Kalcifikati u dojci su česte promene – Kada mogu biti razlog za zabrinutost

Kalcifikati u dojci su male naslage kalcijuma koje nastaju u tkivu dojke. Ovo su česte promene, uglavnom se javljaju posle 50. godine života i u velikoj većini slučajeva dobroćudne su prirode. Kalcifikati u dojci nisu praćeni simptomima i mogu se otkriti samo posle mamografskog snimanja.

Kalcifikati u manjem broju slučajeva mogu da budu razlog za zabrinutost, ali obično su nekancerozne (benigne) prirode. U nekim situacijama moguća su i dodatna testiranja kako bi lekari tačno znali da se radi o benignoj ili malignoj promeni.

Dve vrste kalcifikata

Postoje dve vrste kalcifikacija dojke – makrokalcifikacije i mikrokalcifikacije.

Mikrokalcifikacije se zapažaju kao male bele tačke, manje od pola milimetra, nasumično raspoređene, u liniji ili u grupama. Mikrokalcifikacije su uglavnom takođe benigni promene. s tim što u ovom slučaju postoji mogućnost da je reč i o malignim promenama, pa se preporučuju dodatna testiranja kako bi se proverilo prisustvo mogućih prekanceroznih promena.

Makrokalcifikati u dojci su veći od pola milimetra, u obliku linija ili tačkica. Češći su posle 50. godine života i skoro nikada nisu znak karcinoma dojke.

Kalcifikati u dojci su uglavnom dobroćudne promene

Stručnjaci naglašavaju da ipak sama veličina kalcifikata nije jasan pokazatelj maligne ili benigne prirode promena. Bitan je i raspored kalcifikata i karakteristike okolnog tkiva.

Prema procenama klinike Mayo, kalcifikati u dojci su najčešće benigni u 75 odsto slučajeva. Postoje i nekancerozne lezije koje označavaju veći rizik od raka dojke, kao što su atipična duktalna hiperplazija.

Bitno je da znamo da se u zdravstveni karton posle mamografije unosi podatak o kalcifikacijama u dojkama. Radiolog će tako pri sledećem mamografskom snimanju moći da uporedi snimke, da vidi da li postoji nešto što bi moglo da ukaže na prekancerozne promene.

Kada su kalcifikati češći?

Benigni kalcifikati u dojci dovode se u vezu sa benignim cistama, traumom, ili benignim promenama kao što su fibroadenomi. Benigne kalcifikacije u krvnim sudovima učestalije su kod pacijenata koji se leče od dijabetesa, u završnom stadijumu oštećenja bubrega, u starijem životnom dobu.

Ovi kalcifikati mogu da budu posledica i mamarnih duktalnih ektazija koje se javljaju kada se mlečni kanali ispune tečnošću.

Kada su kalcifikati znak malignih promena?

Kalcifikacije u dojci, ukoliko je došlo do malignih promena, uglavnom se dovodi u vezu sa duktalnim karcinomom in situ, to jest neinvazivnim rakom dojke kada ćelije ne napuštaju bazalnu membranu, pa je tumor lokalizovan samo u mlečnom kanalu. Ovaj oblik raka dojke se danas veoma uspešno leči.

Kako može da dođe do nepravilnih nalaza?

Moguće je nekad da se nekancerozne ciste dovedu u vezu sa kalcifikacijama. Nepravilnost nalaza može da bude posledica korišćenja pudera, kreme ili dezodoransa u blizini grudi. Lekari zato preporučuju da se pre mamografskog pregleda ne koristi dezodorans.

Kada se savetuje biopsija ili dodatno snimanje?

Radiolog će savetovati biopsiju ukoliko postoji zabrinutost da su kalcifikacije nalaz visokog rizika za rak dojke. U nekim slučajevima biće preporučeno dodatno snimanje za šest meseci kako bi se potvrdilo da su promene dobroćudne prirode i da bi se videlo da nema promena.

Kako se leče kalcifikati u dojci?

Kalcifikati u dojci su uglavnom nekancerogeni i ne zahtevaju lečenje. Uglavnom se ne uklanjaju, jer su bezopasni, ne postoje ni načini na koje se mogu sprečiti kalcifikati u dojkama.

Operacija raka dojke, rekonstrukcija i radioterapija sprečavaju razvoj malignih ćelija, ali uzrokuju i oštećenja tkiva usled čega može da dođe do stvaranja kalcifikata. Dodatni oprez se savetuje osobama koje su imale u porodici rak dojke ili rak jajnika.

Doktori, ipak, naglašavaju da nije jasno zašto neke osobe imaju kalcifikacije dojke, jer ne postoje faktori rizika koji mogu da izazovu kalcifikate.