Asimetrija dojki, odnosno razlika u veličini, obliku ili položaju se smatra normalnom i u slučaju potpuno razvijenih i formiranih ženskih grudi. Pretpostavlja se da je posledica nekih odstupanja u rastu koje su hormonske, ali prvenstveno genetske prirode. Dakle, ako su vaša majka, tetka ili baka imale asimetrične grudi, velika je šansa da ćete ih imati i vi, a ukoliko nemate neki zdravstveni problem koji se ima veze sa ovim stanjem, razloga za brigu ne bi trebalo da bude.
Razvija se već u pubertetu, razlog najverovatnije rad hormona
Asimetrija dojke se često primećuje već u pubertetskom dobu. U periodu adolescencije, kada dojke počnu da se razvijaju, jedna može da se razvije, da poraste brže. Tačan razlog ove pojave nije definisan, ali moguće je da se javlja zbog toga što jedna dojka može da ima više tkiva osetljivijeg na estrogen, hormona odgovornog za njihov rast. Onda se najpre razvije ta, za njom nešto kasnije druga, ali može da prođe određeno vreme dok se veličina ne izjednači. Nekada i ne dođe do toga, pa su to onda upravo slučajevi o kojima govorimo.
U jednoj studiji iz 2018. godine rađenoj na 300 žena koje su se odlučile za estetsku korekciju uvećanja grudi implantatima, 91 odsto njih je imalo prirodne asimetriju – nejednakost dojki. Na neujednačenost dojki mogu da utiču i neka medicinska stanja.
Trudnoća – jedan od najčešćih uzroka
Dojke mogu da izgledaju neravnomerno tokom trudnoće zbog hormonalnih promena. Priprema tela za dojenje povećava dojke, menja ih i ponekad utiče i na razliku u njihovoj veličini i izgledu. Takođe, tokom dojenja često dolazi do razlike, posebno ako beba jednostavno stvori naviku da radije doji na jednoj strani. Međutim, sve dok vaše dete želi da doji, uzima dovoljno majčinog mleka i pravilno se razvija, nejednake dojke ne treba da brinu. Možete pokušati da utičete na to da bebu ravnomerno dojite iz obe dojke, ako imate dovoljno mleka.
Atipična hiperplazija dojki
Atipična hiperplazija je stanje u kome dolazi do prekomernog rasta tkiva u mlečnim kanalima dojke. Atipična hiperplazija dojki je visokorizična lezija dojke koja je prisutna u otprilike 10 odsto biopsija sa benignim rezultatima. Postoje dve vrste: atipična duktalna hiperplazija i atipična lobularna hiperplazija. Obe imaju jednaku učestalost i mogu da ukažu na rizik za razvoj karcinoma dojke. Kada se javi ovo stanje, više ćelija oblaže kanale dojki nego što je normalno. Neke od njih su nepravilnog oblika i veličine, što dovodi do pojave benignih kvržica koje mogu uticati na izgled i veličinu dojke.
Hipoplastične dojke
Ovakve dojke su praktično nerazvijene, a mogu biti male, tanke (sa veoma malo tkiva), međusobno udaljene ili neravne. Areola (pojas oko bradavice) može da bude predimenzionirana u odnosu na kompletnu dojku. Hipoplaziju dojke takođe najverovatnije pokreće hormonski disbalans. Razlog mogu biti i neke povrede ili drugi zdravstveni problemi. Istraživanja beleže slučaj jednostrane atrofije dojke nakon preležane zarazne mononukleoze kod devojčice u adolescentskom dobu, koja je do pojave bolesti imala ujednačene dojke.
Maloletnička hipertrofija
Radi se o retkom stanju u kome jedna dojka raste znatno više od druge. Uzrok za sada nije poznat, ali veruje se da je u vezi sa osetljivošću ili neadekvatnim lučenjem hormona. Prema jednom istraživanju objavljenom 2017. godine, ovo stanje koje se javlja tokom puberteta, često prati šestomesečni period ekstremnog uvećanja jedne dojke, praćen dužim periodom sporijeg, ali normalnog rasta druge. Ovaj vid problema se može regulisati hirurškim zahvatom.
Kada treba brinuti zbog neujednačenih dojki
Iako neujednačene dojke obično nisu razlog za zabrinutost, neka istraživanja upozoravaju da asimetrija dojke može biti nezavisni faktor rizika za pojavu raka dojke. Izvestan broj studija kaže da žene čije se dojke razlikuju po veličini za više od 20 odsto ipak mogu biti u većem riziku od razvoja karcinoma. Potrebno je više istraživanja, a svakako imajte na umu da čim primetite bilo kakvu promenu veličine, oblika ili izgleda bilo koje dojke, treba hitno da posetite lekara. Ako posumnja da nešto nije u redu, lekar će naložiti mamografiju, ultrazvuk ili biopsiju dojke.
Život sa nejednakim dojkama može da izazove psihičke probleme
Ako ste otklonili sumnje u vezi sa bolestima koje mogu da uslove nejednakost, ostaje estetski momenat koji nije zanemarljiv. Razliku u veličini koja je 30 odsto ili veća (kakvih slučajeva takođe ima), teško je prikriti i „kamuflirati“ normalnom odećom. Izbor grudnjaka može da pomogne mnogo pa i da bude presudan, ali je suština ista kao i sa ostalim fizičkim nedostacima – da se sa njima saživite i volite svoje telo takvo kakvo je.
Ako vam je neprijatno zbog neujednačenosti dojki u toj meri da to utiče na vaš svakodnevni život, razmislite o psihološkoj podršci. Takođe, ne treba bežati ni od estetskih intervencija, ukoliko će to uticati na vaše samopouzdanje i lakše suočavanje sa životom i njegovim izazovima. U svemu ovome najvažnija je konsultacija sa stručnjacima adekvatnog znanja i preporuka.
Ja imam 61 godinu i invalid sam od rođenja. Zbog krive kičme leva dojka mi je manja od desne,i bradavica mi se često uvlači unutra. Ispočetka mi nije smetalo,ali kako sam starija počinje već da mi smeta. Neznam šta da radim,ali sam prihvatila sudbinu.