„Prirodni uzroci smrti“ je termin koji se koristi da opiše način na koji je osoba preminula. Šta znači „umreti prirodnom smrću“ nije uvek jasno. Termin može da značiti da nije bilo zdravstveno stanje ili nesreća koja je izazvala smrt, već kombinacija faktora. „Prirodni uzroci smrti“ najverovatnije će se navoditi kao uzrok smrti starijih osoba, čiji se organi vremenom polako „troše i zaustavljaju“.
„Prirodni uzroci smrti“ su svi oni koji ne podrazumevaju bilo kakvu silu
Umiranje uzrokovano prirodnim uzrocima obično znači da nikakva nesreća ili sila nije izazvala smrt. Ovaj termin takođe može da opiše osobu koja umire od starosti, kada vitalni organi prirodno prestanu da rade. „Neprirodni uzroci“, s druge strane, uključuju nesreće, samoubistva i ubistva. „Prirodni uzroci smrti“ razlog su okončanja života za većinu ljudi, a vodeći među njima je koronarna arterijska bolest. Smrt koja nastaje prirodnim uzrocima je vrla česta zato što je pojam „prirodni uzroci“ zaista širok i može da bude bilo šta što nije bilo slučajno ili pod uticajem neke sile „Neprirodni uzroci smrti“, kao što su nesreće, samoubistva i ubistva, čine manje od 10 odsto ukupnih smrtnih slučajeva.
Kada telo počne da se „gasi“ u pitanju je prirodna smrt
Međutim, postoje neke nijanse. Srčani udar, rak i infekcije mogu da budu „prirodni uzroci smrti“, s obzirom na to da se dešavaju ljudima bez ikakve spoljne sile. Važno je istaći da smrt nastala usled prirodnih uzroka nije medicinski termin već jednostavno znači da se ništa iznenada ili ozbiljno nije dogodilo.
„Prirodni uzroci smrti“ takođe se koriste kada neko umre od starosti zbog opšteg gubitka snage, energije i apetita tokom vremena. Umiranje prirodnim uzrocima stručnjaci upoređuju sa automobilom koji počinje da se gasi nakon godina upotrebe. Isto tako naše telo usporava i prestaje normlano da funkcioniše, a osnovni organi prestaju da rade.
Koji su najčešći „prirodni uzroci smrti“?
Najčešći uzrok prirodne smrti je ishemijska bolest srca ili koronarna arterijska bolest koja se javlja ako se arterije, koje dovode krv u srce, očvrsnu i suze. Nagomilavanje plaka i holesterola u arterijama obično uzrokuje koronarnu arterijsku bolest srca. Statistika pokazuje da je skoro 16 odsto ukupnih smrtnih slučajeva u svetu je uzrokovano koronarnom arterijskom bolešću srca.
Drugi i treći vodeći uzrok prirodne smrti su moždani udar i hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP). Gubitak dotoka krvi u mozak uzrokuje moždani udar, a hronična opstruktivna bolest pluća je grupa plućnih bolesti, uključujući hronični bronhitis i emfizem, zbog kojih se teško diše. Moždani udar čini 11 procenata ukupnih smrtnih slučajeva, dok HOBP čini 6 odsto.
Uzrok smrti i način okončanja života su dva različita pojma
Neposredni uzrok smrti može da bude koronarna arterijska bolest, moždani udar ili hronična opstruktivna bolest pluća. Za razliku od toga, način smrti je način na koji je osoba preminula. Zdravstveni radnici, nakon konstatovanja smrti, na umrlici naznačuju način na koji je osoba preminula. To može da bude prirodna smrt, nesrećni slučaj, samoubistvo, ubistvo ili je način neutvrđen.
Na primer, uzrok smrti neke osobe može da bude moždani udar, koji bi se smatrao prirodnim načinom smrti. U smrtovnici se navodi više od toga da li je smrt prirodna ili ne. Potvrda će naznačiti neposredni ili konačni uzrok smrti i sve osnovne uzroke ili zdravstvene uslove koji su doveli do smrti. Mrtvozornici obično dolaze do ovog zaključka u odsustvu obdukcije ili poznatog uzroka smrti. Autopsija, zajedno sa drugim testovima, pruža informacije koje pomažu u utvrđivanju uzroka i načina smrti kada je nejasan.
