku, ali je prema istraživanjima estrogen glavni među njima. Nekima je to iznenađujuće, ali žene možda nisu svesne uticaja estrogena na rizik od moždanog udara. Niko ne uzima u obzir da, na primer, pilule za kontracepciju, hormonska terapija i trudnoća povećavaju rizik, odnosno mehanizam koji menja nivoe estrogena.
Promene nivoa estrogena utiču na supstance u krvi koje izazivaju zgrušavanje. Više aktivnosti dovodi do većeg zgrušavanja, a to može dovesti do većeg rizika od moždanog udara.
Ženski pol, osteoporoza i veći rizici od drugih bolesti
Gotovo 80 odsto od 10 miliona američkih državljana sa dijagnozom osteoporoze su žene. U odnosu na muškarce, njihove kosti se brže tanje, brže gube gustinu koštanog tkiva nego muškarci. Tokom većeg dela života, ženske kosti su zaštićene estrogenom, koji je svojevrstan blokator supstanci koja ubija koštane ćelije. Međutim, kada žene počnu da gube estrogen tokom menopauze, dolazi do gubitka koštane mase i razvija se osteoporoza. Slede i drugi rizici, pa će gotovo 50 odsto žena starijih od 50 godina doživeti i neki lom.
Žene su takođe u većem riziku i od:
- migrena
- Alchajmerove bolesti
- problema urinarnog trakta
- multiple skleroze.
Koje bolesti češće vrebaju muški pol
Lekari nemaju objašnjenje zašto su određene bolesti češće kod jednog pola nego kod drugog. Većina naučnika poziva se na to da su razlog komplikovani genetski, fiziološki i hormonski faktori. Mnogi rizici po zdravlje muškaraca objašnjavaju se nekim njihovim ponašanjima, kakvi su na primer veće stope povreda. Takođe, imaju tendenciju da jedu manje zdravu ishranu. Međutim, anatomija, hormoni i geni takođe igraju ulogu u povećanom riziku muškaraca od nekih bolesti.
Bolesti srca
Među muškarcima starijim od 65 godina, više od 39 odsto ima srčana oboljenja, u poređenju sa oko 27 procenata žena u istoj starosnoj grupi.
Tela žena obično kruškastog oblika, a muška u obliku jabuke, ako bismo koristili takvo poređenje. Kada žene dobiju na težini, to najčešće „pada“ na njihove bokove i butine.
– Muškarci se skoro uvek debljaju oko sredine tela, onosno u regiji stomaka. Znamo da je ova vrsta telesne masti, poznata kao visceralna, faktor rizika od srčanih bolesti koji mnoge žene jednostavno ne razvijaju – kaže dr Pamela Strauss, lekar interne medicine.
Takođe, muškarci nemaju zaštitu od strane estrogena koju umaju žene. Estrogen može da drži nivo holesterola kod žena pod kontrolom, smanjujući ključni faktor rizika od srčanih oboljenja. Ali, kada žene dođu u menopauzu, rizik od srčanih oboljenja svakako raste.
Parkinsonova bolest
Ova teška neurološka bolest pogađa oko 50 odsto više muškaraca nego žena. Istraživači sugerišu da ovo može biti u vezi upravo sa estrogenom, koji štiti neurološke funkcije aktiviranjem određenih proteina ili interakcijom sa slobodnim radikalima. Relativni nedostatak estrogena kod muškaraca čini ih i manje zaštićenim. Više studija je takođe ukazalo na mogućnost da Parkinsonova bolest ima genetsku vezu sa muškim Ks hromozomom.
Muškarci su takođe u većem riziku od opasnosti od:
- autizma
- kamena u bubregu
- pankreatitisa.
Rizik isti, razlike definisane?
Dijabetes
Iako pogađa muškarce i žene u skoro jednakom broju i generalno utiče na njih na isti način, ova bolest povećava rizik od srčanih oboljenja kod žena češće nego kod muškaraca.
Međutim, rizik od dijabetesa samog za sebe kod žene je „u startu“ manji, iako ih dovodi u isti rizik od srčanih oboljenja kao i muškarce.
Depresija
Žene beleže veću stopu obolevanja ođ depresije, ali muškarci su više skloni samoubistavima, kažu neke studije.
Prema rečima dr Strauss, ovaj paradoks možda ima više veze sa načinom na koji definišemo i dijagnostikujemo depresiju.
– Ukoliko uzmemo u obzir nešto čemu su muškarci skloniji tipa izliva besa ili zloupotrebe supstanci i rizičnim ponašanjima, moguće je da bismo identifikovali bismo više muškaraca u riziku.
Prevencija ne bira pol i obrnuto: Žene su odgovornije i češće odlaze lekaru
I muškarci i žene suštinski bi trebalo da rade iste stvari kako bi bolje brinuli i o sebi i o svom zdravlju.
– Jedite što zdraviju hranu, budite umereno fizički aktivni i nemojte pušiti cigarete. Naravno, takođe je važno da se pozabavite svim zdravstvenim problemima koje imate. Vaš lekar treba da zna zdravstvenu istoriju vaše porodice, a vi treba da se odgovorno odnosite prema bolestima ili koje imate ili za koje ste predisponirani (kao što su krvni pritisak, holesterol, šećer u krvi i gojaznost). Postoji još jedna važna razlika – žene su odgovornije i češće odlaze kod lekara – podseća dr Strauss.
