Pet pregleda koji mogu da otkriju rak pre pojave simptoma

Rak u početnoj fazi često ne boli i ne izaziva tegobe. Upravo zato pojedine vrste bolesti mogu dugo da se razvijaju neprimećeno. Skrining omogućava da se rak otkrije pre pojave simptoma, a kod raka grlića materice i debelog creva mogu se pronaći i ukloniti promene iz kojih bi bolest tek mogla da nastane.

Ipak, skrining ne znači da bi zdrava osoba trebalo nasumično da uradi sve dostupne analize i snimanja. Svaki pregled namenjen je određenoj starosnoj ili rizičnoj grupi, a nepotrebna testiranja mogu dovesti do lažno pozitivnih nalaza, dodatnih invazivnih procedura i bespotrebnog straha.

Prema podacima programa Skrining Srbija, u našoj zemlji postoje organizovani programi ranog otkrivanja raka dojke, raka grlića materice i raka debelog creva.

Mamografija može da otkrije promenu koja još ne može da se napipa

Mamografija je rendgensko snimanje dojki kojim se mogu otkriti veoma male promene, često pre nego što žena ili lekar mogu da ih napipaju.

U okviru organizovanog skrininga u Srbiji, na mamografiju se pozivaju žene od 50 do 69 godina, jednom u dve godine. Ženama koje imaju povećan rizik, na primer izraženu porodičnu opterećenost ili određene nasledne mutacije poput BRCA1 i BRCA2, pregledi mogu početi ranije i obavljati se češće. Uz mamografiju se, prema proceni lekara, mogu koristiti ultrazvuk i magnetna rezonanca dojki.

Samopregled nije zamena za mamografiju niti se smatra zasebnim skrining testom. Ipak, važno je da žena poznaje uobičajeni izgled i osećaj svojih dojki i da se obrati lekaru ako primeti novu kvržicu, uvlačenje kože ili bradavice, iscedak iz bradavice, promenu oblika dojke ili promenu koja ne prolazi.

Pregled kojim se rak grlića materice može sprečiti

Skrining raka grlića materice poseban je po tome što ne otkriva samo rak u ranoj fazi. Njime se mogu pronaći prekancerozne promene, koje se potom prate ili leče pre nego što prerastu u malignu bolest.

U Srbiji su organizovanim skriningom obuhvaćene žene od 25 do 64 godine, a osnovni pregled je Papanikolau, odnosno Papa test. Njime se analiziraju ćelije uzete sa grlića materice. U zavisnosti od uzrasta, prethodnih rezultata i dostupnosti, može se raditi i testiranje na visokorizične tipove humanog papiloma virusa, HPV-a.

Učestalost kontrola ne mora biti ista za svaku ženu. Zavisi od vrste testa, prethodnih nalaza i procene ginekologa. Čak i kada nema nikakvih tegoba, žena ne bi trebalo da preskače preporučene preglede.

Test iz stolice je prvi korak skrininga raka debelog creva

Rak debelog i završnog creva često nastaje iz polipa, izraslina na sluzokoži koje se godinama mogu razvijati bez simptoma. Otkrivanjem i uklanjanjem određenih polipa može se sprečiti nastanak raka.

Nacionalni program u Srbiji obuhvata muškarce i žene od 50 do 74 godine. Oni se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na prisustvo golim okom nevidljive krvi u stolici.

Pozitivan rezultat ovog testa ne znači automatski da osoba ima rak. Krvarenje mogu izazvati i druga stanja, ali takav nalaz zahteva dodatno ispitivanje, najčešće kolonoskopiju. Tokom kolonoskopije lekar može da pregleda unutrašnjost debelog creva, uzme uzorak tkiva i ukloni pojedine polipe.

Kolonoskopija se, dakle, ne radi svakoj osobi na pet godina. Razmak između pregleda zavisi od nalaza, broja i vrste polipa, porodične istorije i drugih faktora rizika.

Skrining raka pluća nije namenjen svim pušačima

Običan rendgenski snimak pluća nije pokazao dovoljnu korist kao skrining test za rak pluća. Metoda koja može smanjiti smrtnost kod pažljivo odabranih osoba visokog rizika jeste niskodozni CT grudnog koša.

Ovaj pregled nije namenjen svim građanima, niti osobama koje su samo povremeno pušile. U međunarodnim preporukama uzimaju se u obzir godine života, dužina i intenzitet pušenja, vreme proteklo od prestanka pušenja, opšte zdravstveno stanje i mogućnost daljeg lečenja ako se otkrije sumnjiva promena.

Pušački staž izražava se u „paklo-godinama“. Jedna paklo-godina znači da je osoba u proseku pušila jednu paklicu cigareta dnevno tokom jedne godine. Tako 20 paklo-godina može značiti jednu paklicu dnevno tokom 20 godina ili dve paklice dnevno tokom deset godina.

U Srbiji skrining raka pluća nije deo tri postojeća nacionalna organizovana programa skrininga, pa se potreba za niskodoznim CT pregledom procenjuje individualno. Ovaj pregled može otkriti i bezazlene čvoriće, zbog kojih su nekada potrebna dodatna snimanja ili invazivne procedure. Zato ga ne bi trebalo raditi na svoju ruku.

Pregled kože je važan, ali ne postoji jedinstven raspored za sve

Za rak kože ne postoji stalni nacionalni organizovani skrining program koji bi određivao da svaka zdrava osoba mora da ide na pregled u istim vremenskim razmacima. Ipak, u Srbiji se od 2008. godine sprovodi Euromelanoma, evropska kampanja posvećena prevenciji i ranom otkrivanju melanoma i drugih oblika raka kože.

U okviru kampanje, koju u Srbiji sprovode dermatolozi iz državnih i privatnih zdravstvenih ustanova, tokom maja se organizuju besplatni dermoskopski pregledi mladeža. Informacije o terminima, mestima pregleda i načinu prijavljivanja objavljuju se na zvaničnoj stranici Euromelanoma Srbija.

Dermatološki pregled posebno je važan za osobe koje imaju veliki broj ili atipične mladeže, svetlu kožu, ranije opekotine od sunca, porodičnu ili ličnu istoriju melanoma i drugih oblika raka kože.

Lekaru bi trebalo pokazati mladež ili drugu promenu koja:

• menja veličinu,
• oblik ili boju
• ima nepravilan oblik ili ivice izgleda drugačije od ostalih mladeža
• svrbi, boli, krvari ili ne zarasta
• brzo se pojavila ili počela da raste

Samopregled kože može pomoći da se promena ranije primeti, ali ne može zameniti pregled dermatologa i dermoskopiju. Takođe, ne treba čekati novu akciju Euromelanoma ako se na koži uoči sumnjiva promena. U tom slučaju pregled treba zakazati bez odlaganja.

Više pregleda ne znači nužno i bolju zaštitu

Ne postoji jedan test koji može da otkrije sve vrste raka, niti je svaki pregled koristan za svaku osobu. Testiranje bez jasne preporuke može pronaći promenu koja nikada ne bi ugrozila zdravlje, ali i pokrenuti niz dodatnih pregleda, biopsija i lečenja. S druge strane, poziv na organizovani skrining ne bi trebalo ignorisati samo zato što nema simptoma. Skrining je upravo namenjen ljudima koji se osećaju zdravo.

Vrlo često se skrining meša sa prevenicijom. Prevencija obuhvata sve mere kojima se smanjuje rizik od nastanka bolesti, dok je skrining pregled zdravih osoba bez simptoma kako bi se bolest ili promene koje joj prethode otkrile što ranije.

Osobe sa porodičnom istorijom raka, poznatim naslednim mutacijama, ranijim prekanceroznim promenama ili drugim faktorima rizika ne treba da čekaju godine predviđene za opštu populaciju. Za njih lekar pravi individualni plan kontrola.

I još nešto važno: pojava simptoma nije razlog da se čeka sledeći termin za skrining. Nova kvržica, neuobičajeno krvarenje, krv u stolici, iskašljavanje krvi, promena mladeža ili neobjašnjiv gubitak telesne mase zahtevaju dijagnostički pregled bez odlaganja.

(eKlinika.rs)